Moderna vremena proizvedu i pokoju kolateralnu štetu

Tokom trajanja ovogodišnjeg Bitef festivala biće upriličen razgovor o dometima „Bitefa na filmu“, koji će moderirati Aleksandra Glovacki, a kako je izgledala inicijacija ovog programa, kakvi su bili njegovi izazovi i šta je važno kad se posvećeno bavite njegovim oblikovanjem četiri decenije, za „Danas“ govori upravo Vera Konjović.

Bitef na filmu, najstariji prateći program ove manifestacije se neće održati ovaj put, a vi se kao njegova urednica opraštate oko njegovog uređivanja. Kakva su vaša osećanja s tim u vezi?

– Kao prateća manifestacija, „Bitef na filmu“ posle 40 godina se ukida. Program je počeo svoj život na 10. Bitefu, kao prilog jubilarnoj godini postojanja Festivala, ali i da obogati „Teatar nacija“. Neočekivani uspeh produžio je vek tom programu. No, s napretkom tehnike, koja omogućava lako i brzo informisanje, publika je počela da se osipa, a kad je malo publike, program više ne ispunjava svrhu. Iako je kvalitet filmova i snimaka u bioskopu na velikom platnu neuporedivo bolji i raskošniji od svih kućnih tehnika, mnogi se priklanjaju gledanju na kauču, grickanju i pijuckanju. Moderna vremena uvek proizvedu i pokoju kolateralnu štetu.

Što se opraštanja tiče, to činim zadovoljna, jer kad sam prelistala svoju četrdesetogodišnju dokumentaciju, shvatila sam da sam ispunila očekivanja i Mire Trailović i Jovana Ćirilova, a nadam se i publike. Osim toga, opraštam se od „Bitefa na filmu“, ali ne i od Bitefa, jer ostajem da radim ono s čim sam i počela na Bitefu, da prevodim predstave, ali i da brinem o prevodu svih predstava.

Pripadate generaciji ljudi koji su oblikovali Bitef i od njega napravili instituciju. Kako su izgledali vaši počeci, da li ste nailazili na otpore i među kolegama budući da ste se bavili filmom, medijem posve drugačijim od pozorišta?

– Bitef kao Bitef je nailazio na otpore, za neke je bio previše izazovan. I bilo je otpora tamo gde biste ga najmanje očekivali. Što se tiče „Bitefa na filmu“, otpora nije bilo, osim kod malog broja scenskih radnika koji su se gadili i najmanjeg posla i više voleli da sede, puše i ćaskaju.

Postoje li neka zlatna pravila u vezi s tim kako napraviti dobar film o pozorišnoj predstavi ili koji su bili neki od ključnih estetskih kriterijuma kojima ste se rukovodili u radu?

– Da bi se pozorišna predstava prenela na platno, potrebno je, naravno, znati baratati filmskim medijem, a nužno je i dobro poznavati i komad i predstavu. Najčešće, reditelj snimka predstave nije i reditelj predstave, jer je on gleda iz drugog ugla. Jedan od uspešnih prenosa sa bine na platno je Kantorov „Mrtvi razred“ – snimio ga je jedan od najvećih reditelja Andžej Vajda, koji je predstavu toliko voleo da ju je gledao nekoliko puta. Ima i uspešnih prenosa samih pozorišnih reditelja, na primer „Na letovanju“ reditelja Petera Štajna.

Sada imamo Fabrov teatarski maraton „Olimp“, ali i tokom vaše karijere bili ste pred različitim izazovima. Koje biste izdvojili kao najveće?

– Nije ih bilo toliko koliko bi se očekivalo za period od četrdeset godina. Pre svega je bio izazov pokrenuti mašinu, a još teže održati je na nivou koji se očekivao.

Šta bi za vas bilo ključno u „filmovanju“ Fabrovog „Olimpa“, koji traje 24 sata?

– Da reditelj dobro poznaje i svoj zanat i predstavu, da je razume i da mu se sviđa.

Zašto je film važan za pozorište i gde su ova dva medija usaglašena, a gde se najoštrije razilaze?

– Film je važan da bi sačuvao značajne trenutke teatra od zaborava.

Razilaženje? Gledanje snimljene predstave je informacija, gledanje predstave je doživljaj. Bar ja to tako doživljavam.

Kako vidite publiku Bitefa kroz minule decenije? Koliko se današnja publika razlikuje u odnosu na vreme kada ste vi počinjali?

– Nekada, kad nismo bili preplavljeni informacijama, prirodno je, da je publika bila… ne znam kako da se izrazim… strastvenija, sada se više ponaša kao razmaženo dete koje sve ima i ne ume da se raduje poklonu.

Šta biste poručili aktuelnim i budućim generacijama zaduženim za koncept Bitefa?

– Da im je na prvom mestu Beogradski internacionalni festival Bitef, a ne sopstvena karijera.