Foto: Nenad KovačevićDvanaest godina od iznenadne smrti akademskog slikara i likovnog pedagoga Zorana Matića (1960 -2004) iz Bajine Bašte, užička publika ima priliku da pogleda njegova ekspresivna i sugestivna dela, koja su izložena na retrospektivnoj izložbi u Gradskoj galeriji.
Izložba, čijem otvaranju je prisustvovala i umetnikova porodica, priređena je u okviru programa „Oni koje ne zaboravljamo“, koji je ta ustanova osmislila pre nekoliko godina, kako bi podsećala na umetnike koji više nisu sa nama, a koji su ostavili dubok trag u srpskoj i užičkoj likovnoj umetnosti.
Postavku čine 34 dela, od kojih su 22 ulja na platnu i dvanaest crteža, sa nazivima (Bol, Muka, Patnja, Žrtve…), na kojima su veoma ekspresivni i dramatični prikazi ljudi i dece bez jasnih obrisa lica, razjapljenih usta iz kojih, kao iz vulkanskog grotla, kuljaju vapaji, poput onog sa Munkovog platna.
Izloženi radovi su nastali od devedesetih godina prošlog veka do pred smrt umetnika, i predstavljaju sumorno viđenje sveta kojim je bio okružen, a koji se u međuvremenu nije promenio. Na njegovim slikama plava boja je simbol hronične patnje i trpljenja, neka vrsta „psihološkog“ hematoma, a crvene mrlje ili njene niti mogu da budu simboli života koji bi mogao da se razvije, ukoliko bi se oslobodio pritisaka nagomilane „modrine“.
– Bio je izvanredan, studiozan crtač i grafičar, karakterističan po ekspresivnim, brzim, odsečnim potezima, po sposobnosti da gustom linijom figurama da gotovo skulpturalne oblike, vešto prikazujući senku, svetlost i atmosferu. Koliko je u pojedinim segmentima crteža bio disciplinovan i precizan, toliko je u drugim delovima postajao intenzivan, nemiran, dramatičan – opisala je Matićevo slikarstvo istoričarka umetnosti Biljana Spalović iz Užica.
Ona je dodala da se od osamdesetih godina prošlog veka u Matićeve slike uvlači „tamna atmosfera straha, teskobe, užasa, napetosti i neizvesnosti iz koje se pojavljuju aveti pod maskama, leševi , mrtvačnice, pokrovi“.
– Kao da je svojom senzibilnošću, kakvu samo umetnici mogu da poseduju, predosetio blizinu rata i svih patnji koje nam je doneo – navela je Biljana Spalović.
Direktor Galerije Zoran V. Cvetić je podsetio na rečenice pokojnog LJube Popovića, koji je prošle godine, kada su bila izložena Matićeva dela u Galeriji moderne umetnosti u Valjevu, na čiji inicijativu je ta izložba bila priređena, napisao:
– Slikarstvo Zorana Matića jedinstveno je u nas po snazi kojom se u njemu otelovljuju patnja i bol. Sličnu koncentraciju užasa pred tragikom ljudskog postojanja osetio sam samo pred slikama Frensisa Bejkona. Ta vrsta slika, osim kad su u pitanju velika svetska imena, nerado se drži u domovima, a i galerije nisu za njih posebno zainteresovane.
Izložba se može pogledati do 29. septembra, a nakon toga gostovaće u Čajetini.
Umetnik i pedagog
Zoran Matić je rođen u Srebrenici 1960. godine. Živeo je u Bajinoj Bašti. Diplomirao je slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde je završio magistarske studije u klasi Milana Blanuše. Izlagao je na više grupnih i samostalnih izložbi. Bio je profesor Umetničke škole i izabrani asistent-pripravnik na Učiteljskom fakultetu u Užicu. Preminuo je iznenada 2004. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
