„Maja Gojković je do kraja unizila srpsku kulturu“: Istoričarka umetnosti Borka Božović o razlozima zašto Galerija Haos za ovu godinu nije dobila podršku na konkursu

Sa zakašnjenjem od mesec dana, Ministarstvo kulture je nedavno obelodanilo ko može da računa na novac iz državne kase a ko je ostao „ispod crte“, što je rezultiralo i protestom Asocijacije Nezavisne Kulturne Scene Srbije, kojoj su se pridružili ULUS, SOLUJ, i obećanjem ministarke Maje Gojković da će se u narednom periodu „razmotriti njihove primedbe“.

– Nisam učestvovala u tom protestu, pošto je po rezultatima konkursa očigledno da se i ove godine nije odlučivalo po kvalitetu umetničkih programa nego po kriterijumima „podobnosti“ ili „nepodobnosti“ i kojekakvih drugih „biznisa“ – kaže za Danas Borka Božović, istoričarka umetnosti, direktorka Haosa i javna intelektualka koja vrlo kritički ocenjuje ovu vlast i prisutna je na svim protestima „Srbija protiv nasilja“.

– Kome da uložim „protestnu notu“, Maji Gojković koja je unizila srpsku kulturu do kraja? Mislim da je besmsleno da to radim. Galerija Haos može da konkuriše sa programima dostojnim eminentnih izložbenih prostora u Parizu, ali pošto joj finansijskim pomaže Fondacija SBB, uvek će biti kažnjena od ove vlasti – smatra Božović.

„Možemo da konkurišemo kod Ministarstva kulture sa programima dostojnim eminentnih izložbenih prostora u Parizu, ali zbog same činjenice da nam finansijski pomaže Fondacija SBB tako što plaća ovaj poslovni prostor, Galerija Haos je uvek kažnjena na neki način, a ove godine i potpuno“

Kako podseća, Galerija Haos započela je ovu sezonu 24. januara, ekskluzivinim događajem, izložbom radova na papiru iz kolekcije Saše Ostojića iz Valjeva, filmskog režisera koji je dugo živeo u Njujorku i tamo imao galeriju.

– Ostojić je decenijama skupljao radove naših najistaknutijih umetnika, poput Marka Čelebonovića, Dada Đurića, Vlade Veličkovića, Mila Milunovića, Šumanovića, Milene Pavlović Barili, Paje Jovanovića, i beogradska publika je imala jedinstvenu priliku da vidi dela koja su oni napravili na papiru. Potom smo od 7. marta imali omaž izuzetnoj jugoslovenskoj i hrvatskoj umetnici Jagodi Bujić koji je zaista bio veličanstven, a bio je upriličen i razgovor o njoj i njenom delu, gde su govorili Goran Marković, Boro Draškovič, Irina Subotić i ja – navodi Božović.

Već 28. marta u Haosu je priređen i omaž Milošu Vuškoviću, prvom likovnom stvaracu koji je ušao u akademiju nauka i umetnosti u nekadašnjoj Jugoslaviji, crnogorskom umetniku koji je bio jedan od osnivača Likovne akademije u Beogradu 1937. godine, umetničkih škola i salona u CG, bio direktor Narodnog muzeja CG, a sa Pjerom Križanićem i osnivač lista „Ošišani Jež“, i 1933. jedan od prvih laureata Politikine nagrade.

– Pominjem ove programe jer je važno da šira javnost čuje šta smo samo od početka godine uradili, i šta smo ponudili Ministarstvu kulture da podrži na konkursu za 2023. Tu je i majska izložba najrecentnijih crteža sjajnog mladog stvaraoca iz Pariza Mihaela Milunovića, laureata Fondacije RENOIR, koji je radio i živeo u ateljeu Pjer-Ogista Renoara, umetnika čiji se radovi nalaze u prestižnim muzejskim zbirkama, uključujući MUMOK u Beču, MSU u Beogradu, Coleccion Solo u Madridu, Muzej Deji u Nandžingu, Kolekcija Moet & Chandon LVMH, Palazzo Forti u Veroni i mnoge druge. Od 6. juna Haos je priredio omaž Mići Popoviću, povodom sto godina od rođenja ovog velikana, postavkom njegovih crteža i grafika iz muzejskih institucija i privatnih kolekcija. Sve ove događaje, kakve neke galerije nemaju u nekoliko godina, a na konkursima iz državne kase redovno dobijaju značajna sredstva, Haos je priredio samo u prvoj polovini ove godine – navodi poznata istoričarka umetnosti, i postavlja pitanje.

– Zar reprezentativnost ovih umetničkih imena i ogroman interes publike i struke koji je pratio ove događaje nisu dovoljna preporuka da ove godine na konkursu kao podršku dobijemo makar minimalna sredstva? Očigledno je da nisu, jer sva je prilika da mi više nemamo Ministarstvo kulture. Jer da ga imamo, poput nekih drugih evropskih država ili nekih u regionu, onda bi Galerija Haos za 2023, kako je predlagao jedan član konkursne komisije, što sam nezvanično saznala, dobila najveću podršku. Maja Gojković, međutim, nije htela da potpiše tu odluku. Na spisku onih koji su ostali „ispod crte“ Haos je bio poslednji – kaže Božovćč, podsećajući da je prethodnih godina podrška koju su dobijali bila minimalna, ali je Haos ipak „prolazio“ na konkursu.

– Uvek smo imali izuzetan program, međutim, Galerija Haos je od tih komisija bila targetirana već samom činjenicom što joj Fondacija SBB pomaže u obavljanju posla tako što plaća ovaj poslovni prostor.

Na ranijim konkursima dobijali smo pet stotina hljada dinara, odnosno, pedeset hljada dinara po svakoj izložbi, što je bio minimalni iznos koji su davali svim galerijama, s tim što su neke, poput Zvona, ili X Vitamin, dobijale pet puta više. A da je potpuno „nejasno“ zbog čega, dovoljno je pogledati njihove programe iz prethodnih godina.

Ipak, Galerija Haos istrajava u svom radu i angažmanu još od devedesetih godina, i uživa u svojoj reputaciji.

– Na dnevnom nivou doživljavam od publike zahvalnost što postojimo, i što kod nas mogu da vide ono što ni jedna druga galerija nema u svojim postavkama, i onda se zaista postavlja pitanje kako je moguće da tako neinteligentno Haos bude „izbrisan“ od Ministarstva kulture. Ali, pokrićemo nekako naš program kao i svih godina do sada, pomoću „štapa i kanapa“, i uz podršku nekih dobrih ljudi, kao što su, recimo, štampari koji su nam uvek izlazili u susret da čekaju da im platimo kataloge, a neka sredstva ćemo dobiti od Gradskog sekretarijata za kulturu krajem juna.

Na naše pitanje zašto je vlast sada ušla u tako besprizornu ofanzifu protiv umetnika, Borka Božović kaže:

– Ti ljudi ne razumeju umetnost i kulturu, to je nešto što je njima potpuno strano polje, jer da iole nešto znaju ne bi tako nasilnim, prostačkim i beskrupuloznim napadima kidisali na glumce i umetnike. A hteli bi da pokažu da nešto znaju, i zato se „šlihtaju“ svakome ko hoće da im priđe, i zato ovaj glavni u svom obraćanju naciji pominje Neleta Karajlića ili Antonijevića. To im znači za imidž, da pokažu kako, eto, i oni imaju neke glumce i reditelje koji su uz njih. A sada je situacija strašnija nego u vreme Miloševićevog režima koji je takođe proganjao „nelojalne“. Ali, takve javne uvrede, pretnje i poniženja umetnika ne samo da mi ovde ne pamtimo, nego verujem ni mnoge zemlje u svetu. Na delu je da se umetnici ucenjuju ezgistencijom, ili ćete biti uz vlast i moći nesmetano da radite, igrate, snimate, pravite izložbe, predstave…, ili ćete da trpite targetiranja i da budete bez posla, To su uradili Goranu Markoviću i nekim drugim ljudima, i sada se ta hajka proširuje na sve umetnike i stvaraoce od časti i dostojanstva koji su prusutni na protestima „Srbija protiv nasilja“- ističe Borka Božović.

Nikad izlagani kolaži Antonovića, radovi Zlatka Glamočaka…

Drugu polovinu godine, 19. septembra, Galerija Haos nastavlja izložbom kolaža Mome Antonovića koji nikada do sada nisun izlagani, a od 24. oktobra postavkom radova na papiru vajara Zlatka Glamočaka, koju organizuje u saradnji sa Francuskim institutom. Za kraj godine, od 28. novembra, pred publikom će biti radovi laureta Nagrade za crtež Fondacije V. Veličković – Aleksandra Bunčića, Đerđe Ačaji Ratković, Danice Tešić i Andreja Konopeka.