Posle fascinantnog nastupa Baleta Britanske Kolumbije iz Vankuvera na otvaranju 14. Beogradskog festivala igre, na Velikoj sceni Centra „Sava“ sinoć se očekivala verovatno jedna od najtraženijih i najprovokativnijih predstava ovogodišnjeg festivala.
U pitanju je „Jama“ u koreografiji Damijena Žalea sa kojom Škotski plesni teatar iz Dandija prvi put gostuje u Srbiji.
Žale, slobodni francusko-belgijski koreogaf i izvođač, jedan od najbližih saradnika Sidija Larbija Šerkaulija, Akrama Kana i Marine Abramović, tokom vikenda u razgovoru sa beogradskim novinarima pokušao je da objasni kako je nastao ovaj baletski komad inspirisan japanskim paganskim i animističkim ritaulima na planini Tohoku, kao i filmom Andreja Tarkovskog „Ivanovo detinjstvo“. Organizatori kažu da je „prava mala drama“ bilo već samo dopremanje scenografije poznatog američkog vizuelnog umetnika DŽima Hodžesa – rotacione instalacije nalik vulkanskoj kupi na kojoj se igrači, okruženi publikom na sceni, bore s gravitacijom i ispituju granice izdržljivosti ljudskog tela“.
– Uvek su me impresionirala vulkanska ostrva, a putujući Japanom počeo sam da istražujem kako su planine u toj zemlji predmet divljenja i obožavanja. Na putu u Tohoku, pokazali su mi „jamabushi“ – monahe askete, koji i danas praktikuju neku vrstu obožavanja planine, koju smatraju istovremeno, i majkom i grobom – mestom gde odlazi duša posle smrti. Redovne molitve, na stotinak kilometara od zabranjene zone oštećene nuklearne elektrane u Fukušimi, za mene su bile veoma moćan čin, koji me je naterao da ponovo razmislim o našoj vezi sa svetom. Škotska takođe ima veoma arhaične korene, verovanja Kelta su na neki način bliska onima na koje sam naišao u Japanu, a kostimograf Žan-Pol Lastanjar iz Belgije uneo je i indonežanski duh, korišćenjem konjske dlake za kostime – rekao je Damijen Žale.
On je istakao da je celovečernjim komadom „Jama“ želeo da kreira vezu između pejzaža Škotske i Japana, ali da u koreografiji „nema elemenata rituala, već je to metafora koja govori o želji za uzrastanjem kroz sporu evoluciju u kojoj veći deo predstave igrači ne pokazuju lice i emociju“. Prema njegovim rečima „to je veoma intuitivno izvođenje“ na muziku izraelsko-francuskog dueta „Zimska porodica“ (Winter Family), u kojoj ima „dubine i svetlosti, ali istovremeno i nečeg naučnog i matematičkog“.
Žale je govorio i o svom prvom boravku u Beogradu 2001, kad je predstava koju je radio sa Šerkauijem otvorila BITEF, iskustvima u saradnji sa Marinom Abramović na Ravelovom „Boleru“ u Pariskoj operi, gde bi zajedno s njom trebalo da kroz pokret osmisli muziku Kloda Debisija, predstavi koju sa Hodžesom priprema u Geteborgu u kojoj će se igrači suočiti sa rampom pod nagibom od 45 stepeni…
– Mi smo ograničeni vremenom, prostorom, vlastitim telom… Smatram da su granice najbolji način da se priča o slobodi i za preispitivanje sebe u nametnutim okolnostima. Volim da radim sa gravitacijom, da nagonim igrače da rade sa prirodnom silom i koriste snagu – rekao je Žale, napominjući da se, poput nedavno preminule Triše Barun „bavi spajanjem vizuelnog i umetničke igre“.
Uoči dolaska na 14. Beogradski festival igre, Damijen Žale, koji trenutno prvi put radi koreografiju za igrani film – novu verziju „Suspirije“ Darija Arđenta, u režiju Luke Guadanjina, izjavio je da „jedva čeka da vidi na kakav će prijem naići predstava „Jama“, zbog posebnog intenziteta i radoznalost koji postoji kod balkanske publike“.
Škotski plesni teatar je nacionalna trupa savremene igre i ujedno deo repertoarskog Dandi teatra. Postoji više od tri decenije, sarađuje sa poznatim umetnicima iz oblasti muzike, dizajna i vizuelnih umetnosti. Nastupa širom Škotske i Britanije, a nedavno je gostovao i u SAD, Kini, Indiji i širom Evrope.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
