U Rumuniji ima 25 hiljada obućara.
Možda i 30, đavo da ih nosi.
Za šusteraj nisam imao ni volje ni dara.
Što se mene tiče – svi mogu da šljapkaju bosi.
Nisam čeznuo da ceo život čamim u smradu,
da služim i titram, nisam od tog soja.
Još kao šegrt sanjao sam lakšu zaradu,
bez šila, ćiriša, bez žuljeva i znoja.
Hteo sam da postanem gospodin, mada sam mrzeo gospodu.
Hteo sam da služim narodu, da činim velika dela.
Postadoh Conducător. Sročili su mi hiljadu jednu odu.
Sad se dernjaju da sam smrdljivi dželat.
Danas se goste, koledaju. Danas je Božić.
Nisam uspeo da im izbijem iz glave te starinske svece.
Šta bih sad dao da sam u njihovoj koži,
u toploj sobi punoj razdragane dece.
Pevaju, nazdravljaju. Ne znaju šta se ovde radi.
Meni, predsedniku, u nekom ćumezu, sude neke prodane duše.
Nekakvi oficiri kevću o nasilju, bedi i gladi,
urlaju da je narod u govnima do guše.
Đavo odneo dijamante, ordenje, palate!
Bio sam im kao otac. Elena im je bila kao mati.
Sad me nazivaju Drakulom, da im i oca i mater!
Izdala je i garda i partija i bedni sindikati.
Preda mnom su kmečali generali,
sada ja ceptim pred usranim regrutima.
Sutra će svaka uštva da se hvali
da se herojski borila protiv mog režima.
Zaboravio sam kako se cvokoće od zime.
Ovaj major bunca da se zbog mene smrzava ceo narod.
Osudiće me, veli, za primer:
da više niko ne poželi povratak na staro.
Ej da imam vlast još samo pet minuta,
upamtili bi Drakulino lice.
Platili bi mi za ovo milion puta,
i vazduh bih im prodavao na tačkice.
Neokupan sam, neоbrijan, treći dan u istim gaćama,
a do prekjuče sam ja odlučivao ko ima biti streljan.
Ova gologuza polupismena gamad
streljaće me kao psa, kao narodnog neprijatelja.
Danas ne vredim ni pet para.
Ne znam ni gde sam ni kako se zovem.
Žao mi je samo što sina nisam dao za obućara –
možda bi od njega bio čovek.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
