„Njegovo mesto nema ko da zauzme“: Prijatelji, saradnici i poštovaoci opraštaju se od Koraksa

Poznavala ga je, kako dodaje, a na nju je uvek ostavljao utisak veoma skromnog čoveka.

„Kao da je bio nesvestan svog velikog uma, veštine crtanja i toga što je sve uvek umeo da pogodi tačno u metu. Ja svaki dan prvo pogledam Koraksovu karikaturu. Kad je bila koalicija Zajedno, i mene je crtao. Svima će nam strašno nedostajati. Bio je naš genije i neviđeni talenat“, ističe Vesna Pešić.

Dodaje da je svesna Koraksovih godina, kao i da nije mogao večno da traje.

„Ali mi smo želeli da večno traje. Za nas je bio vodič koji nas je svakodnevno upućivao u to šta se ovde dešava. Moramo ga zapisati na nekoj listi, ako ta lista postoji u Srbiji, među one koji su najviše učinili da nam otkriju šta vlast radi. Koraks je o tome neprestano pravio karikature, a pošto je Aleksandar Vučić bio umešan u sve i svašta, često je bio i centralna figura njegovih crteža. Zato nije mogao da izbegne kritiku kada bi u Danasu video kako ga je Koraks predstavio. Bez Koraksa ćemo ostati, čini mi se, kao siročići“, zaključuje Vesna Pešić.

Miša Brkić, kolumnista Danasa i Koraks su se družili i radili zajedno.

„Goga mi je bio prijatelj – bio sam među retkima koji su imali sreću da rade s njim. A rad s njim bio je privilegija koja se pruža jednom u životu.

Bio je homo ludens – crtao je igrajući se.
Bio je renesansni umetnik.
Bio je bespoštedni šibadžija diktatora, gluposti, zatucanosti i neznanja.
Bio je ”draguljče” neopisivo zaraznog smeha kad je zadovoljno idejom koju će pretvoriti u umetničko delo.
Proveo sam s njim mnoge neprospavane noći 90-tih godina, kad se našom državom bahatio Slobodan Milošević. ”Bančili” smo duboko u noć telefonom, bruseći ideje, radujući se novoj karikaturi za Našu Borbu i rasterećeni brige za život.
Ah da, baškarili smo se samo ”onako” u ”Tarpošu”, sa Zekom, Milanom, Mijatom i Mićom, pijuckajući Tikin kaberne sovinjon iz 2013. ili merlo iz 2007”, kaže Miša Brkić.

„Koraksov vispreni duh lebdeo je iznad svih nas, snažio i bodrio da se odbranimo od ovog nakaznog vremena. Napustio nas je, a još nam je trebala njegova britka misao, ne samo Srbiji, trebala je cijelom svijetu.”, kaže za Danas karikaturista Muhamed Đerlek Max.

Zdravko Huber, jedan od osnivača Danasa, ističe Koraksovu hrabrost, beskompromisnost u najtežim vremenima i umeće da crtežom razobliči sve devijacije ovdašnjih pogrešnih politika i njihovih aktera.

„Imao sam čast da sarađujem sa velikim Koraksom od početka mračnog doba kada se raspadala jedna zemlja i počinjao rat od kojeg se ni do danas nismo oporavili. Velika kolektivna drama podstakla je Koraksov karikaturistički genij iskazan u stotinama karikatura kakvih do tada nije bilo u istoriji srpske i jugoslovenske štampe. Talentom velikog umetnika i velikom ličnom hrabrošću, Koraks je na svojim beskonačno smešnim karikaturama zapravo nemilosrdno razobličavao perverznost naopake politike i njenih glavnih aktera“, ističe Huber, dodajući da su mnoge objavljivane u listovima u kojima je i sam radio.

„Bila je to, najpre, krajem osamdesetih, Borba Staše Marinkovića, a zatim Manje Vukotića – novinama koje su uspele da se otmu režimu Slobodana Miloševića i ne postanu njegovo propagandno oružje. Formalno, Koraks je u to vreme bio uposlenik u redakciji sprat iznad Borbe, u nekada modernom, svežem medijskom proizvodu velike Borbine kuće – Večernjim novostima. U nastalim mračnim vremenima, ta redakcija nije odolela nacionalističkim, ratnohuškačkim trubama i u njima nije bilo mesta za beskompromisnog antinacionalistu Koraksa. Njegova prava kuća postala je Borba, sve dok nije ugušena najgrubljim upadom režimskih snaga i rasterivanjem novinara krajem 1994. godine“, podseća Huber.

Dodaje da je Koraks potom, zajedno sa većinom novinara Borbe, istu misiju nastavio u Našoj borbi, a zatim u Danasu.

„Starim ‘junacima’ iz prošlog veka Koraks je pridružio nove likove, uz čije vođstvo ni danas ne znamo kuda idemo i šta nas čeka“, primećuje Huber.

Prema njegovim rečima, Aleksandar Vučić treba da se oseća privilegovanim što je na poslednjoj karikaturi koju je Koraks napravio za vikend broj Danasa.

„Aleksandar Vučić je doživeo izuzetnu čast da crtežom njegovog lika, objavljenom na naslovnoj strani Danasa u subotu, 16. maja 2026. godine, bude okončano jedinstveno delo Predraga Koraksića Koraksa. Ko preživi, videće kako će ubuduće biti vrednovan Koraks, a kako njegovi modeli“, poručuje Zdravko Huber.

„Zaista me je pogodila Koraksova smrt“, kaže za Danas Filip Švarm, urednik nedeljnika Vreme dodajući da su dugo godina sarađivali upravo u ovom listu.

„Koraksa ću pamtiti po suzdržanoj duhovitosti i njegovim jezgrovitim lakonskim komentarima koje je davao na zbivanja u društvu u politici pre svega. Bio je takav i u razgovorima. To je ono kad vam nešto kaže, pa vam nakon dva sata svane šta je zapravo rekao. Bio je duhovit čovek. Bio je dobar čovek i pamtiću ga i po tome da sam uspeo da ga pobedim svega jedan put u šahu. Pamtiću ga kao dobrog duha koji je bio među nama i po tome što je bio čovek koji je stvari nazivao svojim imenom. Svaka njegova karikatiura jednako je važna kao i bilo koji naš dugački novinarski komentar o nečemu što se sad dešava. Njegovo mesto u onome što su mediji u Srbiji nema ko da zauzme“, zaključuje Filip Švarm.

„Gde god da sam radio, svuda me je on pratio“, priseća se Dejan Ilić, koji je radio i u „Devedesetdvojci“, a sada je kolumnista Peščanika.

„Nisam ja likovni stručnjak da bih komentarisao njegov rad, ali se sećam tih knjiga koje je objavljivala „Devedesetdvojka“. U njegovim karikaturama omiljen mi je bio taj detalj — zadenuta kašika za uvo, o kojoj su ljudi toliko puta pisali — gde se jednim tako minimalnim sredstvom ispriča cela priča. Genijalno. To će vam svi reći, to svi znaju, ali ono što je meni davao bila je neka vrsta sertifikata. Ako se on negde pojavi, prosto možete da verujete da je to neko okej, pristojno mesto. Meni je bio neka vrsta garancije da sam na dobrom putu“, zaključuje Dejan Ilić.