Autoportret Leonarda da Vinčija
Mona Liza

Njegova dela „Mona Liza“ i „Poslednja večera“ spadaju među najčuvenija umetnička dela na svetu. Njegovi izumi se danas koriste u modernoj tehnologiji, iako nisu primenjivani u njegovo doba. Pomogao je razvoju anatomije, astronomije i građevinarstva.

Predsednici Francuske i Italije danas će zajedno obeležiti 500. godišnjicu smrti umetnika i inovatora Leonarda da Vinčija u gradiću Amboiseu u dolini Loare.

Francuski predsednik Emanuel Makron i njegova supruga ugostiće tim povodom predsednika Italije Serđa Matarelu u kraljevskoj palati.

Nakon toga sledi privatni ručak u dvorcu Klos Luk, u kom je renesansni genije umro 2. maja 1519.

Makron je najavio zajedničko obeležavanje jubileja Leonardove smrti u oktobru, u želji da poboljša odnose između dveju zemalja, narušene svađom zvaničnika italijanske koalicione vlade s Parizom.

Italija će u francuski muzej Luvr tokom godine dostaviti veći broj Da Vinčijevih dela za veliku izložbu.

Leonardo da Vinči je rođen u doba renesanse, 15. aprila 1452. u selu Anhiano blizu grada Vinči u Italijii.

Na portalu „Nauka kroz priče“ navodi se da je Leonardov otac bio bogat čovek, ali osim što je ovo dete dobio van braka, on se nakon toga nekoliko puta oženio i dobio još 12 dece. Neka su se rodila kad je Leonardo već bio odrastao žovek u srednjim godinama. No, onda se desilo ono što će preokrenuti priču – kad mu je bilo 14 godina, Leonardo je dobio životnu priliku da se oproba kao šegrt u jednoj od umetničkih radionica u Firenci koju je vodio slavni Andrea del Verokio.

Posmatrajući Verokia i druge velike umetnike koji su na istom mestu boravili i stvarali, Leonardo je naučio brojne zanate i umetničke i tehničke veštine, upoznao hemiju, metalurgiju, mehaniku, radio sa kožom i drugim materijalima. Verokijeva radionica sama po sebi bila je neobična jer je uz Leonarda izrodila brojne slavne umetnike Renesanse kao što su Botičeli, a posredno i Rafaelo, Mikelanđelo, i drugi. Leonardo je tu ostao sve do svoje 26. godine.

No, iako najpoznatiji kao umetnik koji je naslikao Mona Lizu, Poslednju večeru i druge presudno važne slike za istoriji umetnosti, Leonardo je bio naučnik i pronalazač koji je koristio prirodu kao inspiraciju za svoja otkrića i rad.

Poslednja večera

Crtao je najrazličitije mehaničke životinje, uključujući ptice, viline konjice, pa čak i mehaničkog čoveka-viteza za koga se pretpostavlja da ga je Leonardo konstruisao i da je mogao da se kreće, pomera ruke, glavu, vilicu… Viteza je napravio kako bi udovoljio svom pokrovitelju Ludoviku Sforci koji je želeo da zabavi i fascinira zvanice na zabavama u palati Sforca u Milanu. Među nekoliko planova mašina za letenje Leonardo je skicirao i jedrilicu i napravu nalik helikopteru – sve po uzoru na ptice.

Leonardo je umro u 67. godini nakon šloga, kao slavni, uspešni i bogat čoveka. Prema jednom predanju, skončao je na rukama svog dragog prijatelja, kralja Fransoa I od Francuske.

Povodom Leonardovog rođendana, Italija je 15. april proglasila za Dan italijanske nauke.

Povezani tekstovi