Nada Popović Perišić: Enormne sume koje pominju autori će morati da dokažu na sudu 1foto FoNet/Ministarstvo kulture i informisanja

– Autori faksimila “Miroslavljevog jevanđelja” i dokumentarnog serijala o istorijatu ovog rukopisa ne znaju kako funkcioniše budžet. U budžetu je više godina postojala pozicija Miroslavljevo jevanđelje, zadatak izrade fototipskog izdanja poveren je Narodnoj biblioteci Srbije i Narodnom muzeju, shodno tome se i prebacuju sredstva dinamikom kojom odmiču radovi, ako se sredstva ne potroše, ona se vraćaju u budžet, objasnila je u izjavi za za Danas bivša ministarka kulture Nada Popović Perišić dodavši da je sve već objasnila u svom saopštenju koje je poslala medijima.

Podsetimo, saopštenje Nade Popović Perišić, koja je funkciju ministra kulture obavljala od 1994. do 1998, usledilo je nakon konferencije za medije priređivača faksimila Miroslavljevog jevanđelja Veljka Topalovića i autora dokumentarnog serijala o istorijatu rukopisa Boška Savkovića, koji spominju velike novčane iznose koji su nenamenski potrošeni.

Nada Popović Perišić u svom saopštenju navodi da “autori pominju neverovatne sume od 1.600 evra do osam miliona evra“.

„Budući da je to enormna laž koja dovodi u pitanje moje ime i moj rad, učesnici će morati to da dokažu na sudu”, ističe Popović Perišić i ukazuje da je Ministarstvo kulture u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima odobrilo Narodnom muzeju u Beogradu i Narodnoj biblioteci Srbije objavljivanje fototipskog izdanja.

Prema njenim rečima, to je urađeno „imajući u vidu da su te ustanove ovlašćene da trajno čuvaju i brinu o pokretnim kulturnim dobrima“, kao i da „izveštaji o utrošenim sredstvima postoje u godišnjim izveštajima pomenutih institucija“.

Podsetila je i da autori tvrde da je Ministarstvo kulture zabranilo svojim rešenjem od trećeg septembra 1998. godine fototipsko izdanje koje je uradila izdavačka kuća „Dosije“, a da je istina da to izdanje nije zabranjeno već nije legalizovano, jer „predstavlja izdanje koje je ostvareno prevarom i bez saglasnosti Ministarstva kulture na koje su izdavači bili obavezni po Zakonu o kulturnim dobrima“.

Naglasila je da o tome postoji i odluka Vrhovnog suda od 25. maja 1999. koja potvrđuje rešenje Ministarstva kulture kojim se odbija zahtev izdavačke kuće „Dosije“ za dobijanje odobrenja za korišćenje naziva, imena i lika kulturnog dobra od izuzetnog značaja u komercijalne svrhe, odnosno za objavljivanje fototipskog izdanja Miroslavljevog jevanđelja.

Veljko Topalović i Boško Savković su naveli kako je otkriveno da je pri konzervaciji ovog rukopisa došlo do greške u slaganju stranica prilikom povezivanja.

Oni su zatražili odgovor od nadležnih državnih institucija – Ministarstva kulture, Narodnog muzeja Srbije i Narodne biblioteke Srbije – zašto, po njihovoj tvrdnji, prikrivaju istinu o navodno velikim oštećenjima koja su naneta jedinstvenim likovnim ukrasima.

Oni su optužili i SANU za „saučesništvo u zaveri ćutanja“.

Portal Nova.rs navodi da je Srpska akademija nauka i umetnosti saopštila da „nema nikakve veze sa restauracijom Miroslavljevog jevanđelja obavljenom pre više od 20 godina“.

Takođe, navedeno je da je SANU preko svog Audiovizuelnog arhiva i centra za digitalizaciju učestvovala u procesu digitalizacije Miroslavljevog jevanđelja“ i da je taj posao završila sa velikim zadovoljstvom.

„Audiovizuelni arhiv i centar za digitalizaciju SANU je samo digitalizovao Jevanđelje, i to u prostorijama Narodnog muzeja gde je bila prenesena oprema za taj poduhvat“, kažu u SANU, a prenosi portal Nova.rs.