Per aspera ad astra: Izložba povodom koje galerija postaje metaforično planinsko uspinjanje

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ovakva foliranja su se prodavala kao umetnost duhovnoj pustosi zapada od sezdesetih do osamdesetih. Bez te pustosi nikad se ne bi primilo. Onda je to prestalo jer je izaslo iz mode i od tada se koriste za pranje para, kao biznis za emisije, magazine i predstave i zabavljanje trendi gomila. Ja ne mogu istovremeno da budem na strani umetnosti i filozofije i ovog. Mozda to i jeste umetnost koja vizualizuje unutrasnja zbivanja, ali vizualizuje ih njemu, ne drugima. Zar je toliko tesko otresti se instrukcija i uciniti nesto svoje? Odakle tolika samouverenost? Good luck svejedno.