Foto: Lična arhivaFilmovima, fotografskim izložbama, predavanjima i ostalim događajima koje organizujemo u Društvenom centru Krov pokušavamo da utičemo na socijalne promene, jer mnogo mladih ljudi trenutno ima problema sa različitim vrstama depresije i ne uspeva da pronađe nikakvu političku alternativu kojoj bi se priklonili ili je podržali.
DC Krov pokušava da stvori mesto debate gde će ljudi slobodno pričati o društvenim problemima, a ujedno se i upoznavati sa različitim antropološkim perspektivama, koje imaju mogućnost ne samo da nas osveste već i da nam probude nove principe solidarnosti i znanja – to za Danas kaže Relja Pekić, jedan od osnivača Društvenog centra Krov i direktor Centra za vizuelnu antropologiju – VAC, predstavljajući rad DC Krov.
On objašnjava da je Društveni centar Krov nastao kao zajednica tri udruženja iz Beograda: Centra za vizuelnu antropologiju – VAC, Kolektiva Vizantrop i Centra za etnomuzikološke delatnosti.
Kao bliski saradnici želeli su da stvore centar u Beogradu otvoren za sve socijalno angažovane entuzijaste i ljude koji žele bolje da upoznaju socijalno angažovani film, etnografski film, etnomuzikologiju.. ali i ostale kulturno – naučne delatnosti.
Pekić podseća da je etnografski film spoj naučnih reprezentacija i filmske estetike.
Na taj način su mnogi antropolozi, etnolozi i istraživači, u kolonijalističkom periodu, proučavali kulturu onog egzotičnog „drugog“, dok se sada, u savremenom smislu, etnografski film bavi zajedničkim istraživanjem sa protagonistima, u korporaciji sa istraživanim.
Samim tim, postoje mnogi žanrovi ove vrste filma, koji u svojoj srži sadrže bavljenje zajednicama i društvenim fenomenima.
– Vizuelna antropologija je sveža naučna poddisciplina u Srbiji, iako postoji duga tradicija etnološkog filma, gde su kako profesionalci, tako i amateri beležili narodne starine, seoske običaje, nematerijalno kulturno nasleđe… Danas se fokus prebacuje iz sela u grad, gde mi kao Centar uočavamo različite društvene fenomene, poput nedavno održanih protesta, ali i beleženja i registrovanja nekih različitih osetljivih grupa – objašnjava Pekić.
Kako kaže, u Centru za vizuelnu antropologiju veruju da ovoj oblasti mogu da pristupe na različite načine, pa tako u kolektivu imaju i pozorišne reditelje, filmske dokumentariste, slikare… i upravo zajedničkim pristupima postavljaju izložbe i prave film koji predstavlja spoj interdisciplinarnih nauka i umetnosti, i to je ono po čemu je ovaj društveni centar jedinstven.
DC Krov u naredom periodu najavljuje događaje povezane sa aktuelnim socijalnim zbivanjima, protestima, različite filmske projekcije, tribine, a pokreće i prvi filmski audio-vizuelni arhiv, koji će beležiti društvena gibanja u Beogradu.
– Moj kolega Mikloš Barna Lipkovski i ja došli smo na ideju da pokrenemo arhiv koji u sebi sadrži video, zvuk i fotografiju, i koji će biti dostupan svima, a nastaće od materijala koji nam ljudi donose u DC Krov. Nakon obrade i kategorizacije nastaće zajednički film od, nadamo se, nekoliko hiljada autora – ističe Pekić.
Upitan kako se Centar, koji inače deluje samoorganizovano, finansijski snalazi s obzirom na to da ne rade u punom kapacitetu, već na događaje puštaju po desetoro ljudi usled ograničavanja broja okupljenih zbog korona virusa, on konstatuje da sve to predstavlja probleme.
– U ovo vreme bi Centar za vizuelnu antropologiju imao internacionalnu radionicu, gde smo prošle godine imali 25 učesnika i preko 15 predavača. Ove godine nismo u mogućnosti da to izvedemo. Finansijski problemi su uvek tu. Nemamo podršku od Grada Beograda i Ministarstva, iako smo pokušavali da je preko konkursa dobijemo za određene projekte – pojašnjava on i dodaje da su trenutno fokusirani na razvoj digitalnih programa.
Pekić kaže da su članovi Društvenog centra Krov još na protestima počeli da prikupljaju materijal za budući arhiv.
– Nastavićemo sa tim radom i praćenjem različitih protesta koji se dešavaju u Beogradu jer smatramo da je danas retkost videti da nezavisni mediji prate progresivne proteste. Retko možemo da čujemo nešto o Krovu nad glavom, Odbranimo reke Stare Planine, kao i o ugroženim grupama koje često protestuju Samim tim treba im dati prostora kako u digitalnoj, tako i u fizičkoj sferi, pričati sa njima, organizovati tribine i na taj način širiti društvenu solidarnost, koja je potrebna svima nama – zaključuje Relja Pekić.
Izložba Irca sa beogradskih protesta
Nedavno je u DC Krov bila postavljena izložba fotografija i slow motion snimaka u centralnoj prostoriji čiji je autor Irac Ed Godsell.
– Edi godinama unazad fotografiše i snima proteste. Našao se u Beogradu kada su se desili protesti i sa svojim Canonom C 300 otišao je ispred Skupštine, a mi smo slučajno naleteli na njegovu kolekciju fotografija na Instagramu. Kada su moji drugari uočili mene na jednoj od fotografija, kroz par dana smo se dogovorili da napravimo njegovu izložbu u DC Krov – objašnjava Pekić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
