Još da ima para

 – Prva je bila za “Istoriju umetnosti u Srbiji 20. veka” Jerka Ješe Denegrija, a sada za “Sto predstava baleta i umetničke igre naših prostora”. Kad govorimo o nagradama uopšte nešto se, ipak, okreće – shvaćen je značaj umetničkog stvaralaštva i izdavaštva koje ga prati. To je pozitivna strana nagrade. Negativan strana je to što te sajamske nagrade ne nose ništa u materijalnom smislu. Mi ako izdavači moramo mnogo toga da uložimo u sajam, a ako su to nagrade za vrhunska dela značajna za kulturu, trebalo bi iz ovih miliona koji se ovde obrću na sajmu izdvojiti neku deo da tu nagradu prati i neki novčani deo. Ako to može “Nobelova nagrada”, zašto ne bi i “Nagrada sajma”. U tom slučaju bila bi i veća odgovornost.

            Nisam navikao da primam nagrade i nemam običaj da sudim o tome kome su i kako nagrade dodeljivane – komentariše priznanje Gorda Dragović, glavni urednik nagrađene knjige. – Uvek filozofski gledam na to. Meni je drago da sam ušao u izbor i dobio ovu nagradu. Interesantno je da je bila diskusija povodom ove knjige koju sam napravio, zato što se ja nisam potpisao na koricama, jer oni traže autore. Ja sam glavni urednik, ja radim enciklopedistiku pri Odeljenju za muzičku i likovnu umetnost “SANU”, ali uvažavam pre svega moje saradnike koji su veoma stručni i vrlo kvalitetni, veliki pregaoci u radu. U knjizi se radi o baletima na ovim prostorima, što je specifično i gde je potrebno da o tome govore ljudi koji su kontinuirano to pratili. Ja sam boravio 20 godina u inostranstvu, poznajem produkciji pre i posle toga, tako da bez pomoći saradnika to ne bi bilo nemoguće uraditi. U “SANU” sada radimo kompletnu evropsku baletsku enciklopediju na dve hiljade strana, gde sam ja “kod kuće” – bio sam prisutan i radio u 150 umetničkih kuća.