Foto: www.matejakoleznik.comPredstavom “Gospođica Julija”, u režiji Mateje Koležnik, po čuvenom delu Avgusta Strindberga, u subotu, 10. septembra, biće otvoren 49. Internacionalni festival alternativnog i novog teatra – INFANT. Predstava počinje u 18 časova na velikoj sceni “Jovan Đorđević”.
“Kad odrastaš uz Dušana Jovanovića, Slobodana Unkovskog, LJubišu Ristića, Dejana Mijača, Žorža Paroa, Mileta Koruna, kad si morao opravdati svoj rediteljski koncept Jasni Đuričić i Borisu Isakoviću, ili Racu (Ratku Poliču), Andreju Šugmanu, Almi Prica… nije teško igrati na svetskom parketu”, izjavila je slovenačka rediteljka Mateja Koležnik, koja je karijeru počela u Vojvodini u koju uskoro dolazi njena predstava iz slavnog bečkog Burg teatra.
Prisećajući se najboljih tekovina “relevantne države koja se posle raspala na banovine predvođene švercerima ili luđacima”, a iz konteksta svoje sadašnje zemlje sa “dva incestuozna miliona”, Koležnik je ustvrdila da za nas ima nade ako strahovima, kojima nas zasipaju, noge skratimo obrazovanjem.
Mateja Koležnik je jedno od najvažnijih imena slovenačkog i evropskog teatra. Studirala je filozofiju i komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Ljubljani, a zatim pozorišnu i radijsku režiju na ljubljanskoj AGRFT, koju je završila u klasi profesora Dušana Jovanovića.
Za Burg teatar u kojem je sada kaže da je ogroman pogon, sa najvećim, a verovatno i najboljim ansamblom u Evropi, i ističe da je raditi u takvoj instituciji “naravno, stresno, ali i fenomenalno”.
Na početku karijere nastupala je kao kantautorka, zapravo, karijeru je počela u Vojvodini, na subotičkom Omladinskom festivalu.
Urednik tog festivala Vitomir Simurdić tvrdi da je mogla da postane jugoslovenska Džoni Mičel.
Nakon toga, nekoliko godina je asistirala čuvenoj rediteljki i scenografkinji Meti Hočevar, a u međuvremenu je zahvaljujući svojoj poetici postala rediteljka čije se predstave igraju svuda po Evropi.
Koležnik je režirala dela Dejvida Hera, Martina Mekdone, Dejvida Harovera, Suzan Sontag… a za svoj rad dobila je, između ostalih, i Prešernovu nagradu, slovenačko priznanje za najveća dostignuća u kulturi.
Njena inscenacija Haroverovih „Noževa u kokošima“, koju smo svojevremeno imali priliku da vidimo i kod nas, osvojila je Borštnikovu nagradu, a istu je nagradu 2004. godine dobila za scenografiju predstave „Smrt trgovačkog putnika“.
Mateja Koležnik, nažalost, ne stiže u Novi Sad na otvaranje festivala, iako bi to jako želela, jer su je, naglašava, atmosfera i ljudi svojevremeno u Novom Sadu unekoliko oblikovali.
U tom kontekstu pominje Sterijino pozorje, Vitu Simurdića, Jasnu Đuričić i Borisa Isakovića, Peru Zupca, ljude iz KUD “Sonje Marinković”.
Razlog zašto ovom prilikom neće pohoditi geografiju koja ju je, ističe, pripremila za Burg teatar, su intenzivne probe i blizina premijere u pozorištu u Bohumu.
Prisećajući se vremena kada je učestvovala na Omladinskom festivalu u Subotici, kada je po rečima Simurdića, Mateja mogla postati jugoslovenska Džoni Mičel jer je tamo, u zaglušćujućoj konkurenciji Prljavog kazališta i Pekinške patke, sve “oduvala” pesmom „Dežuje“, Mateja Koležnik kaže:
“Ako ćemo pošteno, mojom pesmom nisam oduvala nikog. Mene je oduvao jugo, bukvalno, onaj iz pesme Idola. Na tom festivalu bila sam u godini kada je umro drug Tito i rodio se novi val, pa su se tamo našli Film i Haustor, Idoli, Šarlo akrobata, Električni orgazam koji su bili diskvalifikovani u predtakmičenju jer su razbili lampice u scenografiji novosadske televizije. Bila sam tamo i ja, sa svojim sranjcem – nek mi oprosti Vita Simurdić, ali to je, u tom naletu novog muzičkog trenda, više ličilo na netalentovanu Džoan Baez. Dobila sam nagradu samo zbog jednog divnog mehanizma, koji je tad još uspevao da spreči da se iz relevantne države ne raspadnemo na banovine predvođene švercerima ili luđacima – mehanizma sistema bratstva i jedinstva. Kako je svaka republika poslala svoje predstavnike, tako je svaka republika dobila i nagradu, pa sam je ja odnela za Sloveniju, a zapravo su pobednici tog festivala bili Film sa pesmom ‘Neprilagođen’, Idoli sa ‘Zašto su danas devojke ljute’ i Šarlo akrobata sa ‘Ona se budi’.
I dodaje: “I da budem sentimentalna do kraja, ponosna sam i srećna što naša ‘Gospođica Julija’ dolazi u Novi Sad. Sada mogu da kažem: da nije bilo subotičkog festivala, na kojem sam shvatila koliko talentovanih muzičara ima – pa je bolje okaniti se toga posla, ni mene danas ne bi bilo u Burg teatru.“
Reditelj Aleksandar Popovski o selekciji INFANT-a
„Poslednjih godina događaji oko nas su toliko intenzivni da sve što radimo dobija poseban istorijski značaj. Najverovatnije da su korona i rat doprineli osećaju da sve što stvaramo dobija drugačiju težinu. U tom smislu, i ovogodišnji INFANT postaje deo tog istorijskog trenutka. Razmišljajući o selekciji i pristupu odlučili smo se da, umesto na sigurno, igramo na veliko. Zadali smo sebi zadatak koji nije nimalo jednostavan: dovesti velike produkcije i velika pozorišta. Hteli smo da pokažemo da i u ovim istorijskim trenucima možemo organizovati gostovanja koja će se pamtiti ne samo po kvalitetu, već i po stvaranju mitova.“
Četiri predstave u konkurenciji
Pored predstave “Gospođica Julija” Burg teatra, na ovogodišnjem INFANT-u su i: predstava „Vojcek” Nacionalnog pozorišta Mađarske, (11. septembar, Scena “Jovan Đorđević” SNP-a, 20 sati – publika sedi na sceni); predstava “Talog” Gradskog ljubljanskog pozorišta (12. septembar, Scena “Jovan Đorđević” SNP-a, 20 sati); i predstava “KAFKA MACHINE“, Srpsko narodno pozorište (13. septembar, Scena “Pera Dobrinović”, 20 sati).
O najboljoj predstavi i drugim nagradama ovogodišnjeg INFANTa odlučivaće tročlani žiri: Ozren Grabarić, glumac (Hrvatska), Sonja Petrović, rediteljka (Srbija) i Nikolina Đukanović, dramaturškinja (Srbija).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
