Otvorena izložba „Jugoslovenska svedočanstva o Alžirskoj revoluciji – arhivski omnibus“ u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu

Ovaj omnibus zasnovan je na arhivskom materijalu i usmenim svedočanstvima Jugoslovena koji su aktivno pružali pomoć alžirskom narodu tokom njihove borbe za nezavisnost od francuske kolonijalne vlasti, sve do zvaničnog oslobođenja, 1962. godine.

Na otvaranju izložbe prisutnima su se obratile Marija Aleksić, direktorka Muzeja afričke umetnosti i Mila Turajlić, autorka i jedna od kustoskinja izložbe, dok je izložbu zvanično otvorio Fatah Mahraz, ambasador Alžira u Beogradu, a otvaranju su prisustvovale i kustoskinje Maja Medić, Ana Knežević i Emilia Epštajn.

Ambasador Alžira izjavio je da je veoma počastvovan što ga je MAU pozvao da govori povodom ovako važne izložbe.

– Drago mi je da je Muzej u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova, Ministarstvom kulture, Arhivom Jugoslavije, i Milom Turajlić odlučio da simbolično otvori izložbu 18. marta, u znak sećanja na potpisivanje Evijanskog sporazuma kojim je okončana skoro osam godina duga borba Alžira za nezavisnost. Svake godine od 1962, Alžir proslavlja 19. marta Dan pobede – rekao je Fatah Mahraz.

Kako je istakao, bilo bi neskromno zamisliti da bi on mogao u kratkom govoru verno i iscrpno da ispriča priču o dragocenoj pomoći koji su mnogi građani bivše Jugoslavije, danas Srbije, dali za ispravan cilj alžirskog naroda.

– Dok su pojedini prijatelji Alžira poznati široj javnosti, postoje i mnogi drugi koji su pomogli narodu s kojim su delili ideale slobode i pravde. Neka ovom izložbom svima njima bude odato priznanje koje zaslužuju – rekao je ambasador Alžira proglašavajući izložbu otvorenom.

Marija Aleksić, direktorka muzeja, obraćajući se brojnim gostima, ambasadorima i i predstavnicima Vlade Srbije, istakla je da je od samih početaka jugoslovensko rukovodstvo nedvosmisleno podržavalo oslobodilačku borbu alžirskog naroda.

Osimim državnog vrha, kako je podsetila, brojne organizacije, zvanične institucije, ali i pojedinci, pružali su pomoć na različite načine.
Obezbeđujući zdravstvenu negu, hranu, odeću, vojnu i drugu opremu, ali i kroz fotografske, video i druge medijske priloge i objave koje su pomogle da se glas o herojskoj borbi Alžiraca prenese van granica zemlje i na međunarodnom planu nadglasa moćnu francusku propagandu.

– Izložba koju otvaramo zasniva se na arhivskom materijalu koji, pre svega, potiče iz fonda osnivača ovog muzeja – Zdravka Pečara, tada u ulozi ratnog dopisnika iz Alžira, i Vede Zagorac, na mestu atašea za štampu u jugoslovenskoj ambasadi u Tunisu, kojima se pridružuju usmena svedočanstva snimatelja Filmskih novosti, legendarnog Stevana Labudovića, službenice Crvenog krsta Maje Plavšić i jugoslovenskog ambasadora u Tunisu, Miloša Lalovića, o kojem svedoči njegova supruga Borislava – izjavila je Aleksić.

U režiji Mile Turajlić, kako je navela, ova sećanja – predstavljena u vidu tri intervjua – pridodaju ljudsku notu istorijskim događajima koje često percipiramo samo kroz stroge hronologije i taksativno nabrajanje imena i događaja.

– Snimanjem ovih razgovora, Mila Turajlić i Maja Medić su , zapravo, kreirale novu, dragocenu arhivsku građu koja je, kako će se kasnije ispostaviti, bila i poslednja prilika da se svedočanstva Maje Plavšić, Borislave Lalović i Stevana Labudovića trajno sačuvaju – istakla je direktorka MAU.

Istovremeno, kako je navela, ovo je i prvi veći projekat od kada je MAU sa gradskog prešao na viši, republički nivo, čime se pridružio plejadi drugih važnih čuvara pamćenja i trezora narodnog blaga Srbije.

Prema rečima autorke Mile Turajlić, ona i Maja Medić već godinama unazad pokušavaju da razviju umetničko-istraživački projekat na osnovu materijala koji je snimila sa Stevanom Labudovićem i arhive koja se nalazi u Filmskim novostima.

– Ova izložba je nastala spontano, ali ona nije nastala slučajno. Njeni tragovi se protežu unazad do 2014. godine kada smo Stevan Labudović, Vladimir Tomčić, direktor Filmskih novosti i ja bili gosti Festivala angažovanog filma u Alžiru. Ja sam tek tad, u Alžiru, upoznala gospodina Labudovića. Sve ove okolnosti su bile u znaku činjenice da se o jugoslovenskoj ulozi u alžirskom ratu mnogo više zna u Alžiru nego kod nas – izjavila je Turajlić.

Kako je navela, njihova želja je bila da na neki način vrate u javno sećanje neverovatne gestove solidarnosti Jugoslovena alžirskoj borbi, i da priče ljudi koji su dali doprinos tome budu ispričane i zabeležene.

– Stalo nam je da ono što je njihova lična, privatna arhiva koja se čuva u njihovim kućama, a koja je sada ovde zahvaljujući njihovoj deci i potomcima, postane zvanična arhivska građa sa kojom će nove generacije istoričara i publike imati priliku da se susreću – istakla je jedna od naših najnagrađivanijih dokumentaristkinja na svetskim festivalima.

Ambasada Republike Alžira u Srbiji je kontinuirano sarađivala i podržala nastanak izložbe u MAU, obezbedivši materijal od Nacionalnog arhiva ove zemlje.

Prvo vođenje kroz izložbu održala je Mila Turajlić, danas u 11 časova, a u isto vreme u MAU je održana i radionica za decu.