Marko Janketić za Danas nakon rasprodate premijere predstave „MRKI – nisam ti ispričao“: Verujem da će biti lekovito i za mene i za mnoge ljude u publici

Zbog velikog interesovanja otvoren je i novi termin za dan kasnije, na istom mestu, a Janketić u razgovoru otkriva zašto mu je ovaj projekat najličniji do sada i kako predstava briše granicu između scene i života, jer na sceni prvi put govori bez uloge, samo kao sin.

Premijera predstave „MRKI – nisam ti ispričao“ je rasprodata, a otvoren je i novi termin. Da li Vas je iznenadila reakcija publike?

– Moram priznati da nisam bio siguran kako će publika reagovati na ovako ličnu priču. Ovo je predstava u kojoj govorim o svom odnosu sa ocem i o stvarima o kojima ranije nisam javno govorio. Jeste lično, ali je istovremeno i univerzalno. Zato me raduje što su ljudi prepoznali tu iskrenost i poželeli da dođu. Susret sa publikom čekam sa velikim uzbuđenjem, ali i sa tremom i osećajem odgovornosti.

Na sceni ne igrate lik, već stojite kao Marko Janketić, sin. Koliko je to drugačije od klasične glumačke uloge?

– Biti glumac obično znači imati mogućnost da uđeš u nečiji tuđi život i identitet. Ovde je obrnuto. Na sceni sam ja, sa svojim sećanjima, emocijama i odnosom sa ocem. Naravno da koristim glumačka sredstva, ali nema skrivanja iza lika. Govorim o stvarnim događajima iz svog života i o onome što sam, sa ove vremenske distance, uspeo da razumem o našem odnosu. Mnogo je tu zabavnih stvari, ali i onih zbog kojih suze same krenu.

Predstava govori o odnosu oca i sina, o mnogim stvarima koje niste rekli svom ocu Miši dok je bio živ. Da li je to način da nastavite razgovor koji je ostao nedovršen?

– Verovatno jeste. Kada neko ode, uvek ostanu neke rečenice koje nismo stigli da izgovorimo. Ova predstava je moj način da taj razgovor nastavim – ne samo sa ocem, nego i sa sobom. Da preispitam neke stvari, odluke, puteve koji su me doveli do toga ko sam danas. Možda nije uobičajeno da se na taj način neko, a naročito muškarac, otvori pred publikom, ali verujem da će biti lekovito i za mene, ali i za mnoge ljude u publici.

Važan deo predstave je i muzika koju izvodi Kurina Trio. Kako je došlo do te saradnje?

– Muzika je od početka bila deo ideje i ravnopravan deo priče. U nekim trenucima reči jednostavno nisu dovoljne, ili stane knedla u grlu, pa priču nastavlja muzika. Braća Kurina su izuzetni muzičari i način na koji oni u svom „gyass“ stilu preoblikuju na neverovatan i neočekivan način poznate pesme, daje predstavi jednu posebnu emociju. Svaka od tih pesama zvuči kao da je slušamo prvi put, i svaki put donosi novo značenje.