U svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti predstavljen je prvi tom Srpske enciklopedije o kome su govorili predsednik SANU Nikola Hajdin, predsednik Matice srpske Čedomir Popov, akademik Đorđe Zloković i profesori Darko Tanasković i Dragan Stanić. Enciklopedija je zajednički projekat SANU, Matice srpske i Zavoda za udžbenike i do sada su objavljene dve knjige koje obuhvataju odrednice pod slovom A i B, a do kraja projekta, trebalo bi da bude 18 knjiga.
– Srpska enciklopedija je opšta enciklopedija srpskog naroda i njegovih zemalja u prošlosti i sadašnjosti i predstavlja našu ličnu kartu i naš identitet. U izradi enciklopedije učestvuju istaknuti stručnjaci iz svih naučnih oblasti od značaja za izradu enciklopedije, što potvrđuje podatak da je, pored dvadesetčetvoročlanog Uređivačkog odbora, na izradi ove dve knjige radilo i 114 saradnika i 694 autora tekstova. Glavni cilj Enciklopedije je sakupljanje, sistematizovanje i enciklopedijsko tumačenje sveukupnog istorijskog razvoja i savremenog položaja srpskog naroda. Ova publikacija na sistematizovan način obrađuje kulturnoistorijsku baštinu srpskog naroda i opisuje njegov doprinos evropskoj i svetskoj kulturi i civilizaciji – istakao je predsednik SANU Nikola Hajdin na jučerašnjoj promociji.
Darko Tanasković naglasio je da su dosadašnji slični poduhvati iz različitih razloga bili u najvećoj meri ideološki rukovođeni.
– Hroničnu deficitarnost srpske enciklopedistike ili, tačnije, enciklopedistike u Srba, nije potrebno posebno dokazivati. Nju neopozivo dokumentuje odsustvo završenih stožernih enciklopedijskih izdanja bez kojih je svaka nacionalna kultura nestabilna i nedovršena. Ova civilizacijska nedostatnost odavno je uočena, ali, i pored povremenih pokušaja, do danas nije na adekvatan način otklonjena. Svaka na svoj način, sadržajne i korisne, a delimično i danas upotrebljive, jugoslovenske enciklopedije Stanojevićeva (1925-1929) i prvo izdanje Krležine (1955-1971) jesu, naravno, i srpske, ali u vannaučnom ideološkom ključu koji je sledio inicijalno naprednu, ali istorijski, pokazalo se, preuranjenu i, s obzirom na sve okolnosti, trajno neodrživu ideju jugoslovenstva i na njoj utemeljene državne zajednice. Usud prečestih traumatičnih diskontinuiteta u kretanju srpskog naroda kroz noviju istoriju, koja se ulivala u svaku, pa i u našu aktualnu savremenost, nije imao milosti ni za enciklopedističko sređivanje nacionalne samospoznaje… – objašnjava Tanasković.
Urednik Letopisa Matice srpske Dragan Stanić istakao je da od početka rada na enciklopediji, određeni deo javnosti, odnosno, neka preduzeća,“dezavuišu“ njenu naučnu kvalifikovanost, a sve sa ciljem da posao pa čak i finansiranje, preuzme u svoje ruke.
– Neke sitne odredbe u Zakonu o enciklopediji mogu da bude podložne promenama, ali načelna odluka da taj posao bude poveren Matici srpskoj i SANU ne sme biti dovedena u pitanje. Neki su predložili da ubuduće odgovornost za izradu ovog kapitalnog dela pripadne njima, čak su predložili i da sami finansiraju čitav projekat. Mnogima od početka smeta jasna nacionalna koncepcija ovog dela, smeta im i što enciklopedija nije opšta, pa čak i to što se odrednice tiču srpskog naroda, bez obzira na teritoriju, umesto da smo se ograničili na republičke granice. Imamo jasan primer kako to može da bude opasno kada je predsednik Vojvođanske akademije pri izradi Vojvođanske enciklopedije, predložio da Srpska enciklopedija jednostavno isključi odrednice koje se nalaze u ovoj prvoj. To je otvaranje vrata federalizaciji i rasparčavanju zemlje i kulture. Slično su radili i u Hrvatskoj, jasno podelivši odrednice na kosovske (ne Kosovo i Metohija), vojvođanske i one iz uže Srbije… – Stanićeve su reči.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
