Kontroverzni slovenački umetnik Iztok Sitar za Danas o svojoj grafičkoj noveli “Dnevnik Ane Tank”: Naslovom sam htio naglasiti život tinejdžera u paklu droge 1Foto: Promo 19. Međunardni salon stripa

Međunarodni Salon stripa u Beogradu je jedan od najvećih i najbitnijih festivala u regionu i svakako meni jedan od najdražih – kaže za Danas, provokativni slovenački strip autor i jedan od glavnih gostiju ovogodišnjeg, 19. izdanja Salona.

Sitar dodaje da ovu manifestaciju posećuje od njenog početka, od 2003. godine, kad je bio prvi put u Beogradu, koji je na njega ostavio jak utisak.

– Jako mi se dopao Beograd kako sam Salon stripa sa svetskim i domaćim gostima, mnoštvom različitih izložbi, predavanja i ostalim dešavanjima tako i sama lokacija Studentskog kulturnog centra. U Srećnoj galeriji biće izložba mojih radova pod naslovom „Ljubavne priče Iztoka Sitara“, među kojima je i “Dnevnik Ane Tank”, moj najpoznatiji rad u inostranstvu koji je izašao i na srpskom i na engleskom jeziku – kaže Sitar uoči današnje konferencije za novinare na kojoj će biti najavljen program 19. Salona stripa.

Upitan zašto je izabrao tako asocijativan naslov, Sitar odgovara da je svestan toga da on asocira na Dnevnik Ane Frank i da se divi ovom ostvarenju.

– Svim srcem osuđujem holokaust i podupirem borbu protiv fašizma. Naslov Dnevnik Ane Tank sam izabrao jer sam htio naglasiti život tinejdžera u paklu droge –

Istoričar umetnosti, naš najcenjeniji esejista i teoretičar stripa Zoran Đukanović u svom tekstu “Tamna strana duge – povest tragičnosti u koloru” ističe da je “Dnevnik Ane Tank” hrabra i, što je posebno važno, nepatetična priča o patologiji zavisnosti.

“Smatram je autentičnim presedanom u stripskom medijskom pejzažu. A pronalaženje tona je ovde sve, jer pričati o jednoj od najtežih oblika zavisnosti, heroinskoj, koju često izjednačavaju s putem ka smrti, je hodanje po ivici noža. Za tren se autor priče o heroinu može poklizati u medicinsko-propagandni plakat ili, pak, u romantiziranje heroinske priče, ili romantiziranje pada i fatuma kao takvog. Sitar bira ich formu pripovedanja, dakle pripovedam ja-zavisnik, ja pričam, a ne gradi se priča o zavisniku”

Iztok Sitar je dosad objavio 17 žanrovski različitih strip albuma u kojima razmatra odnos mladih prema ljubavi, erotici, alkoholu, drogama, društvenim pitanjima i usredsređuje se na anomalije poput nacionalizma, šovinizma, rasizma, ksenofobije i homofobije.

Rođen je 1962. godine u Ljubljani, gde je završio dizajnersku školu. Svoj prvi (pomalo autobiografski) strip Ko je ubio crtača stripova objavio je 1984. godine u književnom časopisu Mentor.

Od tada pod svojim imenom ili pseudonimom Ninel objavljuje stripove i karikature u većini slovenačkih novina i časopisa. Godine 1990. objavljen je njegov prvi strip album Sperma in kri, koji svojim hermetičkim sadržajem, sastavljenim iz citata Hegela, Lakana i markiza de Sada, te prevashodno originalnim crtežom u stilu drvoreza, nije izašao iz žanra andergraunda, navodi se u katalogu ovogodišnjeg Salona stripa.

Kontroverzni slovenački umetnik Iztok Sitar za Danas o svojoj grafičkoj noveli “Dnevnik Ane Tank”: Naslovom sam htio naglasiti život tinejdžera u paklu droge 2
Foto: Promo 19 Salon stripa

Godine 1992. Sitar se odlučuje za profesionalan i komercijalan pristup te u Dnevniku deset godina objavljuje humoristički novinski strip Bučmanovi, koji je izašao u četiri albuma.
Karakterističan je njegov album Glave u kom u pedeset kratkih priča, koje se nadovezuju jedna na drugu, „secira“ celokupno slovenačko društvo.

Njegov najjeretičniji, a ujedno i potpuno nezavisan strip koji se i u samoj tematici i u stilistici razlikuje, kako od stavova državnih institucija i mišljenja građanskih pokreta, tako i od bilo kakvih stripovskih modnih struja i uticaja, svakako je Priča o Bogu.

Za fiktivnu biografsku priču Dnevnik Ane Tank dobio je 2008. godine nagradu Zlatna kruška, koja se u Sloveniji dodeljuje u oblasti najkvalitetnijeg omladinskog štiva.

Pored stripova bavi se i karikaturom i ilustracijom . Adaptirao je i stare slovenačke poslovice u knjizi Striposlovice. Napisao je i četiri knjige iz teorije i istorije stripa. Redovno piše recenzije i kritike za slovenački književni mesečnik Literatura te teorijske tekstove u različitim revijama u Sloveniji, na području bivše Jugoslavije i u svetu.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.