Svedočanstvo bola, istine i hrabrosti: Predstavljena knjiga „Matija“ Draga Hedla

Publika – u kojoj je bilo i poznatih ličnosti iz kulturnog i javnog života grada – pažljivo je slušala autora Draga Hedla, Verana Matića i Vladimira Petrovića.

Na kraju su mnogi postavljali pitanja autoru i  pozdravili ga snažnim aplauzom, pri čemu su neki jedva  uspevali da suspregnu suze.

Knjiga Matija govori o životu Hedlovog sina jedinca i njegovoj odluci da u 44. godini života, u potrazi za mirom, samovoljno napusti ovaj svet.

Iako su i drugi autori pisali o sopstvenom životu, neretko preoblikujući žanr autofikcije, Hedlova knjiga je, kako je istakao književni kritičar Vladimir Petrović, jedinstvena – ne samo u našim kulturama, već i na globalnom nivou.

– Drago Hedl je izneo nešto najdublje i najteže što čovek može doživeti u svom životu, i to na neverovatno lep stilski način, posredstvom dokumentarne proze koja se prepliće s gotovo kafkijanskom administracijom SAD – koja se, u pokušajima roditelja da prevezu telo svoga sina iz Amerike u Hrvatsku, pretvara u grotesku i horor.

Istovremeno, Matija je i knjiga suočavanja sa samim sobom, pokušaj dobijanja odgovora na teška i složena pitanja – rekao je Petrović.

Veran Matić je istakao da je Drago Hedl jedan od najvećih istraživačkih novinara, „posle čijih se tekstova uvek nešto dogodi“.

– Ili se dogodi pretnja po njegovu bezbednost, ili neko bude uhapšen, ili se otvori istraga – ili skandal upravo zato što istrage nema – rekao je Matić, čije je prvo pitanje za Hedla glasilo: „Kakav je bio Matija, i koliko si ti bio svestan kakav je bio tokom svog života?“

– Ova knjiga, koja nosi naziv Matija – po mom sinu – zapravo više govori o njegovom životu, nego o činu odlaska, iako je on bio povod.

Pišući knjigu o svom sinu, izuzetnom mladom čoveku koji je svesno odlučio da ode, imao sam dvostruku želju: da njegov, nažalost kratak, život ostane zabeležen i da otvorimo temu o kojoj se često ćuti – suicid. Želeo sam da pokažem da osobe koje se na to odluče ne treba stigmatizovati ni osuđivati, niti smatrati da su počinile greh – rekao je Hedl, dodajući da je i religija, koja donedavno nije priznavala suicid, donekle promenila stav.

Nakon jednog od predstavljanja knjige, kako je Hedl ispričao, jedan sveštenik je ustao i rekao da crkva danas ima drugačiji odnos, navodeći primer fratra koji je nedavno izvršio samoubistvo, nakon čega je biskup na sahrani govorio o njemu s poštovanjem.

– Suicid je izuzetno teška tema, naročito za one koji se s njom suoče u krugu svoje porodice – istakao je Hedl.

Dodao je da je knjigu predstavio u oko pedesetak gradova i da se posle svakog događaja pojavi barem jedna osoba koja podeli svoje iskustvo s gubitkom bliske osobe na isti način.

– O tome se nerado govori. U mnogim porodicama to je tabu, pa čak i svojevrsna sramota. Ako pogledate i biografije velikana poput nobelovca Ernesta Hemingveja – mnogi autori ne žele priznati da je počinio suicid, već navode da mu je puška slučajno opalila. Tema se tabuizira, čak i neki psihijatri smatraju da o tome ne treba pisati jer navodno podstiče druge na isti čin. Ja to ne mislim. Upravo zbog toga sam ovu knjigu napisao – naglasio je Hedl, podsetivši da se u Hrvatskoj godišnje zabeleži oko 500 slučajeva suicida.

– Moja želja je bila da ovom teškom pričom – jer ne postoji veća životna tragedija od gubitka deteta – dam doprinos razumevanju. Najstrašnija stvar u mom životu dogodila se 14. oktobra 2018. godine. Od tada, šta god da mi se desi, ne može biti ni približno teško. Ta rečenica da vreme leči sve rane, u mom slučaju ne važi. Postoje rane koje ni vreme ne može zalečiti – rekao je Hedl.

Na promociji je istaknuto i da prihod od prodaje knjige ide u Fondaciju koju su osnovali Matijini roditelji, a iz koje će se finansirati nagrada za talente u muzičkoj školi koju je Matija pohađao. U planu je i pozorišna predstava inspirisana njegovom pričom.

Knjigu je objavila Akademska knjiga, a jedna od preporuka za čitanje glasi:

„Hedl piše o onome o čemu se ne govori, o čemu postoji stigma, pa čak i sramota – o depresiji, pregorevanju i lomljivosti ljudske duše – o njegovom Matiji.“

Matija i Amerika

Od Draga Hedla saznali smo da je Matija vrlo rano, sa samo 17 godina, otišao u Ameriku, gde je proveo više od polovine života. Završio je studije biohemije, doktorirao, a nakon postdoktorskih studija zaposlio se na prestižnom Jejlu, gde je radio 11 godina kao naučnik.
Matija nije bio osoba usmerena isključivo na struku – mogao je razgovarati o umetnosti, a posebno je voleo operu. Iako Jejl zvuči pompezno, ispričao je ocu da mnogi profesori tamo spavaju u laboratorijama iz straha da neko ne „ukrade“ njihove rezultate. Hedl kaže da Matija nije bio takav – pomagao je drugima, bio je, kako ga naziva, „dobrica i mudrica“.
Ispričao je i da je Jejl „hladna mašinerija“ koja priznaje samo uspeh.
Matija je detaljno isplanirao svoj odlazak – ostavio je oproštajna pisma i 100 dolara sobarici hotela „zbog pretrpljenog šoka“ kada ga pronađe.