INTERVJU Anamarija Vartabedijan, slikarka i fotografkinja o svom ocu Miodragu Vartabedijanu Varti, pioniru grafičkog dizajna kod nas

U razgovoru za Danas Anamarija priča o bogatstvu kultura i tradicija kojima se njen otac napajao baveći se najrazličitijim disciplinama likovne umetnosti, o Varti kao pioniru grafičkog dizajna, kao i o tome kako je to živeti u slikarskoj porodici i razviti autentični likovni izraz, pogotovo ako su baš svi u njoj za ovu vrstu umetnosti nadareni – već pomenuti otac Varta, majka Dušanka Vartabedijan i brat David Vartabedijan.

Kada ste birali radove za retrospektivu vašeg oca Miodraga Vartabedijana Varte, da li ste otkrili nešto novo u nekim od njih što do sada možda niste primećivali, možda u kojoj sferi likovne umetnosti je, prema vašoj oceni, bio najinvetivniji?

– Svakako, svaki put kada se ponovo vidi neka slika ili knjiga kao grafičko rešenje otkrije se nešto novo, ili je doživljaj dela drugačiji – slika se čita na različite načine, a i način na koji su slike izložene osvetljava neku prethodno neotkrivenu priču, naročito pošto su Vartine slike višeslojne i pune simbola, kako značenjski tako i likovno. Kada se neka od tih 300 monografija ili fotomonografija koje je on opremio prelista, u knjizi se iznova pronađe izuzetno zanimljivo grafičko rešenje koje čovek svaki put gleda iz nekog novog ugla.
Za ovu izložbu birali smo radove koji su isključivo vezani za tradicionalne simbole i vrlo je uzak izbor od dostupnih radova. U traganju za konkretnom temom prošli smo kroz mnoge faze istraživačkog procesa. Mnogo smo naučili i o vremenu u kom su radovi nastajali i o Vartinom radu.
Interesantno je što smo izložili i neke pozajmljene slike, koje smo i po prvi put videli kada smo spremali izložbu u Muzeju grada Beograda – Muzeju Mladenovca, povodom promocije monografije prošle godine. Tako da sada može da se vidi i vartagrafija iz zbirke Muzeja Mladenovca – otisak spomenika Despotu Stefanu Lazareviću iz 1427. godine, ali i Ptičja kuća (iz zbirke Centra za kulturu i turizam Mladenovac), akrilik na platnu iz 2005. godine koji se tematski, misaono i vizuelno ali na nov i drugačiji način povezuje sa slikom Ptica iz 1963. godine. To su bile čuvene Vartine Simbioze – isprepletana zoomorfna, antropomorfna i floralna obličja koja su u sebi nosila snažne mitološke poruke.
Svaka faza njegovog rada je specifična i originalna, meni su naravno najbliže slike–vartagrafije koje su nastajale u vreme kada sam se ja spremala za akademiju i studirala, u prvoj polovini devedesetih. Tada smo i počeli sa našim porodičnim izložbama kojih je do kraja devedesetih uspešno realizovano 17.
Slikarski je verovatno najsnažniji bio u svojim linijskim pejzažima koji predstavljaju poslednju fazu njegovog stvaralaštva, gde je dosegao potpuno originalan i samosvojstven stil. Mislim da svaka faza njegovog rada u sebi spaja i grafički pristup ali i slikarski i da je to što se tiče čistog likovnog promišljanja glavna karakteristika njegovog pristupa i likovnoj i primenjenoj umetnosti.

Nit koja povezuje izloženi materijal su tradicionalni simboli koji su Vartu inspirisali i navodili ga da ih transponuje u savremeni kontekst, a u tekstu koji poziva na izložbu pominjete i „kamen kao simboličko stanište ljudske duše“. Koji simboili iz jermenske kulture su vašeg oca najviše nadahnjivali?

– Varta je na putovanju po Jermeniji 1989. godine napravio vartagrafiju – friz od 9 metara otiskujući kamene spomenike iz porti manastira širom Jermenije, ali i kamen sa klinastim pismom iz 782. godine pre Hrista koji govori o osnivanju grada Erebunija – današnjeg Jerevana. Jermenija je prva država na svetu koja je primila hrišćanstvo kao zvaničnu veru i imaju samosvojstven stil i arhitekturu, kao i zavetne stele – hačkare, od vulkanskog kamena tufa, sa specifičnim jermenskim krstom koji predstavlja drvo života i drvo sveta. Hačkari i lepota jermenskog pisma, kao i nar kao važan simbol jermenskog naroda, bili su velika inspiracija Varti u radovima posvećenim Jermeniji, kako u grafici i slikarstvu, tako i u oblikovanju knjiga. Jedan deo ciklusa linijskih pejzaža su jermenski predeli sa karakterističnim srednjovekovnim crkvama i manastirima.
U ciklusima slika–vartagrafija Pomen Srbiji, Beleg krajputaša ili Nebeska Srbija, mogu da se vide vartagrafije – otisci ćiriličnog pisma sa epitafa na srpskim spomenicima 18. i 19. veka, forme krsta, figure vojnika, mladića ili devojaka sa krajputaša koji su činili osnov, ali i simboli kao što je nebeski luk, jabuke, školjke i cveće slikane uljanim pastelom. Svi ovi simboli zajedno čine posebnu Vartinu ikonografiju koja je na specifičan način i sa posebnim koloritom oživela naše kulturno nasleđe.
Miodrag Vartabedijan je bio pionir grafičkog dizajna ovde i radio je na njegovoj afirmaciji.

Da li ste, imajući u vidu da se i sami, kao i ostatak vaše porodice, bavite likovnom umetnošću, razgovarali nekad o tome kako se dizajn ovde razvijao, da li su u početku postojala neka ograničenja ili su vladala neka nepisana pravila koja je valjalo slediti?
– Kada su prve generacije Akademije primenjenih umetnosti stasale, pojam grafički dizajn nije ni postojao, već se to sve zvalo primenjena grafika. To je bio početak i ofset štampe i uvođenja boja u štamparije, pa tako i na ovoj izložbi imamo enciklopediju sveukupne jugoslovenske umetnosti Jugoslovenski mozaik, gde su reprodukcije lepljene na stranice knjige jer je to bila jedina mogućnost 1969. godine, ali i potom prvu foto-monografiju Jugoslavije, Jugoslavija u boji, čiji je knjižni blok štampan u koloru a ne crno belo kao do tada. Na naslovnoj strani te knjige je Vartina ilustracija a knjigu je grafički izvanredno opremio, dodatno sa umetanjem drugačijih papira u boji za specijalno dizajnirane i ilustrovane pregradne listove. Izložili smo i prve karte-čestitke u Jugoslaviji koje je Jugoslovenska revija izdala 1967. godine – bilo je dvadesetak različitih duhovito ilustrovanih motiva za različite prilike.
Među prvima je koristio blindruk u opremi komercijalnih izdanja, zlatotisk preko kolora, štancne za opsecanje. Fotomonografije koje je dizajnirao su se štampale na pet i više svetskih jezika. Posle dugogodišnjeg iskustva u italijanskim štamparijama gde je provodio polovinu radnog vremena jer su se tamo štampale knjige u izdanju Jugoslovenske revije, svojim znanjem je unapredio štampariju Gorenjski tisk da može da štampa knjige i postala je vodeća u ovom delu Evrope. Uvodio je boje u štamparije i ubeđivao je ljude da je to kvalitet.
Sećam se, što se tiče štampara, koliko su ga cenili ali su ga se i plašili jer je stalno tražio nova dostignuća i terao ih da isprobavaju različite stvari i da održavaju kvalitet. Stalno je donosio nešto novo i zahtevao više.

Prošle godine objavljena je monografija Miodrag Vartabedijan Varta i njegova slikarska porodica, koja i svojim naslovom sugeriše da ste se vi, kao i vaš brat David Vartabedijan i majka Dušanka Vartabedijan, opredelili za likovnu umetnost. Ispričajte nam, kako to izgleda baviti se umetnošću u krugu porodice a razviti svoj autentični vizuelni jezik?

– David i ja smo rođeni u umetničkom okruženju, od prvih koraka bili smo pod uticajem boja, fotografija, različitih papira, mnoštva utisaka i nije bilo teško da izaberemo svoj put iako je on danas u oba slučaja mnogo širi od bavljenja jednom granom likovne umetnosti. Naši roditelji su držali do slobode izbora i izražavanja. Varta je uvek insistirao na individualnosti i originalnosti, pa je to preneo i na nas. Upućivani smo da uvek tražimo sebe, svoja interesovanja i svoj izraz. Uglavnom, niko se nikome nije mešao u to što radi, iako smo svi delili radni i životni, ali i izlagački prostor. Najvažnije je da smo jedni drugima bili izuzetna podrška kao što smo i danas. Sigurna sam da postoji više niti koje nas likovno a posebno duhovno povezuju, ali smo svakako stilski različiti, svako ima svoju poetiku i izraz i kada su nam teme iste ili slične. I Davidu i meni je rokenrol životno određenje i po pitanju stava i inspiracije, ali nam je tehnika izražavanja, poetika i likovno promišljanje potpuno različito. Prošle godine sam sa mamom delila galerije sa izložbom Tri pogleda na cvet, gde je ona majstor a meni je to usputna tema, a radovi su imali sličnosti zbog tehnike i teme ali izraz i poetika su drugačiji.

Šta je najdragocenije što ste naučili od oca kada je reč o likovnoj umetnosti?
– Mogu reći sve. Malo od oca, malo od majke, malo od brata. I dalje učim od Varte, kada pogledam neku sliku i još više kada otvorim bilo koju knjigu koju je opremio – imam i dalje mnogo da učim a i moji studenti mogu nešto da nauče kada im pokazujem i analiziram njegova grafička rešenja.

Jedinstvena simbioza

Izložba „Miodrag Vartabedijan Varta i njegovi tradicionalni simboli“ predstavlja originalne radove ovog umetnika, jednog od pionira grafičkog dizajna u Srbiji, koji su inspirisani tradicionalnim simbolima i nastali u periodu od 1964. do 2009. godine. Izložba je podeljena u nekoliko segmenata koji na auteničan način spajaju tradicionalno i moderno, pa će posetioci biti u prilici da uoče jedinstvenu simbiozu – grafike i slike, vartagrafije, slike–vartagrafije i linijske pejzaže, a nezaobilazan deo ovde jedinstvene izložbe čine i originalne ilustracije, ilustrovane knjige, plakati, kaligrafije i znakovi.