Foto: Privatna arhiva“Ovo je iz džigerice, iz srca i intelekta ove divne generacije – sve ostale tlapnje su izlučevine mozgova koji ne mogu da pojme ama baš ništa što je iskreno, istinito i za dobro nečega što nije ograničeno sopstvenim stomakom, džepom…sobom. Studenti su naši heroji”, kaže za Danas Isa Alkalaj kontrolor letenja u penziji i pripadnik 63. Padobranske brigade, čiji su veterani na Sretenje, došli u Kragujevac, da podrže studente.
Upitan zašto je tog 15. februara odlučio da bude tamo, odnosno zašto podržava akademce odgovara pitanjem:
“Zašto bih ja bio neko čije se mišljenje uzima kao reper za bilo šta? Rekao bih da je odgovor upravo u kontekstu u okviru koga se protesti studenata odigravaju i samom Sretenjskom Ustavu – ustavu koji je narod uspeo da “iskamči” od jednog apsolutističkog – iako veoma sposobnog na internacionalnom planu, ali i dalje apsolutističkog vladara. Za Miloševog “vakta”, Srbija je u mnogim segmentima napravila vidljive pomake, ali po cenu samovlašća i bahatlukа kod kuće, koji narod više nije mogao da izdrži. Svaka sličnost sa današnjicom je vrlo namerna.”, primećuje Isa Alkalaj, dodajući da ovo što sada živimo nije počelo pre 12 godina.
“Ovo gde smo danas nije počelo pre dvanaest godina i ja bih opravdanje pred samim sobom (zbog čega bi moje mišljenje moglo uopšte da bude relevantno) potražio u devedesetim godinama, kada su stotine hiljada sposobnih ljudi napustile Srbiju, jer nisu hteli da dižu oružje i/ili upotrebe posebne veštine stečene u 63-oj padobranskoj brigadi protiv dojučerašnjih drugova – protiv svoje braće. Mi smo spakovali kofere i ostavili svoju zemlju vladajućem šljamu, koji se u ovih 35 godina ukorenio do takvih dubina da sada to istrebiti mogu samo iste one generacije i ista ona energija koju smo mi imali tih devedesetih. Mene su studenti kupili jednom parolom: “Pakujte vi svoje kofere – mi svoje više nećemo”, ističe sagovornik Danasa.
Prema njegovim rečima velikodušniji odnos prema zemlji teško da bi mogao smisliti “strani plaćenik”, kako aktuelna vlast, inače u medijima, etiketira često studente u blokadana.
“Plemenitiji, istinskiji i po našu zemlju konstruktivniji i važniji pristup teško da je “strani plaćenik” mogao da smisli. Ovo je iz džigerice, iz srca i intelekta ove divne generacije – sve ostale tlapnje su izlučevine mozgova koji ne mogu da pojme ama baš ništa što je iskreno, istinito i za dobro nečega što nije ograničeno sopstvenim stomakom, džepom…sobom. Studenti su naši heroji. Potičem iz porodice narodnih heroja i odrastao sam u duhu nemirenja sa nepravdom – ovo što oni rade je upravo to, samo mnogo mudrije!, konstatuje Isa Alkalaj, koji je i kroz porodičnu istoriju učio.
“Moja je majka jedina od šestoro dece preživela Drugi svetski rat. Sva njena braća i sestre su poginuli do 1942-e godine boreći se protiv fašista. Moram da dodam nekoliko ograda, jer smo, na žalost, u takvoj klimi zadnjih 35 godina – ona moja braća koja su ostala i ratovala u vreme najnesrećnijeg režima koji je Srbija ikada imala i čije posledice mi sada živimo – ostaju moja braća. Oni su svoje živote stavili u službu – po mom mišljenju jedne velike zablude – ali oni su u nju verovali i ja to poštujem i zato smo i položili venac i na njihov spomenik (pored polaganja venca na spomenik streljanim đacima u Šumaricama)”, kaže Isa.
Na pitanje kakve utiske nosi iz Kragujevca i kako su ljudi reagovali videvši obeležja 63. Padobranske brigade odgovara:
“Uhhhhh….bio sam na dosta protesta u Beogradu. Na veličanstvenim, za pamćenje i unucima prepričavanje skupovima na Slaviji i Autokomandi. Te 15-minutne tišine stotina hiljada ljudi, koje odjekuju nebom je nemoguće prepričati, moguće ih je samo osetiti i pri pomisli na njih se naježiti. Ako boga ima, osetio je koliko ovaj narod ne može da prežali te, bahatlukom i gramzivošću izgubljene živote i obezbediće im mesto u raju iz koga će moći da gledaju kako se Srbija transformiše pod uticajem, zašto ne i vođstvom mladih intelektualaca. Sa takvom, titrajućom dušom smo verujem svi mi iz 63-e krenuli u Kragujevac da samo budemo deo te probuđene, nadajuće, tihe, pristojne Srbije i doživeli smo suze, poštovanje, toplinu i zašto ne reći i to – nadu u očima onih koji su bili na ulicama kojima smo prolazili”, zapaža Isa.
“Prolazili smo 15 kilometara ulicama Kragujevca, predvođeni našim bratom Omerom – Omerović Hasanom, čovekom čiji se padobran, prilikom jednog skoka, upleo u kobasicu, koji je proleteo kroz krov hangara i polomio krilo aviona zajedno sa svojih dvadesetak kostiju, a da bi, samo par meseci kasnije ponovo skakao. Takav je kov onih koji su starešine 63-e padobranske brigade, takva je motivacija nas koji smo u njihovom stroju. I kada smo dobili priliku da podržimo mlade, nadasve hrabre i mudre na putu transformacije Srbije ka normalnosti, nije bilo dileme sekunde jedne, a narod je to i pored sede brade i pored stomaka i pored svih povreda koje veterani, sada sa kamatom, osećaju – video, prepoznao, poverovao da ako i ljudi koji su bili spremni kada je trebalo da idu gde niko nije išao – imaju i oni dužnost da budu tu – uz nadu – uz mladost, hrabrost, mudrost…”, smatra Isa.
O utiscima susreta sa studentima u Kragujevcu kaže:
“Pored spomenika palima u Prvom svetskom ratu, bili smo na ledenoj travi, zajedno sa studentima. Mi u čizmama, toplim jaknama i našim crvenim beretkama, a oni u platnenim patikama, dukserima, ponekoj jakni, gologlavi… na travi su sedeli. Preumorni. Na svaku ponuđenu jaknu samo bi se nasmejali i odmahnuli i zahvalili, a ja sam se lično osećao i ponižen i preponosan… ponižen jer sam ’92. spakovao kofere i preponosan što mladost Srbije, njeno najbolje to više neće. Hoće bolju Srbiju za sve i kako onda ne biti uz te heroje?”, konstatuje Isa Alkalaj
Prema njegovim rečima Padobranska brigada je osnovana u Bariju/Italija, 1944, pod okriljem savezničkih snaga. Godine1967. se ustanovljava kao 63. padobranska u Nišu i na tradicijama rigorozne selekcije ustanovljene u samom osnivanju, 63-a prerasta u elitnu jedinicu među specijalnim snagama JNA i danas Vojske Srbije. 63. Padobranska brigada je odlikovana ordenom Narodnog Heroja i ordenom Svetog Save.
“Mi – veterani tog duha imamo obavezu da budemo uz naše Nobelovce. Vidimo se u Nišu.”, poručio je Isa Aklalaj na kraju razgovora za Danas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
