IN MEMORIAM: Era Milivojević (1944–2021) 1Foto: Pixabay/ congerdesign

Era Milivojević, jedan od glavnih aktera Nove umetničke prakse u Srbiji i Jugoslaviji, preminuo je u 77. godini u Beogradu.

Od početka sedamdesetih godina XX veka Milivojević je delovao u Studentskom kulturnom centru u Beogradu, gde je realizovao brojne umetničke akcije i performanse. Konceptualne premise na kojima je zasnivao svoju umetničku praksu izražavao je kroz raznovrsne medije: performans, slikarstvo, kolaž, foto-instalacije, video, itd.

Prvu značajnu samostalnu izložbu pod nazivom „Naivna slika” Milivojević je realizovao 1976. godine u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Takođe, učestvovao je na brojnim grupnim izožbama u organizaciji MSUB.

U kolekciji Muzeja čuva se više Milivojevićevih dela u različitim medijima: „Prvi performans (oblepljivanje umetnika)” (1971), „Dezeni; namera, cilj” (1971), „Slika promena” (1981), „Oblepljivanje ogledala” (1971–1985), kao i rad „Crno i belo oko” (1995), koji je trenutno je predstavljen na izložbi „Refleksije našeg vremena: Akvizicije Muzeja savremene umetnosti 1993–2019.”

U znak sećanja na Eru Milivojevića, prvi put na našem jeziku objavljujemo kratak tekst umetnika pod nazivom „Nepokretne slike”, refleksiju negovog rada u mediju fotografije, s posebnim osvrtom na foto-instalaciju „Crno i belo oko”.

Nepokretne slike

Prvi foto aparat Olimpus kupio sam u Londonu. Tako sam počeo da snimam gradove, urbane prostore. Povezujući jednu fotografiju s drugom koje se mogu ređati kao lavirint bez početka i kraja, napravio sam fotoinstalaciju. Konceptualna istorija Nepokretne slike je sublimacija prethodnih ideja: Slike promena, Art-session-a, itd.

Rad „Crno-belo oko” dokument je o Beogradu u periodu devedesetih godina XX veka. Mapiran je crno-belim fotografijama snimljenim analognim Canon aparatom. Ono što je dragoceno na fotografijama su demonstracije u Beogradu tokom devedesetih.

Na jednoj od njih je fotografija osobe ubijene tokom demonstracija. Rad je memorisanje, akumulacija, selekcija, i vizuelizacija. Kompoziciju čine fragmenti koji se grupišu na različite načine menjajući ideju.

Kod postavke fotoinstalacije, potrebna je najveća moguća distanca u prostoru da bi lavirint bio apstraktan kao i „beli lavirint” pozadine između fotografija. Kretanjem prema njemu postepeno se otkriva sadržaj. Tada se otvara svet figurativnog i realnog i vizuelne informacije kao saznanje.

Beograd se potpuno razlikuje od svih ostalih gradova koje sam snimao.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “IN MEMORIAM: Era Milivojević (1944–2021)”

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.