Poslednji čin pred dodelu Oskara: „Jedna bitka za drugom“ i „Grešnici“ glavni favoriti sezone nagrada

Dok su kategorije za najbolji film i režiju tokom gotovo cele sezone delovale iznenađujuće predvidljivo, glumačke kategorije pretvorile su se u jednu od najkonfuznijih i najneizvesnijih trka poslednjih godina.

Pre nego što su početkom januara dodeljeni Zlatni globusi, nakon mnoštva nagrada koje su prethodno dodelila udruženja kritičara širom Amerike, jasno je bilo da su filmovi „Jedna bitka za drugom“ i „Grešnici“ glavni favoriti sezone nagrada.

S vremena na vreme, sezona priznanja u Holivudu postane gotovo neprijatno predvidljiva.

Kada se saberu nominacije i pobede, „Grešnici“ su do sada osvojili 218 nagrada (a Oskari tek slede), od ukupno 440 nominacija.

„Jedna bitka za drugom“ sledi sa 215 nagrada i 458 nominacija.

Oba filma već su se upisala među najnagrađivanija ostvarenja poslednje decenije.

„Grešnici“ su pritom oborili rekord sa čak 16 nominacija za Oskara, što predstavlja presedan u istoriji Američke akademije.

Nije nevažno ni to da su oba pomenuta filma projekti studija Warner Bros.

Studio koji je tokom 2025. godine inkasirao impresivnih četiri milijarde dolara na domaćim blagajnama i ostvario najbolji rezultat još od 2019. godine, agresivno je promovisao film „Jedna bitka za drugom“ kao prvi visokobudžetni projekat maestralnog Pola Tomasa Andersona.

Prilagođavanje logici Tiktoka

Sa druge strane, „Grešnici“ su se pretvorili u jedno od najvećih iznenađenja na bioskopskim blagajnama.

Film kojem su prognoze predviđale zaradu od oko 100 do 120 miliona dolara na domaćem tržištu – pod pretpostavkom da kritika i publika pozitivno reaguju – završio je sa impresivnih 280 miliona dolara zarade i tako postao deseti najgledaniji film svih vremena sa R rejtingom u Sjedinjenim Državama.

Vampirska priča, ispričana kroz rasnu prizmu i oslonjena na popularnost Majkla B. Džordana, nizala je uspehe od marta pa sve do samog kraja sezone nagrada.

Činjenica je da se ceremonija dodele Oskara suočava sa padom gledanosti još od perioda pre pandemije kovida, dok je tokom same pandemije interesovanje publike dodatno opalo.

Jedno od tumačenja jeste da Akademija sve češće pokušava da u glavne kategorije uključi komercijalno najvidljivije filmove – poput „Barbi“, „Openhajmera“, „Dine“, „Zlice“ i „Top Gana“ – kako bi privukla pažnju mlađeg gledališta koje je, zbog dominacije brojnih nezavisnih (ali kvalitetnih) filmova, počelo da gubi interesovanje za samu ceremoniju.

Vremena su se promenila, došlo je do smene generacija, i ukoliko Oskari žele da opstanu i nakon prvog veka postojanja, Akademija će, htela to ili ne, morati sve više da se prilagođava generaciji Z i logici TikTok i Instagram trendova.

Glamur kao takav postepeno se gubi, dok su stare holivudske zvezde potisnute u drugi plan pred dominacijom mlađe generacije koja čak i na ovakvim ceremonijama pokušava da pronađe materijal za viralne video sadržaje.

Dodatne kontroverze izazvala je i vest da će se ceremonija dodele Oskara od 2029. godine emitovati na YouTube platformi.

Jedan od razloga za takvu odluku jeste ubrzani rast aplikacije YouTube TV.

Od ukupno 11 miliona pretplatnika, samo u trećem kvartalu 2025. godine YouTube TV povećao je publiku za čak 750.000 novih pretplatnika, dok standardna YouTube platforma danas broji više od 120 individualnih kanala.

Ako je suditi po statistici, čak i uz konzervativnije procene rasta pretplatnika, budući domaćin prenosa Oskara mogao bi do 2029. godine da poraste za najmanje šest miliona novih pretplatnika, dok sama kompanija očekuje i rast veći od deset miliona.

Rejtinzi prethodne dodele Oskara iznosili su oko 20 miliona gledalaca preko svih platformi, ali bi YouTube TV mogao da obezbedi znatno veći globalni domet, što otvara mogućnost da ukupna gledanost čak i poraste, naročito ukoliko se uzme u obzir dalji razvoj međunarodnih tržišta.

Haos u glumačkim kategorijama

Ono što je ovu sezonu učinilo posebno zanimljivom jeste potpuni haos u glumačkim kategorijama.

Bitka između „Grešnika“ i „Jedne bitke za drugom“ u kategorijama za najbolji film i režiju bila je očekivana, ali se situacija u glumačkim kategorijama razvila u sasvim nepredvidivom pravcu.

Pre same dodele Oskara, za svakog glumca ključno je da osvoji – ako ne sve – onda makar dve ili tri nagrade koje se smatraju ključnim indikatorima za osvajanje najprestižnije holivudske nagrade.

To su, po redosledu važnosti: Zlatni globusi, BAFTA nagrade, nagrada Udruženja filmskih glumaca (SAG – od ove godine Actor Awards) i nagrada Udruženja filmskih i televizijskih kritičara (CCA).

Kad su u pitanju glavne muške uloge poredak je ovakav: Zlatni globus pripao je Timotiju Šalameu („Marti Veličanstveni“) u kategoriji komedija/mjuzikl i Vagneru Mori („Tajni agent“) u kategoriji drame.; BAFTA je pripala Robertu Aramaju („Kunem se“) – glumcu koji se nije našao među nominovanim ni u jednom udruženju u SAD ove sezone, što je predstavljalo veliki šok za Timotija Šalamea koji je važio za favorita; Nagradu udruženja glumaca dobio je Majkl B. Džordan („Grešnici“) što je neočekivana pobeda, u jeku BAFTA skandala, takođe još jedan udarac za Šalamea; Udruženje filmskih i televizijskih kritičara priznanje je dalo Šalameu.

Sve ovo vodi do toga da je potencijalni dobitnik Oskara Majkl B. Džordan, uz mogućnost pobede Timotija Šalamea ukoliko se njegovo arogantno ponašanje nije previše odrazilo na stav glasača.

Kada su u pitanju glavne ženske uloge Zlatni globus dobile su Džesi Bakli („Hamnet“) za dramu i Rouz Birn („Kada bih imala noge, šutnula bih te“) za komediju/mjuzikl; BAFTA je takođe pripala Džesi Bakli kao i Nagrada udruženja glumaca te Udruženja filmskih i televizijskih kritičara što sve vodi ka tome da je potencijalni dobitnik Oskara Džesi Bakli, praktično bez konkurencije.

Kod sporedne muške uloge Zlatni globus pripao je Stelanu Skarsgardu („Sentimentalna vrednost“), BAFTA Šonu Peun („Jedna bitka za drugom“) kao i Nagrada udruženja glumaca, dok je Udruženje filmskih i televizijskih kritičara nagradilo Džejkob Elordija („Frankenštajn“).

Iz ovoga sledi da je potencijalni dobitnik Oskara Skarsgard, cenjeni glumac koji je dugo čekao na nominaciju.

Ono što mu ne ide u prilog jeste izostanak nominacije za nagradu Udruženja filmskih glumaca (mada je Kristof Volc osvojio Oskara 2012. u identičnoj situaciji), kao i pobede Šona Pena na BAFTI i SAG nagradama.

Sa druge strane, Pen već ima dva Oskara i moguće je da Akademija odluči da ga ovog puta preskoči.

Za sporednu žensku ulogu kada su u pitanju Zlatni globusi nagrađena je Tejana Tejlor („Jedna bitka za drugom“), BAFTA je pripala Vunmi Mosaku („Grešnici“), Nagrada udruženja glumaca Ejmi Medigan („Trenutak nestajanja“), a ova glumica dobila je i nagradu Udruženja filmskih i televizijskih kritičara te je ona i potencijalna dobitnica Oskara, iako joj horor žanr ne ide nužno u prilog.

Prošle godine imali smo sličan slučaj sa Demi Mur koja je za „Supstancu“ izgubila samo BAFTU od ove četiri nagrade, ali je na kraju osvojila Oskara.

Ejmi Medigan je izuzetno cenjena u Holivudu, a ovo je njen veliki povratak i prva nominacija nakon četrdeset godina.

Ukoliko Akademija odluči da ponovo iznenadi publiku, moj lični izbor bio bi Inga Ibsdoter Lileas, glumica koja je propustila vrlo mali broj nominacija tokom sezone i čija je izvedba možda i najhvaljenija među celokupnom glumačkom postavom.

Ipak, objektivno posmatrano, glavna borba vodiće se između Ejmi Medigan i Tejane Tejlor, uz potencijalno iznenađenje u vidu Inge.

Akademija voli iznenađenja

Među specifičnim slučajevima iz istorije nagrada, najzanimljiviji je primer Marše Gej Harden koja je 2001. godine propustila nominacije za Zlatni globus, BAFTU, nagradu Udruženja filmskih glumaca i nagradu Udruženja filmskih kritičara, da bi na kraju osvojila Oskara za film „Polok“.

Pored nje, tu je i Kristof Volc koji je za „Đangovu osvetu“ propustio nominaciju za SAG nagradu, ali je ipak osvojio svog drugog Oskara 2012. godine.

Pre sedam godina glumica Redžina King ponovila je gotovo identičan scenario.

Drugim rečima, izuzeci postoje – retko, ali nisu nemogući.

Ako je suditi po predviđanjima analitičara, ukoliko bi neko mogao da ponovi takav scenario ove godine, to bi bio upravo Stelan Skarsgard.

Među najčudnijim slučajevima iz istorije Akademije, koji ove godine nije direktno relevantan ali se i dalje navodi kao primer, jeste situacija sa Ejmi Adams za film „Dolazak“.

Adams je 2017. godine bila nominovana za Zlatni globus, BAFTU, nagradu Udruženja filmskih i televizijskih kritičara i nagradu Udruženja filmskih glumaca, a osvojila je i nagradu Nacionalnog odbora za recenziju filmova.

Uprkos tome, na opšte iznenađenje, nije se našla među pet nominovanih glumica za Oskara.

Akademija, dakle, i dalje voli iznenađenja.

Možda ne radikalna, ali dovoljno značajna da zbune publiku – pogotovo u godini u kojoj su ostale kategorije, naročito za najbolji film i režiju, tokom gotovo cele sezone delovale potpuno predvidljivo.

Prema pisanju magazina Variety, filmovi sa najviše potencijalno osvojenih nagrada su „Grešnici“ sa osam, zatim „Frankenštajn“ i „Jedna bitka za drugom“ sa po tri, dok bi „KPop Demon Hunters“ mogao da osvoji dve nagrade.

U poslednjih mesec dana, naročito nakon BAFTA ceremonije i rasističke opaske jedne osobe sa Turetovim sindromom, fokus se donekle pomerio sa filma „Jedna bitka za drugom“ na „Grešnike“.

Koji god film na kraju pobedi, jedno je sigurno – biće to prva pobeda studija Warner Bros u kategoriji najboljeg filma još od 2012. godine, kada je Oskara osvojio „Argo“.

U širem smislu, ova sezona nagrada otvara i jedno dublje pitanje o budućnosti same ideje filmskog prestiža u Holivudu.

Dominacija nekoliko velikih studijskih projekata, sve agresivnije kampanje za nagrade i rastuća zavisnost ceremonija od digitalnih platformi pokazuju koliko se struktura industrije promenila u poslednjoj deceniji.

Nekada je oskarovska trka bila gotovo isključivo pitanje umetničkog prestiža i kritičkog konsenzusa, dok danas sve više zavisi od strategije distribucije, medijskog narativa i sposobnosti studija da film pretvore u kulturni događaj.

Upravo zato ova sezona, uprkos svojoj relativnoj predvidljivosti u glavnim kategorijama, istovremeno otkriva i duboku tranziciju kroz koju prolazi čitav sistem nagrada.

Ako se trendovi koje sada vidimo nastave, naredne godine bi mogle doneti još snažniji sudar između tradicionalnog modela filmskih priznanja i novog ekosistema publike formirane kroz striming platforme i društvene mreže.