Kosta Gavras: Cela Evropa je desničarski nastrojena 1Foto: FoNet FEST

Njegovo ime više od pola veka sinonim je za angažovan film. Zbog izuzetnog doprinosa filmskoj umetnosti ovom oskarovcu tokom njegovog drugog gostovanja na Međunarodnom filmskom festivalu u Beogradu prošlog vikenda uručeni su Festov „Beogradski pobednik“ i „Zlatni pečat“ Jugoslovenske kinoteke. Gavras je inače predsednik Francuske kinoteke.

On se na ovogodišnjem Festu predstavio filmom „Ponašajte se kao odrasli“, zasnovanom na istoimenim memoarima bivšeg grčkog ministra finansija Janisa Varufakisa, koji je u ime prve vlade Aleksisa Ciprasa 2015. vodio pregovore sa „Evropskom trojkom“ – Evropskom komisijom, Evropskom centralnom bankom i Međunarodnim moneratnim fondom o otplati grčkog duga. Varufakisovo svedočanstvo iz „prve ruke“ Gavrasovom poslednjem delu daje uvid u događaje „iza zatvorenih pregovaračkiih vrata“ i mehanizme rada institucija EU. Sam reditelj kaže da je ovaj film radio kao „grčku tragediju u kojoj nema pozitivnih i negativnih likova – svi su u pravu, svi brane svoje gledište jednako snažno, ne osvrćući se na posledice“.

* Iz Grčke ste 1951. otišli na Zapad da bi ste živeli i stvarali u normalnim poličkim i društevnim uslovima. Posle 50 godina karijere snimili ste svoj prvi film u Grčkoj i na maternjem jeziku o grčkoj dužničkoj krizi u kojoj Evropa demonstrira „silu“? Da li je to paradoks ili se Evropa u međuvremenu promenila?

– Ovo je Evropa kakva ne bi trebalo da bude. Problem je njena tvrda bezosećajnost. NJima je više stalo da naplate grčke dugove, nego da saosećaju sa patnjom kojoj je bio izložen grčki narod. Istina je da je u Grčkoj velika kriza postojala i dok su na vlasti bili socijalisti i desnica, koji su upravljale Grčkom skoro 20 godina. Ali, u celoj toj priči i Evropa ima svoju odgovornosti – dopustila je da dugovi rastu, a da nije upozoravala na opasnosti. Nemci su, recimo, Grcima prodavali podmornice, tenkove…, Francuzi helikoptere. Svako je nešto prodavao da nađe sebe u toj priči, a to je sve išlo na kredit. Evropa je pustila da se nagomilavaju troškovi i tek kad je eksplodirala svetska kriza odjednom su se uplašili i tražili od Grčke da plati sve što duguje.

* Način na koji se vode pregovori u filmu ostavlja utisak da u EU postoji Evropa „prvog reda“ koja odlučuje i Evropa „drugog reda“ u kojoj je Grčka. Da li to znači nema ravnopravnosti među državama članicama?

– Tada su postojale dve Evrope – Barozova i Junkerova. Obojica su ličnosti veoma, veoma slabog karaktera, potpuno pod diktatom Nemačke. Oni su vodili nemačku politiku. Nemačka je u celoj priči gledala svoj interes, ne vodeći računa o evropskim interesima, dok je običan narod u Grčkoj, ali ne i vladajuća klasa, ozbiljno patio.

* Zbog čega ste se odlučili da ekranizujete baš Varufakisov autobiografski tekst?

– Varifikus je jedni svedok onog što se „unutra“ dešavalo, iza zatvorenih vrata, u tim kancelarijama i salama. On nije heroj u ovoj priči, to nije njegova biografija.

* Da li je Varufakis sarađivao na filmu?

– Godinama sam skupljao sve što je dešavalo u vezi sa dužničkom krizom u Grčkoj i pregovorima sa Evropom. Nedostajala mi je ta priča iznutra. Kad je Varufakis podneo ostavku na mesto ministra finansija, stupio sam s njim u kontakt. On mi je rekao da piše knjigu o svemu što se događalo.

* Da li plan prve Ciprasove vlade o otplati duga nije prošao zato što nije imao potencijal ili zato što je za Brisel neprihvatljiva svaka levičarska vlast u državama članicama EU?

– Evropa nije mogla da prihvati radikalnu levičarsku vladu koja bi mogla da bude na vlasti u Grčkoj. Cela Evropa je desničarski i nacionalno nastrojena. Brani interese desnice unutar Evrope. Da su Ciprasu pomogle levice koje su bile na vlasti u Španiji i drugim zemljama, to bi mu dalo polet, ali strategija Evrope je da umanji moć levice i šanse za njen dolazak na vlast. Tome treba dodati da je prethodna vlast u Grčkoj – socijalisti i desničari, davala pogrešne i lažne informacije i statistike da se ne bi videlo koliki je dug.

* Gde je u svemu tome grčki narod?

– Jako je loše prošao, a i danas se loše živi. Osećaju se posledice dužničke krize. Plate su pale za četrdeset odsto i nisu povećane. Grčku je napustilo najmanje pet stotina hiljada obrazovanih ljudi sa univerzitetski diplomama. Otišla je budućnost zemlje, ljudi koji su obrazovani da bi vodili Grčku, a sad rade u Francuskoj, Nemačkoj i drugim zemljama.

* U filmu niste izostavili ni detalj kako Grci reaguju kad Cipras odbija u parlamentu da položi zakletvu na Jevanđelju. Koliko je to za Grčku bilo bitno?

– Apsurdno je da religija uđe u parlament. Ona nema tamo šta da radi, kao ni u Francuskoj. Religija je metafizičko pitanje koje se tiče odnosa čoveka prema Bogu. Ono što je tužno u Grčkoj jeste da Crkva indirektno praktično upravlja zemljom.

* Iako u izjavama tvrdite da ne pripade nijednoj partiji, mediji o Vama često govore kao o levičaru. Kako to objašnjavate?

– Čovek vrlo brzo može da zaključi da ne treba da pripada nijednoj partiji, a ni Crkvi. Volim da pripadam samom sebi. Meni je važno da za pitanja u svakodnevnom životu i politici nađem rešenje i odgovor za sebe i moje okruženje – šta da radimo. Kao građanin mislim da ne treba da pripadam nijednoj partiji. Treba da budem svoj i da razmišljam svojom glavom. Svaka partija ima svoju logiku po kojoj ja ne želim da se ponašam niti da je se pridržavam. To da li ćemo za nekog glasati ili ne treba da zavisi od kvaliteta programa koji nude i da li je to što nude u interesu naroda.

* Da li Vam je kao reditelju lakše da se bavite teškim političkim temama u Latinskoj Americi ili u Evropi?

– To generalno nije lako, ali mene, pre svega, zanima kako je neko društvo organizovano i kakav je položaj ljudi u njemu. Važan mi je taj odnos pojedinca i društva, to je ono čime se u filmovima bavim.

* Na konferenciji za novinare pomenuli ste rasistički odnos Zapadne prema „mediteranskoj Evropi“. Imate li i lično iskustvo sa tim?

– Da. Kad se nekom ne svidi moj film obično kažu:“Pusti on je Grk, to nije važno, oni fantaziraju“. U tim evropskim komisijama često se čuje da su Grci lenji, da ne rade mnogo, ali kad su napravljene studije poređenja videlo da Grci rade više od Francuza. Predsednik Komisije, Holanđanin, izjavio je pred novinarima za Grke da su „narod koji je potrošio 327 milijardi evra na žene i piće, a sad nam traži pomoć“.

* Šta su koreni takvog odnosa, ako se setimo da se Mediteran smatra kolevkom evropske civilizacije?

– Mediteranci – Italijani, Grci i drugi, žive drukčije, imaju drugačije poglede i iskustva, što ne odgovora Severnoj Evropi koja ima drugačija merila. Oni vide da su različiti i to im smeta. To su iskoristili i kao razlog da se opravdaju u slučaju grčke dužničke krize tvrdeći da je krivica na grčkoj stani. Ali, rasizam postoji u svakom čoveku. Svi smo negde rasisti, ali neko se bori protiv toga u sebi, dok drugi dozvoljavaju da taj rasizam preovlada i izađe iz njih.

* Da li je EU administracija zaista mašina koja sve melje i ne prihvata nikakve različitosti?

– Ne samo da ne prihvata različitosti nego melje i principe na kojima je napravljena i rođena prvobitna Evropska zajednica. Ta Evropa koja se sada rađa na nekim novim principima nema budućnost jer je zamišljena kao veliki supermarket u kome se samo kupuje i iznosi roba.

Prevod sa francuskog: Slobodan Ivetić

Neophodno je da EU postoji

* Kako je ovaj Vaš film prošao u Grčkoj?

– Bilo je kontraverzi. Levica se ne prepoznaje u tome, a ni desnica. Ali, ima ljudi kojima se film dopao, tako su se formirala neka tri fronta

* A kakva su reagovanja u Zapadnoj Evropi?

– Film je svuda izazvao velike polemike. Prikazan je i u sedištu Evropske banke, gde ima i kontraverznih reagovanja, jer svi zahtevi evrogrupe da se dug plati ne mogu da ispune.

* Šta očekuje od prikazivanja filma u Srbiji gde grčka dužnička kriza deluje kao „šala mala“ u odnosu na ono što ovde ljudi 30 godina preživljavaju?

– Mislim da će film dobro proći, jer smo negde imali iste sudbine. Film je dobro primljen i u Španiji i Portugaliji, koji su prepoznali temu sa kojom se i oni suočavaju.

* Da li ovaj film obavezno treba prikazati u svim državama kandidatima za članstvo u EU da bi ljudi shvatili kako ona funkcioniše iznutra?

– U Evropi se, ipak, nešto promenilo. Sad je jedna žena došla na vlast, a i francuski predsednik radi puno na tome da se menjaju stvari i odnosi u Evropi. Kandidati za EU treba da se bore da uđu i da ih nateraju na promene u korist zdravijih odnosa u Evropi. EU je jako važna i neophodno je da postoji u današnjem svetu.

Izbor glumaca

– Kad se traži novac za film obično se postavlja uslov da u njemu igraju međunarodne filmske zvezde. Razmišljao sam u tom pravcu, a nekoliko velikih glumačkih imena prihvatilo je da igra u ovom filmu. To bi olakšalo pitanje finansiranja, ali sam shvatio da bi te međunarodne zvezde govorile na engleskom, a ne na grčkom, što bi bio apsurd. Tako sam angažovao grčke glumce koji glume na svom jeziku, ali znaju i engleski. Svi ostali glumci su iz zemalja koje su učestvovale u rešavanju grčke dužničke krize. To je bilo teško za finansiranje filma, ali smo uspeli – objašnjava Kosta Gavras. On je ulogu Janisa Varukafisa poverio atinskom pozorišnom glumcu Kristu Loulisu, koji je takođe bio gost 48. Festa. Loulis je u susretu sa beogradskim novinarima rekao da mu je to prva filmska uloga, jer grčka filmska industrija nije toliko razvijena kao francuska, ali da se, radeći sa Gavrasom, „zaljubio u film“.

Francuska kultura

* Koliki je uticaj francuskog filma na kinematografije u ovom delu Evrope: u Grčkoj, Albaniji, Srbiji, Rumuniji…?

– Francuski film je zapravo francuska kultura koja stoji iza njega. Ja sam u Francuskoj naučio da pravim filmove. Da nisam bio u Francuskoj, bio bih filmski stvaralac u Grčkoj ili bilo gde drugde, ali ne bih imao tu kulturu i niti bih pravio filmove kakve pravim – angažovane.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.