„Radikalni novi talas umetnika zapljuskuje prethodno elitni svet klasične muzike, uz malu pomoć serije Skuid Game i Dark Academia mode“, piše BBC Culture, a njihova autorka Daisi Vodvard istražuje to kako je „klasično postalo kul“.
Naime, ako biste ljude upitali koju muziku slušaju mladi, većina njih verovatno nikada ne bi pomislila na orkestar ili klasiku. Ipak, istraživanje koje je u decembru 2022. objavio Kraljevski filharmonijski orkestar (RPO) pokazalo je da 74 odsto stanovnika Ujedinjenog Kraljevstva mlađih od 25 godina, u vreme Božića, upravo to sluša. Komparacije radi, samo 46 odsto ljudi starijih od 55 godina sluša orkestarsku muziku.
Brojke ukazuju ne samo na to da mladi do 35 godina češće slušaju orkestarsku muziku, nego njihovi roditelji, već i na veliki porast popularnosti klasične muzike generalno, posebno među mlađim generacijama.
Postoji mnogo razloga za to, – plej-liste striming platformi koje slušaocima olakšavaju otkrivanje novih izvođača i muzike za odgovarajuće raspoloženje, uteha koju nam je muzika pružala tokom pandemije, kao i klasične kompozicije u pop kulturi, kao na primer u seriji Skuid Game.
Na listi razloga preovalđuje globalni talas generacije Z i mladih milenijalaca klasičnih umetnika koji pronalaze nove načine da budu viđeni i slušani i nova sredstva za modernizaciju žanra koji je dugo važio za najelitniji i uštogljen. U tome su društveni mediji odigrali ogromnu ulogu, a dokaz su pretrage popularnog TikTok haštaga „classictok“ sa trenutno 53,8 miliona pregleda. Tu, kao i na Instagramu, mladi klasični umetnici koriste demokratski potencijal digitalnog carstva da podignu zavese sa svoje umetničke forme, predstavljajući klasičnu muziku, i njenu istoriju, na pristupačan, nezastrašujući, i najvažnije, zabavan način.
Za francusku violinistkinju Esther Abrami – koja ima više od 250.000 pratilaca na Instagramu i više od 380.000 na TikToku, i koja je bila prva klasična muzičarka nominovana u kategoriji Superstar društvenih medija na Global Avards, put do slave na društvenim mrežama proistekao je iz njene želja da širi svoju strast.
„Studirala sam u vrhunskoj instituciji i većinu vremena vežbala za ispite, tako da mi je oduzeta cela radost „šerovanja“ svog rada. Na ono malo koncerata koje sam odsvirala, dolazila je sasvim specifična publika koja nije bila mnogo raznolika“, kaže Abrami za BBC Culture.
Međutim, ona je primetila kako je šačica klasičnih muzičara na Instagramu proširila sopstveni doseg i odlučila da uradi isto.
„Počela sam da objavljujem stvari i bila zapanjena reakcijom koju sam dobila. Odjednom imate ljude iz celog sveta koji vas slušaju i govore vam da im ulepšava dan kada vas gledaju kako svirate violinu“, oduševljeno je kazala muzičarka. „Otvorila sam vrata u potpuno novi svet,“ dodala je ona.
Nigerijsko-američki bariton i doživotni obožavatelj hip-hopa Babatunde Akinboboj uživao je u sličnom brzom i iznenađujućem usponu do slave na društvenim mrežama kada je postavio video na kojem peva Rosinijevu čuvenu ariju Largo al factotum „preko“ pesme Humble, Kendrika Lamara.
„Bio sam u autu i shvatio da ta dva dela muzički funkcionišu zajedno, pa sam počeo da pevam na vrhuncu ritma“, kaže on za BBC Culture.
Dokumentovao je trenutak na svom telefonu i postavio snimak na Fejsbuk nalog, nagađajući da će njegovi prijatelji uživati više od njegovih operskih vršnjaka.
„Otišao sam da spavam, probudio se sledećeg jutra i snimak se proširio na moju opersku mrežu i daleko više od toga“, smeje se on, objašnjavajući da je u roku od dva dana njegov samoprozvani brend „hip-hopera“ dobavio pažnju The Ellen Show, America’s Got Talent i Time magazina.
I Abrami i Akinboboj klasičnom muzikom počeli su da se bave u tinejdžerskim godinama, što je kasno prema konvencionalnim standardima. Oni su samostalno gajili strast prema žanru, koja ostaje pokretački faktor u njihovoj želji da dosegnu novu publiku, što su postigli u impresivnom obimu, uglavnom samo time što su bili ono što jesu.
„Na kraju sam postao uticajni operski akter tako što sam podelio delove sebe koje mi je bilo prijatno da delim, što je mnogo“, kaže Akinboboje, čiji razigrani hip-hoperski i operski video snimci i postovi vode gledaoce iza kulisa sveta još uvek obavijenog misterijom, a koji su mu prikupili oko 688.000 TikTok pratilaca.
„Mnogo toga „stoji“ u mom odnosu prema operi; muzička pozadina mi je hip-hop, ali sam ipak pronašao vezu sa operom i to je odjeknulo kod ljudi. Skoro svaki dan dobijam poruke koje glase: ‘Danas sam otišao prvi put u operu’. Mislim da je to zato što ljudi prepoznaju nekog sa kim im je prijatno ili blisko, sa kim mogu da se povežu.“
Abrami se slaže, sa sličnim entuzijazmom: „Mislim da je velika stvar staviti lice nekoga bliskog u žanr. To je ono što pokušavam da uradim, da doprem do različitih tipova ljudi i stvorim mostove, i da im pokažem da ova muzika zaista može da vas pokrene. Kompleksna je i duboka, i da, možda vam treba malo vremena da razumete, ali kada to učinite, bude neverovatno.“
Britanska koncertna pijanistkinja Harijet Stabs još jedna je strastvena zagovornica klasične muzike za modernu publiku koja pronalazi sopstvene načine da privuče nove slušaoce.
Tokom izolacije, muzičarka, koja vreme provodi između Londona i Njujorka, održala je više dvadesetominutnih koncerata iz svog stana u prizemlju, u Zapadnom Kensingtonu, otvarajući prozore i koristeći pojačalo, da bi došla do slušalaca napolju.
„Održala sam 250 koncerata“, kaže Stabs za BBC Culture, kojoj je kraljica dodelila medalju Britanske imperije za ovaj čin, koji podiže raspoloženje.
„Repertoar je napravljen od pesama sa mog predstojećeg albuma, stvari poput All Bi Miself, koje sam ironično izabrala za tu publiku. Stvar je bila u tome što su se ljudi koji su mislili da im nije stalo do klasike, vraćali svaki dan zbog moć te muzike“.
Fuzija klasične muzike sa drugim žanrovima je glavni aspekt njene prakse kao i mnogih drugih među novom generacijom klasičnih umetnika.
Stubsov inovativni prvi album, Heaven & Hell: The Doors of Perception (2018), inspirisan je Vilijamom Blejkom i sadrži muzičku ikonu Marijan Fejtful.
„Uvek sam želela da povežem rokenrol i klasičnu muziku i stavim ih u isti prostor, uz podršku književnosti i filozofije i drugih disciplina“, objašnjava ona, dodajući da je njen sledeći album, koji snima sa pijanistom i bivšim Bouvijevim saradnikom Majkom Garsonom, „afera“ „Bovi upoznaje Rahmanjinova“.
Zanimljivo je da se trenutni nalet entuzijazma za klasičnu muziku razgranao i postao podjednako estetski pokret koliko i muzički.
Digitalni mikrotrendovi Dark Academia i Light Academia – koliko god da su posvećeni romantizaciji strasti prema umetnosti i znanju kroz slike uzbudljivo koriste klasičnu muziku kako bi stvorili željeni ambijent.
Uzlazni poljski kontratenor Jakub Jozef Orlinski, u međuvremenu, koristi atmosferske vizuelne efekte kao moćno sredstvo za savremenost baroknog iskustva. Depresivan zbog nedovoljnog finansiranja za produkciju muzičkih spotova u klasičnom carstvu, tražio je privatno sponzorstvo da snimi 21 miunut film koji bi pratio njegovu izvedbu Vivaldijeve Stabat Mater, iz 2021. Dobijeni film dočarava ubedljiv i prikladno brutalan scenario za himnu iz 18. veka koja ne izbija iz glave. Nju The New York Times opisuje kao „sličnu poljskom rimejku Sopranova“.
„Zaista sam zainteresovan za pripovedanje. Uvek pravim ceo koncept za svoje albume – naraciju, fotografiju, video zapise“, kaže Orlinjski za BBC Culture. „Mislim da sada postoji čitava nova generacija ljudi koji zaista žele da doprinesu onome šta klasična muzika može da postane, – da prevaziđu pevanje i budu izazovni. Samo morate da znate da će krajnji proizvod biti dobar i da će ono što radimo poslužiti priči“, dodaje on.
Orlinjski je kao uspešan sportista i brejkdenser oduševio kritičare svojim debijem u Kraljevskoj operi iz 2022. godine. On je igrao na šipki u šljokičavoj haljini kao Didimus u produkciji Hendlove Teodore Kejti Mičel. Drugi nedavni projekti uključivali su snimanje baroknih numera za nadolazeće video igrice, što je, kako kaže, bilo „neverovatno iskustvo“ i nešto što se od njega sve češće traži, kako Metaverse poziva. „Ponekad vam je potrebna klasična muzika da biste dotakli žice nečije duše, jer pop pesma nema tu moć“.
Učestalo i često snažno ukrštanje klasične muzike sa pop kulturom stoji u prvom planu kao deo rastućeg interesovanja za žanr, kako unutar tako i izvan njegovih kapija. Tinejdžerski članovi Nacionalnog omladinskog orkestra Ujedinjenog Kraljevstva upravo su završili mini turneju koja je uključivala izvođenje „Also Sprach Zaratustra“ Ričarda Štrausa, prepunu uvodnog simfonijskog izlaska sunca koji je ovekovečio Stenli Kjubrik u filmu 2001: Odiseja u svemiru.
Prošlog avgusta je BBC Proms pokrenuo svoj prvi program sa temom igara u kojem je Kraljevski filharmonijski orkestar izveo neke od najomiljenijih pesama u istoriji video igara. Dok je nedavna jesen/zima kolekcija Face, pod-etikete Acne Studios, ponudila jedan od najdirektnijih poklona klasičnoj muzici do sada, – džempere sa okruglim izrezom, majice i torbe ukrašene licima Hendla, Mocart i Bah u slavlje „ideje da je strast za klasičnom muzikom najleviji potez koji se može zamisliti za savremenog tinejdžera”.
Orlinjski se slaže da je klasična muzika u poslednje vreme postigla status „gotovo hipsterije“. „Kul je otići u operu, znati nešto, a to je zato što ima mnogo mladih umetnika koji isporučuju muziku na najvišem nivou, i čine je veoma zabavnom“, oduševljeno kaže on.
Postoji, primećuje on, oživljeno interesovanje za ličnosti klasične muzike kao što su Marija Kalas i Pavaroti, kao i za „ljude kao što je Juja Vang“ koji rasprodaju koncertne sale. Sve to, po njegovom mišljenju, predstavlja dobro za formu umetnosti.
„Pred nama je dug put da izrastemo koliko i drugi žanrovi muzike, ali idemo napred. Akinboboj se takođe nada. „Mislim da je opera definitivno mnogo smelija, i nadam se da će se tako nastaviti jer mislim da možemo da sustignemo druge žanrove“, zaključuje on. „Klasična muzika mora da bude hrabra, da uradi strašnu stvar. I uspeće, jer je publika spremna,“ zaključuje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
