Foto: Ministarstvo prosvete

On je istakao da svi narodi govore jezikom političke istorije i političkih interesa, ali i jezikom kulture.

„Kada govore jezikom kulture, narodi se bolje razumeju i prihvataju. Na pametnim društvima i pojedincima je da se opredele koji će im od ova dva jezika biti maternji. Nadamo se da će to zauvek biti jezik kulture“, rekao je Vukosavljević.

On je podsetio da ove godine obeležavamo 140 godina od diplomatskih odnosa Srbije i Turske i da naše dve zemlje vezuju značajni istorijski datumi i mnoge okolnosti. Ova izložba i prateći katalog predstavljaju prvi vidljivi rezultat započete saradnje dva arhiva: Osmanskog i Arhiva Srbije i pojedinih ustanova kulture u Srbiji.

Proučavanje blaga koje se nalazi u Osmanskom arhivu od velikog je interesa za Republiku Srbiju i, verujem, od interesa za Tursku. Takođe, verujem da će naši stručnjaci u decenijama pred nama imati dovoljno materijala koji će im pomoći da tumače i razumeju pravu istoriju, onu koja je zaista postojala“, podvukao je Vukosavljević.

Osvajanja Osmanskog carstva od 14. do 16. veka, koje se za vreme svog vrhunca prostiralo od Dunava do Nila, učinile su ga međunarodnom silom koja je ostavljala neizbrisive tragove na osvojenim područjima. U takvom poretku, Balkansko poluostrvo je činilo važan deo Carstva a vekovi obeleženi osmanskom vladavinom na ovim prostorima, pored negativnih pojava koje su deo osvajačke politike, rezultirali su mnogim kulturnim i društvenim prožimanjima.

Jedan od dokumenata koji je privukao moju pažnju jeste deo popisa na Kosovu i Metohiji. Imajući veru u pouzdanost osmanske arhivistike, očekujem da će taj dokument i njemu slični dokumenti posvedočiti o tome ko je vekovima živeo na Kosovu i Metohiji i da će pouzdana istorijska istina biti najbolja brana istorijskom revizionizmu svake vrste“, istakao je Vukosavljević.

Konstatujući da su odnosi između Srbije i Turske na najvišoj tački do sada, pritom posebno u oblasti kulture, ministar je zaključio da veruje kako će oni u decenijama ispred nas doneti plodonosne rezultate obema zemljama.

Do sada je istraženo i pohranjeno u Arhivu Srbije više od 22 hiljade skeniranih dokumenata značajnih za istoriju srpskog naroda pod turskom vlašću. Na izložbi je predstavljen tek neznatan deo tog materijala.

Na otvaranju je govorio i ambasador Republike Turske Tanžu Bilgić, direktor Predsedništva državnih arhiva Vlade Republike Turske profesor dr Ugur Unal i direktor Arhiva Srbije dr Miroslav Perišić.

Autor izložbe i pratećeg kataloga je Enisa Alomerović-Hubanić iz Arhiva Srbije.


Povezani tekstovi