Kulturno nasleđe je uporišna tačka identiteta nacije

Pored toga posetioci mogu videti i poštanske torbe i trube, Hjuzov telegraf iz 1891, telefonsku centralu, induktorske telefone, maketu Belovog telefonskog aparata iz 1876, teleprinter na traku koji je bio u upotrebi od 1928 – 1941. i još mnogo toga. Nakon sedam decenija uređena je i fasada velelepnog zdanja u Takovskoj 2, koje je pod zaštitom spomenika kulture, a u toku je i gradnja fontane i platoa, koji će ukrasiti sedište preduzeća Pošta Srbije i centar prestonice. Ova kompanija biće domaćin i najvišim delegacijama pedesetak evropskih pošta na plenarnoj skupštini PostEvrope, koja će se održati od 25. do 26. aprila. Sve navedeno povod je za razgovor s Goranom Ćirićem v.d. generalnog direktora Pošta Srbije.

• Šta za vas kao kuću znači otvaranje PTT Muzeja?

– Verujem da smo ovoj kulturnoj instituciji udahnuli novi život, i da će njeni posetioci deliti naše utiske budući da ona sada ima moderan izgled i postavku u skladu sa najsavremenijim muzeološkim tokovima. Detaljno je renovirano i uređeno oko 800 kvadrata muzejskog prostora i 400 kvadrata pratećih prostorija. Poštansko-telegrafski muzej formiran je u doba Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, na osnovu Uredbe o organizaciji Ministarstva pošta i telegrafa, a otvoren 31. jula 1923. godine. Sledeće godine navršava se 90 godina postojanja ove kulturne institucije, koja spada među najstarije poštanske muzeje u Evropi.

• Koji su najzanimljiviji eksponati?

– Prvi podaci o prikupljanju istorijske PTT građe u Srbiji sežu u 19. vek, a tokom cele njegove istorije ulagani su napori da se zbirke neprestano obogaćuju, pa danas novim generacijama možemo da pokažemo mnogo toga vrednog iz srpske kulturne i istorijske baštine. Naravno, eksponati u Muzeju pre svega govore o razvoju poštanskog saobraćaja i telekomunikacija, ali su u njima sadržani i izuzetno vredni podaci o razvoju našeg društva, njegovom nacionalnom i evropskom identitetu.

• Pošta je dala veliku logističku podršku u sprovođenju konkursa za mlade za dizajn nameštaja. Zbog čega je važno da institucija poput pošte pomaže kulturu?

– Pošta Srbije pomaže brojne projekte i manifestacije u kulturi širom Srbije. To je naše dugoročno opredeljenje, jer je kulturno nasleđe uporišna tačka identiteta jednog naroda i njegovog razvoja. Takav stav je prepoznatljiv i u našim svakodnevnim poslovnim aktivnostima – od izgleda šaltera i kulture ponašanja naših zaposlenih, do uvažavanja klijenata kroz trud da pružimo vrhunsku uslugu. Nastojimo da građanima ponudimo što bolji „proizvod“, kao što to čini i kultura, a veliki deo naših klijenata su isti ljudi koji su njeni stvaraoci ili u njoj uživaju kao ljubitelji. Pored toga što smo obnovili PTT muzej, nakon sedam decenija uredili smo fasadu velelepnog zdanja u Takovskoj 2, koje je pod zaštitom spomenika kulture, a sada gradimo fontanu i plato, koji će ukrasiti i sedište našeg preduzeća i centar prestonice. Poseban segment su filatelistička izdanja Srbijamarke, kako redovna tako i prigodna, jer predstavljaju trajne kulturološke zapise. Poštanska marka nije samo poštanska vrednost, sredstvo za plaćanje poštanske usluge, već i upečatljiv društveni, kulturni, pa i umetnički fenomen, koji ima ulogu promocije pravih vrednosti, ideja, nasleđa i specifičnosti jednog društva.

• Na sajtu vaše kompanije nedavno se pojavilo reagovanje na reklamni spot jedne domaće banke u kome između ostalog stoji da on „negativno govori o kvalitetu i efikasnosti poštanskih usluga“…?

– U tom spotu jedna domaća komercijalna banka promoviše svoje usluge isključivo tako što negativno govori o kvalitetu i efikasnosti poštanskih usluga. Smatramo da se takav postupak kosi ne samo sa elementarnom poslovnom etikom, već je i u suprotnosti sa mnogobrojnim zakonskim propisima i nanosi štetu imenu i ugledu Javnog preduzeća PTT saobraćaja „Srbija“. Nedopustivo je da neko na ovaj način nipodaštava 15.000 zaposlenih u Pošti Srbije, koji svojim svakodnevnim vrednim radom doprinose dobrom imidžu našeg preduzeća u javnosti. Upozorili smo menadžment ove banke da je njihovo postupanje suprotno pre svega Zakonu o poštanskim uslugama u kome je propisano da Javno preduzeće PTT saobraćaja „Srbija“ ima ekskluzivno pravo na korišćenje reči ili dela reči „pošta“ na bilo kom jeziku ili pismu, u nazivu firme ili poslovanja. Osim toga, učinjeno je suprotno i odredbama Zakona o oglašavanju i Zakona o trgovini. Zbog toga smo zahtevali da se bez odlaganja obustavi svako dalje emitovanje pomenutog reklamnog spota, jer ćemo u protivnom biti prinuđeni da zaštitu svojih prava ostvarimo preko nadležnih institucija.

• Pošta će biti domaćin plenarne sednice PostEvropa. U čemu je značaj ovog skupa?

– Odluka o tome doneta je na prošlogodišnjem zasedanju u Istanbulu a poverenje koje nam je time ukazala ova ugledna međunarodna organizacija predstavlja priznanje našem radu i rezultatima koje smo dosad postigli u razvoju inovativnosti i kvaliteta usluga. Za nas je to potvrda da imamo dobru poslovnu viziju i ohrabrenje da istrajemo u njenoj realizaciji.

Biće to jedan od najznačajnijih skupova u dvadesetogodišnjem postojanju ove asocijacije zato što predstavlja pripremnu Skupštinu za predstojeći Kongres Svetskog poštanskog saveza, koji će se početkom oktobra održati u Dohi. Takođe, u sklopu ovih skupova trebalo bi da se usvoje tri bitne odluke – nova strategija, novi Statut i novi način finansiranja Asocijacije.