Foto: Anđelko Vasiljević

Na konferenciji, koju će u sredu otvoriti predsednik SANU Vladimir S. Kostić i ambasador Francuske u Srbiji Frederik Mondolini, učestvovaće istoričari iz: Francuske, Italije, Nemačke, Velike Britanije, Grčke, Rumunije i Srbije. NJihova glavna tema, prema rečima Vojislava Pavlovića, direktora Balkanološkog instituta SANU, koji je zajedno sa Francuskom državnom fondacijom za obeležavanje 100. godišnjice Velikog rata organizator skupa, biće „okolnosti u kojima se odvijao proces razgraničenja nacionalnih država na Balkanu i njegove političke, kulturne i ekonomske posledice“.

– Proces teritorijalnog i etničkog preuređenja Balkana započet tokom balkanskih ratova završio se razgraničenjem između Grčke i Turske ugovorom u Lozani 1923. godine. Tokom više od deset godina Balkan je bio poprište regionalnih ratova, svetskog rata i niza bilateralnih sukoba koji su uobličili kartu Balkana kakvu mi danas poznajemo. Poslednja faza tog procesa započela je ofanzivom srpskih i francuskih snaga na Solunskom frontu pre skoro tačno sto godina – 15. septembra 1918. godine. Proboj Solunskog fronta ne samo da je primorao Bugarsku da se povuče iz rata, nego je i stvorio nenadoknadivu brešu u poretku Centralnih sila. Kapitulacija, Bugarske, Turske i na kraju Austrougarske zakonomerno je dovela do kapitulacije Nemačke. Kraj Velikog rata je omogućio da se proces preuređenja otomanskog i habzburškog teritorijalnog nasleđa dovede do svog kraja, konačnim razgraničenjem nacionalnih država – objašnjava u razgovoru za Danas Vojislav Pavlović.

* Pojedini istoričari taj „produženi“ posleratni period do 1923. nazivaju i vremenom „krvavog ratnog nasleđa“ zbog građanskih ratova u Rusiji, prekrajanja Srednje i Istočne Evrope. Koji su ključni događaji vezani za Balkan?

– Veliki rat je doveo do tako sveobuhvatnih i korenitih promena u Evropi da je nama danas to teško i da pojmimo. Dovoljno je napomenuti da je ratni vihor odneo četiri velika carstva – Habzburga, Romanovih, Hoencolerna i Osmanlija a iznedrio je boljševičku revoluciju. Tektonski poremećaji takvog intenziteta ne prestaju onog momenta kada utihne oružje na frontu, već su praćeni nizom manjih potresa tokom procesa traženja nove geopolitičke ravnoteže i reorganizacije društva u mirnodopskim uslovima. U istoriografiji je Veliki rat na Balkanu često posmatran i kao Treći balkanski rat. Teritorijalni sporovi nastali raspadom Otomanskog carstva su dobili svoj konačan ishod tek po završetku Velikog rata. Sve nedoumice oko postojanja Albanije kao nezavisne države su razrešene posle kraja Velikog rata, kao što je i konačno utvrđena granica između Srbije to jest Kraljevine SHS, Bugarske i Grčke. Rešeno je pitanje Dobrudže, ali i Banata. Grčko-turski rat je utvrdio granice i etnički homogenizovao dve države, a Turska se zahvaljujući Ataturku oslobodila otomanskog nasleđa. Unutrašnji nemiri, kao posledica Velikog rata, takođe su do 1923. utihnuli i balkanske države su utvrdile unutrašnji poredak koji se neće suštinski menjati sve do početka novog svetskog sukoba.

* Imajući u vidu način na koji se tada rešavalo albansko pitanje i srpsko-albansko razgraničenje koliko je ova tema aktuelna i u ovom trenutku kad se čuju novi pozivi na razgraničenje i kakve bi istorijske pouke iz toga trebalo izvući?

– Poređenja ove vrste su vrlo nezahvalna i sigurno ne mogu dati gotova rešenja. Možda se jedina zajednička crta može naći u činjenici da su tada, a usudio bih se da kažem i sada, regionalni sukobi na Balkanu zavisili pre svega od odnosa snaga na svetskom nivou. Jedini momenat kada su balkanski narodi odlučivali sami o svojoj sudbini su bili balkanski ratovi. Pobeda nad Otomanskim carstvom je bila takvih razmera da velike sile nisu bile u mogućnosti da utiču na njen ishod, sem što je na zahtev Italije i Austrougarske stvorena Albanija, pre svega da bi se sprečio izlazak Srbije na Jadran. U to vreme kada je cela Evropa bila u previranju i kad su decenijama, ako ne i vekovima, utvrđene granice padale pred naletom nacionalnih pokreta, granice nacionalnih država su pomerane. Danas je situacija suštinski drugačija te su i poređenja neumesna. Moglo bi se jedino primetiti da se proces transformacije višenacionalnih sredina u nacionalno homogene na Balkanu nije zaustavio. Istorija Balkana u poslednjih sto godina beleži povremene uspehe politike dobrosusedskih odnosa i nestabilnost višenacionalnih sredina, ali istorija se, kao što je poznato, ne ponavlja.

* Kakva je bila uloga Italije, SAD i Austrougarske pre, tokom i posle Prvog svetskog rata u uspostavljanju granica na Balkanu?

– Austrougarska je posmatrala Balkan kao jedini prostor u kome su postojali uslovi za njenu ekonomsku, političku i teritorijalnu ekspanziju. Aneksija Bosne i Hercegovine 1908. je pokala da Austrougarska Balkan smatra za svoju isključivu interesnu sferu. Balkanski ratovi su bili veliki udarac za Austrougarsku, jer je karta Balkana temeljno preuređena bez njenog udela, izuzev stvaranja Albanije. Veliki rat je stvorio uslove za dalje preuređenje Jugoistočne Evrope, ali ovoga puta nauštrb Austrougarske. Londonski ugovor zaključen između Italije i sila Antante je utvrdio obim teritorijalnog proširenja Italije na istočnoj obali Jadrana u slučaju savezničke pobede. Međutim, američki predsednik Vudro Vilson je odbio da primeni Londonski ugovor smatrajući da je pravo naroda na samoopredeljenje starije od međudržavnih ugovora. Stoga granice Kraljevine SHS nisu utvrđene u skladu sa Londonski ugovorom, već u skladu sa međudržavnim ugovorima sa Italijom.

Okrugli stolovi u Beogradu, Nišu i Novom Sadu

– Pored međunarodnog naučnog skupa „Kraj rata na Balkanu 1918-1923“ Balkanološki institut SANU u saradnji sa Francuskom državnom fondacijom za obeležavanje Velikog rata organizuje tri okrugla stola sa željom da upozna širu publiku sa tematikom skupa. U Francuskom institutu u Beogradu danas će se održati okrugli sto na temu, „Poređenje ratnog iskustva na Zapadnom i Balkanskom frontu“, na kome će učestvovati profesori: Fransoa Koše sa Univerziteta u Mecu, Žan-Noel Grandom sa Univerziteta u Nansiju u Francuskoj, i profesor Florin Curkanu sa univerziteta u Bukureštu. U sredu, 13. septembra, u saradnji sa Centrom za frankofoniju biće održan okrugli sto u svečanoj sali Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na temu „Kraj Austrougarske“ na kome će učestvovati: Žan-Pol Bled, inostrani član SANU i profesor emeritus na Sorboni, profesor Ginter Kronenbiter sa univerziteta u Augzburgu, Nemačka, i Lučano Monzali, profesor na univerzitetu u Bariju, Italija. Treći okrugli sto će biti organizovan u saradnji sa ogrankom SANU u Nišu na Univerzitetu u Nišu u četvrtak, 14. septembra, na temu Proboj Solunskog fronta i oslobođenje Srbije. Frederik Gelton, direktor Istorijskog odeljenja francuske armije, i ja nastojaćemo da predstavimo ofanzivu srpsko-francuskih snaga koje su za 45 dana u nezaustavivom napredovanje stigle od fronta na Dobrom polju preko Niša do Beograda – kaže Vojislav Pavlović.