Kroz njega je govorila tišina: Odlazak kompozitora i džez pijaniste Matije Dedića (1973- 2025) potresao ceo region

Preminuo je u 53. godini, a zagrebački Večernji list njegov odlazak nazvao je „tragedijom ne samo za njegovu porodicu, nego i za čitavu kulturnu scenu na kojoj je bio sveprisutan marljivim radom, brojnim projektima, stalnim uspesima i željom da uvek doda nešto novo u svoju klavirsku ‚praksu‘”.

Matija Dedić za mnoge je postao simbol nove džez scene na ovim prostorima, do te mere da je bio prvi koji je albumom “Matija svira Arsena” 2015. osvojio pet nagrada hrvatskih mizičkih nagrada „Porin“, uključujući i kategoriju album godine, što se dogodilo prvi put sa nekim instrumentalnim džez albumom.

Portal glazba.hr piše da je otišao jedan od najvažnijih i najposebnijih glasova hrvatske i regionalne džez scene, muzičar koji je znao da tišina može da govori glasnije od reči, a da klavir ponekad više otkrije o čoveku od autobiografije.

„Odrastajući u domu gde su se muzika i poezija podrazumevale, od najranijeg uzrasta bio uronjen u svet tonova, emocije i intelekta. Ali, nije ostao tek „sin od Arsena“ – izgradio je vlastiti svemir u kojem je džez bio temelj, a intimnost njegova glavna forma izražavanja“, navode hrvatski mediji.

Muzičarka Ana Stanić koja je sarađvala sa Matijom Dedićem kaže za Danas da je šokirana i tužna zbog njegovog iznenadnog odlaska.

-Nije bilo vreme da ode…Pored tih čarobnih ruku kojima je stvarao božanstvene trenutke na klaviru, imao je beskompromisnost u muzici koja se meni mnogo sviđala. Voleo je, poštovao i živeo muziku. S druge strane, imao je jako senzibilnu personu koja prepoznaje detalje. Umeo je nekad da bude i oštar kada treba, ali suštinski, bio je nežna duša sa mnogo dubine – ističe Stanić.

Prema njenim rečima Matija je bio introspektivan, osoba koja promišlja svet oko sebe i veoma iskren.

-Kroz saradnju i višegodišnje viđanje, počela sam da ga doživljavam kao blisku osobu. Iskreno saučešće porodici, u mislima su mi, njegova majka, njegova ćerka, svi njegovi bližnji. Nenadoknadiv gubitak jednog divnog stvorenja, koje je prerano otišlo – kaže Ana Stanić.

Na društvenim mrežama veliki broj Matijinih kolega, prijatelja i poštovalaca oprostilo se od njega.

Muzičar Zoran Predin napisao je na svom Fejsbuk profilu: „Ja te nebo ne mogu da shvatim, zašto baš sad jednu novu zvijezdu trebaš. Mirno spavaj, mili moj, dragi Matija“.

Novinar i muzički kritičar Petar Peca Popović, na svom Fejsbuk profilu prisetio se trenutka kada je prvi put čuo Matiju na klaviru, a bilo je to, kako navodi, ranih dana jeseni 1978. na spratu Dobrotvorovog doma, usred Haulikove ulice u Zagrebu, u stanu Dedića kada su snimali scenu za film i TV seriju o Zdravku Čoliću.

“Arsen je šarmirao pričom o povređenoj ruci, Gabi kuvala kafu, a smeh se orio sve do hotela Eksplednade. Dok se tehnika nameštala domaćin predloži da plavušan što se motao oko nogu nešto odsvira. Klinja sede za pijanino i bez stida ili straha od gungule odsvira temu iz TV serije “Povratak otpisanih“. Tako smo upoznali Matiju.

Kasnije sam saznao da je upravo to svirao na audiciji za prijem u muzičku školu. Prvo je primljen u muzičku, pa godinu i po kasnije u osnovnu školu. Nikada veliki sin slavnih roditelja nije zloupotrebio to čije je dete, sa svojim ocem zapravo radio je kratko, već je sve postigao svojim radom i talentom.

Genetski predodređen za muziku, svoj, tihi gospodin, Evropljanin, Sloven, obožavalac Šopena, Bartoka i Baha, ljubitelj valcera i majstor improvizacije, znak Riba, emotivac do koske, pijanista džez škole Graca.

Njegovo sviranje je vremenom postalo ritual nezaboravljanja božjeg sveta i svetovnog porekla. Umetnik nikad nije poništo vrline duha i srca i time ugrozio čin svog stvaranja. Na stepenu višljem od svetih igara i pokajničkih svečanosti čuvao je i održavao sećanje na svoju istoriju na dublji način.

Sve do dana današnjeg…Zbogom Prijatelju!“, napisao je Petar Peca Popović.

Dirljive reči, jasna sećanja, kojima se Matijini prijatelji opraštaju od njega svedoče da je otišao retko plemenit čovek i izvrstan umetnik, koji ostavlja iza sebe neizbrisiv trag.

Muzičar Ante Gelo napisao je između ostalog na svom Fejbvuk profilu i ovo: „Prijatelju moj dobri, Matija moj lijepi, kuda žuriš…slomio si mi srce“, naveo je Gelo, kojem je Matija bio prijatelj, uzor, najdraži pijanista, od detinjstva, preko studija, do bine koju su delili.

„Nitko nije bio duhovit kao ti. I, nitko me nije znao naljutiti kao ti i onda bi odsvirao nešto tako…tako dobro….da bi se ja slomio i rekao bih ti da te volim i da ti sve opraštam, da glazba koja iz tebe izađe nije drugo nego nadnaravno i nadahnuto neopipljivo, postojanje dokaza da ovo za čim tragamo ima smisla i postoji. Tebi nikad nije trebalo objasniti što treba, samo bi prosuo to zlato iz svojih ruku i srca”, napisao je Ante Gelo, između ostalog na svom Fejsbuk profilu opraštajući se od svog prijatelja.

Matija Dedić rođen je 2. marta 1973. u Zagrebu. Formalno obrazovanje stekao je u srednjoj muzičkoj školi Vatroslav Lisinski , a 1991. odlazi u Grac gde upisuje džez akademiju, na kojoj je diplomirao 1997. u klasi profesora Haralda Nojevirta.

U Zagreb se vratio iste godine i ubrzo postiže veliki ugled na hrvatskoj muzičkoj sceni.

Tih godina svira sa svojim sastavom Bolijers kvartet kojim prati velike džez muzičare poput Benija Golsona, Kenija Barela, Roja Hajnsa, Hosea Felisijana i sastav „Ol Stars Bend“.

Nastupao je i s Tamarom Obrovac i njenim kvartetom.

Krajem devedesetih Matija osniva trio pod nazivom Matija Dedić Trio koji je izvodio njegova autorska dela.

Zajedno s njim u sastavu još sviraju iskusni džez muzičari iz kvarteta Tamare Obrovac, Žiga Golob i Krunoslav Levačić. Tokom godina svirao je u skoro svim zemljama Evrope i u Americi s velikim muzičkim imenima kao što su: Alvin Kvin, Martin Dru, Ron Ringvudd, Boško Petrović, Mark Marfi Bend, Patricija Konte, David Gazarov, Đani Baso, Majls Grifit, Onder Fokan, Žan Luj Rasinfose, Anla Parghel, Tomi Eanuel, Leni Vajt, Kendrik Skot, Džim Medison, Džef Balard, Visente Arčer, Buster Viliajams, Leri Grendier i mnogi drugi.

Matija Dedić je pisao je muziku za televiziju i pozorište.

Godine 2000. izdavačka kuća Kantus rekords objavljuje njegov prvi solo album pod nazivom „Solo Part 1“, a u decembru 2001. i drugi pod nazivom „Handwriting“za koji je naredne godine osvojio tri diskografske nagrade Porin.

Godine 2004. objavljuje za Dallas Records svoj album „Tempera“.

Matija je na njemu snimio dvanaest Đibonijevih kompozicija po svom izboru.

Godinu dana kasnije za istog izdavača objavljuje album Drugi pogled koji sadrži najpopularnije kompozicije njegovog oca Arsena Dedića poput „Sve te vodilo k meni“, „Kuća pored mora“, „Ni ti ni ja“, „Ne plači“, „Razgovor s konobarom“ i „Moderato kantabile“.

Zajedno s belgijskim kontrabasistom Žan Lujom Rasinfoseom i češkim bubnjarom Marekom Patrmanom 2006. snimio je album „Visiting Bruxeless“.

Na albumu „Life of Flowers“, na kojem svira s muzičarime raznih stilova, uz svoje izvodi i kompozicije hrvatske kompozitorke Dore Pejačević.

Poslednji koncert Matija Dedić održao je 11. maja u zagrebačkom Studetskom centru, gde je sa svojim ansamblom učestvovao na koncertu „Ladies Live“ – dvosatnom muzičkom spektakl u kojem se džez isprepleo s popom i muzikom njegovog oca Arsena Dedića, koji je preminuo pre 10 godina.

Đibonijev oproštaj od Matije

„Mili moj dječače, mi koji smo se zvali braćom… Hvala ti za dušu, toplu i plemenitu. Hvala ti za godine prijateljstva, iskrenog i rijetkog. Hvala ti za muziku, brate. Srest ćemo se opet, tamo negdje gdje prsti taknu tipku, između šapata i tišine… Voli te tvoj Đibo“, objavio je na Instagramu hrvatski muzičar Zlatan Stipišić Điboni uz snimak njihovog zajedničkog nastupa.