Na sajtu knjižare Darkvud, specijalizovane za stripove, i drugi ovdašnji zaljubljenici u devetu umetnost, a posebno u Bonelijeva izdanja i najpoznatije junake ovog autora i izdavača poput Zagora i Mister Noa, ostavili su svoje poruke povodom tužne vesti. „Poslednjih godinu i po dana sam se nadao da će Serđo (Nolita) onako iz nekog gušta uzeti i napisati neku trodelnu Zagorovu epizodu, koju bi poslednjim atomima snage nacrtao Feri onako kako je to umeo, onako da izgaram za sledeću epizodu kao što sam izgarao kao klinac, a onda se obojica oprostiti od Zagija zauvek. Sada mi je ostao samo san. Sunce polako zalazi nad Darkvudom. Zbogom Nolita. Hvala ti za Zagora, i što si mi ulepšao detinjstvo.“

Serđo Boneli (it. Sergio Bonelli, 2. decembar 1932 – 26. septembar 2011) italijanski je strip autor i izdavač. Rođen je u Milanu, a njegov otac, Đan Luiđi Boneli, bio je tvorac Teksa Vilera i brojnih drugih italijanskih strip junaka. Serđo je veoma mlad počeo da radi u porodičnoj izdavačkoj kući, najpre kao kurir i radnik u skladištu, a 1957. dolazi na čelo izdavačke kuće Čepim, koja kasnije menja ime u Serđo Boneli editore. Kako bi se distancirao od svog slavnog oca, često je svoje radove potpisivao pod pseudonimom Guido Nolitta. Svoj debi kao scenarista imao je 1957. godine kada je na italijanski preveo španski serijal Verdugo Ranch, da bi zatim napisao i završnu epizodu ovog serijala koju je nacrtao Franko Binjoti. Krajem 50-ih i početkom 60-ih Boneli je napisao nekoliko epizoda Malog Rendžera. Godine 1960. napisao je Il Giudice Bean, mini-seriju od šest epizoda koju je ilustrovao Serđo Tarkvinio. Iste godine upoznao je crtača Galijena Ferija s kojim je 1961. stvorio Zagora, jednog od najpopularnijih strip junaka. Boneli je pisao skoro sve priče o Zagoru do 1980. (br. 182). Ove godine ovaj junak, indijanskim imenom Zagor Tej Nej, odnosno, Duh sa sekirom, gospodara Darkvuda, napunio je 50 godina. Godine 1975. Serđo je stvorio svog drugog najpoznatijeg junaka – Mister Noa, bivšeg američkog vojnika koji 50-ih godina živi u brazilskoj Amazoniji, za koga je uvek pričao je njegova omiljena kreacija. Prema pisanju dnevnika Republika, Mister No je lik koji „predstavlja momenat prekida sa tradicijom izdavačke kuće koju je osnovao njegov otac“. „Vojnik Džek Drejk je antijunak, veoma human i veoma daleko od nepogrešivih junačkih figura poput Teksa Vilera“, navodi taj list. Njegov lik savršeno se uklopio u promene prilika u kulturi: on je moderan i ciničan, malo je heroj, malo antiheroj, i nije patetičan, što je najbitnije. Strip se ugasio 2006. godine, posle više od 30 godina uspešnog izlaženja. Boneli je zamenio svog oca na mestu scenariste stripa „Teks Viler“, koji je i danas jedan od najprodavanijih stripova u Italiji.

Bonelide

Najpoznatiji naslovi ovog izdavača su „Teks“ i „Dilan Dog“, koji se svakog meseca prodaju u više od 800.000 primeraka. Ova izdavačka kuća, specijalizovana za stripove, osmislila je i tzv. Boneli format – manji u odnosu na dotadašnji, u crno-beloj tehnici, sa pričama od 98 do 300 stranica.

Nakon uspeha „Dilan Doga“, mnoge izdavačke kuće su počele da štampaju stripove u istorijskom Boneli formatu. Kritičari će ova izdanja etiketirati terminom „bonelide“. Zvanični zastupnik izdanja ove kuće u Srbiji je edicija Veseli četvrtak, koja je za svoje prve tri godine objavila preko tri stotine različitih Boneli stripova.

Kataklizma

Na pitanje u jednom intervjuu šta će se dogoditi ako se on penzioniše i napusti izdavačku kuću Serđo Boneli editore, Boneli je duhovito odvratio: „O, to će izazvati kataklizmu“, i ozbiljno dodao: „Nažalost, ova firma zaista zavisi od mene, u prošlosti više nego sada, zato što sada postoje ljudi sposobni da vode stvari i bez mene. Ono što nam nedostaje je naslednik, u drugim kompanijama on postoji, spreman da nastavi očev posao. Ja imam sina ali on nije zainteresovan da nastavi mojim stopama. Voleo bih da svaki autor pojedinačno može da se bavi svojim izdanjem. Druga ideja bila bi da se između više autora uspostavi saradnja, ali bojim se da bi se nakon godinu dana autori između sebe poubijali i ništa ne bi ostalo. Još jedna mogućnost je da neki gospodin kupi firmu, ali u tom slučaju nam ne bi bio potreban konsenzus autora. A ovo nije fudbalski klub i ja nisam njegov predsednik. Najozbiljnija pretpostavka bila bi da svaki autor postane i urednik. Ono što bi nedostajalo tom scenariju je ono što zovemo sinergija.

Simbol bivše Juge

Marko Šelić Marčelo, urednik Veselog četvrtka: I privatno i kao jedan od urednika Veselog četvrtka, čije je izdavaštvo uglavnom i bazirano na izdanjima kuće Serđo Boneli Editore, mogu da kažem da je otišla jedna stvarna stripovska legenda, neko ko je za ljude na Balkanu vrlo značajna figura… jer Bonelijevi stripovi (uz neizbežnog Alana Forda, koji nije među njegovim izdanjima) svakako spadaju u one lepe a svačije uspomene na bivšu Jugu i detinjstvo – i to ne samo na vreme radosti, već i na vreme kada je čitanje bilo u modi.

Kad sam bio klinac, važilo je da si nedopustivo glup u društvu ukoliko ne čitaš neki od bonelijevskih stripova. Nisi morao da čitaš sve, mogao si da budeš Zagorovac, Dilanovac, Martijevac – ali morao si da budeš nešto od toga, da ne bi bio Marsovac. Sad se to promenilo, Marsovac si ako čitaš. No, eto, ljudi juče pišu po internetu kako su se čak i za vreme rata u rovovima čitale „Zlatna serija“ i „Lunov Magnus strip“, a i lično mogu da posvedočim da ljudi iz krajeva u kojima se ratovalo često spomenu kako su tada izgubili svoje kolekcije stripova. Nažalost, znamo svi, izgubili i mnogo više od toga, ali spominju stripove jer su oni simbol za ono najvažnije izgubljeno: bezbrižnost.

I uopšte, kad se govori o žalu za nekim prošlim vremenima, lako se i neizbežno u to uplete zaostavština Serđa Bonelija, pa verujem (i nadam se) da će on ostati jedan od simbola bivše Juge u glavama svih nas.

Stvar opšte kulture

Lazar Bodroža, urednik Nevidljivog stripa: Meni je najzanimljiviji taj fenomen uticaja italijanskog stripa na popularnu kulturu i omladinu u eks Jugoslaviji, a u tom smislu i Bonelija, kao velikana devete umetnosti i svakako jednog od najproduktivnijih autora. Interesantno je da se italijanski stripovi nisu u tolikoj meri probili na globalnom tržištu, dok su u bivšoj SFRJ predstavljali stvar opšte kulture, što je verovatno posledica toga što je nama Italija tada bila Zapad. Muzika, stripovi i sve što se tiče popularne kulture, stizalo je odatle. Junaci Bonelijevih stripova su klasični superheroji, borci za pravdu, koji neguju prijateljstvo, neretko žive kao ilegalci, smešteni u određenoj epohi i ne oslanjaju se na supermoći. Takođe, italijanski strip ima te sulude „kroseve“ kroz žanrove, od trilera i krimića, pa čak i do horora ili SF-a.