Foto: Mila Zlatanović

„Zato ja živim u Beogradu, a ne u Karlovcu ili Varaždinu, ili u nekom drugom gradu u kom nekih pet ljudi može da odluči šta ću ja da slušam i šta ću ja da pevam“, prenosi N1.

Govoreći u Novom danu o doživljaju muzike ranijih generacija i današnjih, kaže da su nekada mladi muziku prihvatali gotovo s religioznog aspekta i s ozbiljnim respektom, dok je ona danas uglavnom „bekgraund“ za klince. Oni, kaže, imaju svoj impuls, gledaju na život na svoj način, i mnogo im je teže zbog nekih stvari, ali je važno da je taj emotivni korpus koji imaju u duši vezan za muziku.

„Muzika je večna, ona će preživeti sve, i branitelje“, naglašava Nele.

Komentarišući to što su Bajagi, na zahtev branitelja, otkazali nastup u Karlovcu na Danima piva, a i to što se, zatim, Udruženje 7. gardijske brigade Puma pobunilo i protiv njegovog nastupa Špancirfestu u Varaždinu, dr Nele primećuje „jednu malu kontradiktornost u zahtevima“ ratnih veterana Hrvatske.

„Ona leži s činjenicom da oni su oni duboko uvereni da su dobili rat. Ako je neko dobio rat, onda nema potrebe da nešto zabranjuje. Ili oni nisu dobili rat, ili on još uvek traje u njihovim glavama. Bajaga… Meni je najsmešnije što je izabrana jedna od, u političkom smislu, najbenignijih osoba koja hoda ovim prostorima… Da je u pitanju Bora (Čorba) ili da sam u pitanju ja, ja bih možda čak i branitelje razumeo. Ali ono što je meni važno, jeste da se u mom gradu takva budalaština ne može dogoditi. Zato ja živim u Beogradu, a ne u Karlovcu ili Varaždinu, ili u nekom drugom gradu u kom nekih pet ljudi može da odluči šta ću ja da slušam i šta ću ja da pevam“, naveo je dr Nele Karajlić.

Na podsećanje na situaciju iz 1985. godine, kad je na koncertu Zabranjenog pušenja u Rijeci viknuo „Crk’o maršal“, kaže da su onda prošli mnogo gore od Bajage, „ako mu je to za utehu“.