Skulptura Miluna Vidića/ Foto: N. KovačevićSkulpture Miluna Vidića, koji je bio istaknuti vajar i univerzitetski profesor, nakon njegove retrospektivne izožbe, koja je bila priređena pre devet godina u Gradskoj galeriji Užice, Užičani mogu ponovo da pogledaju, povodom Dana grada, 9. oktobra.
Jedanaest apstraktnih, asocijativnih i rustičnih vajarskih dela, izrađenih u drvetu i kombinaciji tog materijala sa metalom, kojima je vajar oblikovao prizore i istorijsko nasleđe, sopstvene emocije i dileme, izloženo je u holu Gradskog kulturnog centra Užica, na postavci „Pogledi Miluna Vidića“.
Osim skulptura, naredne dve sedmice, publika može da pogleda Vidićeve crteže i skice za skulpture.
„Fascinantna je njegova obrada materijala. Te fine teksture govore o tome da je, iako je živeo u Beogradu i predavao u Novom Sadu, bio zaljubljen u naš kraj i njegove lepote“, ocenio je Filip Baralić, akademski vajar i direkor Gradskog kulturnog centra.
To se, dodaje, vidi u njegovim radovima, poput „Predela“ i drugih, koji imaju topografsku dimenziju.
„Na njima su brda, doline, proplanci užičkog kraja, do finih formi poput ptica, radova koje možemo tumačiti kao kuće, skloništa, dom, do skica za monumentalne skulpture u kojima se može sagledati čitav jedan zaselak sa drvenim kućama, kapijama, prolazima“.
„Vidić je u svom radu“, ocenio je Baralić, „uglavnom koristio drvo i to, opet, predstavlja odjeke njegovog kraja, starih kuća brvnara“.
Dr Ilija Misailović, koji je bio prijatelj Miluna Vidića, kaže da je vajar bio miljenik vajarke Olge Jevrić.
„Olga Jevrić ga je“, podseća Misailović, „predložila za dopisnog člana SANU, ali nije izabran, jer mu je, prilikom glasanja, nedostajao jedan glas“.
„Posle toga, više nikada nije konkurisao za ovu najvišu naučnu i umetničku ustanovu u Srbiji“, svedočio je Misailović.
Vidić je, na njegovu molbu, učestvovao na konkursu za izradu rešenja spomen-obeležja, povodom sto godina turizma na Tari i pobedio je zajedno sa arhitektom Branislavom Mitrovićem.
„Nažalost, od tog spomen-obeležja nije bilo ništa“, naveo je Misailović i potvrdio to da je Vidić „bio vrlo naklonjen svom zavičaju“.
Do kraja izložbe, kako je najavio Baralić, prirediće se predstavljanje knjige „Predeli Miluna Vidića“, koja tek treba da izađe iz štampe. Autor knjige je Miloš Jevtić, novinar Radio Beograda, koji je u njoj zabeležio razgovore koje je vodio sa Vidićem.
Milun Vidić je rođen je 1939. godine u selu Roge, kod Požege. Diplomirao je i završio poslediplomske studije na Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu.
Bio je jedan od osnivača vajarske grupe „Deset plus“, profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a potom i na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.
Za svoj rad je višestruko nagrađivan, a njegova dela su u muzejima i zbirkama širom bivše Jugoslavije.
Preminuo je 2007. godine i sahranjen je u Aleji zaslužnih građana u Beogradu.
Evropski vajar
Zoran Ivanović, vajar i profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, u predgovoru knjige „Predeli Miluna Vidića“, napisao je, otkrio je Baralić, da „iako se Vidić nije odricao lokalnog, njegovi životni stavovi, ideje i lična poetika su dodatno imali i imaju globalni i kosmopolitski kontekst i karakter“. „Posebno u njegovom stvaralačkom opusu iz 70-tih i 80-tih godina 20. veka, kao istaknutoj umetničkoj pojavi“, napisao je Ivanović, „odgovara odrednica „evropskog vajara“.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
