Foto: Printscreen

O ovom kapitalnom projektu su govorili Slobodan Ilić, predsednik Fondacije „Stanislav Vinaver“, pisac i novinar Radivoj Cvetićanin, priređivač Sabranih dela prof. dr Gojko Tešić i pisac i dramaturg Nenad Prokić.

Foto: G. Nonin

Dr Gojko Tešić, koji je zajedno sa Ivom Tešić priređivač Konstantinovićevih sabranih dela istakao je da se oni nisu odlučili za hronološko objavljivanje dela koja su planirana i najavljena u ukupno 30 tomova, već su se prvo opredelili za pet koje će odmah široj javnosti pokazati i otkriti „i onog nepoznatog“ Konstantinovića, njegove eseje i tekstove koji su većinom objavljivani u časopisima i iz kojih se vidi opseg veličine tog izuzetnog opusa. U prvom kolu su objavljene knjige: remek-delo, roman „Dekartova smrt“, „Beket i drugi“, eseji i kritike o svetskoj književnosti, „Neispisano vreme“ – književnost, filosofija, umetnost, svakodnevica, „O jednom ćutanju“ – eseji o modernoj srpskoj književnosti 20. veka, „Veličina i prokletstvo“ – od Dositeja do Skerlića i Matoša. Tešić je, pored detaljnog predstavljanja sadržaja prvih pet tomova, najavio i da će do kraja ove godine biti objavljena još dva kola po pet knjiga što će biti ukupno polovina celokupno planiranog objavljivanja Sabranih dela.

 

Foto:G.Nonin

Predsednik Fondacije „Stanislav Vinaver“ Slobodan Ilić, uz zahvalnost svim partnerima i saradnicima na realizaciji ovog projekata za koji i sam smatra da je od nacionalnog i državnog značaja, obrazložio je da su se u Fondaciji odlučili da projekat objavljivanja knjiga u okviru „Vinaverove biblioteke“ započnu upravo sa objavljivanjem Sabranih dela Radomira Konstantinovića jer „time ispravljamo određene nepravde iz prošlosti ispoljene kroz česta obezvređivanja dela Radomira Konstantinovića, suzbijanja uticaja njegovih knjiga i čak prokazivanja autora“. Ilić je naglasio i da aktuelni društveni ambijent u kojem živimo itekako potvrđuje nasušnu potrebu za delom ovog književnika i filozofa jer, kako je istakao, živimo u jednom surovom vremenu gde je borba za modernim društvom pravih vrednosti primarna. „Nije dovoljna samo namera da se nešto uradi, treba uraditi ono u šta se veruje, a mi u Fondaciji „Stanislav Vinaver“ verujemo da je uspeh stvar stava“, rekao je Ilić.

Foto: G. Nonin

Radivoj Cvetićanin, autor izuzetne knjige „Hronika.Konstantinović“ za koju je autor nedavno dobio i nagradu „Radomir Konstantinović“, takođe se, kao predstavnik suizdavača Dan Grafa i lista Danas, zahvalio partnerima i saradnicima u ovom poduhvatu, naročito Konstantinovićevoj udovici Milici Konstantinović koja neprekidno učestvuje u radu i Saveta za očuvanje misaonog nasleđa pisca na čijem čelu je istoričarka Latinka Perović.

„Svi ovi ljudi koje sam spomenuo rade na tome da se ne dopusti da ovo veliko delo padne u senku, a sa ovim potezom objavljivanja sabranih dela koji je bez presedana u srpskoj kulturi, to će biti nemoguće“. Cvetićanin je publici u Šapcu istakao i da se upravo u ovim prvim objavljenim tomovima nalaze izvanredni Konstantinovićevi eseji o našim poznatim piscima koji su iz Šapca. „U knjizi „Veličina i prokletstvo“ nalaze se četiri izvanredna eseja o Lazi Lazareviću, a tu su i izuzetni tekstovi o Oskaru Daviču i Stanislavu Vinaveru“.

Foto:G. Nonin

Pisac i dramaturg Nenad Prokić, koji je zajedno sa Radomirom Konstantinovićem osnivao početkom devedesetih „Beogradski krug“, evocirao je uspomene na taj događaj kada je Radomir Konstantinović, koji inače nije želeo da bude na čelu nekih organizacija, pristao da bude predsednik upravo „Beogradskog kruga“ i to na nagovor Filipa Davida, Mirka Kovača, Đorđa Lebovića i Prokića koji su sa njim razgovarali o tome da upravo Konstantinović bude predsednik udruženja intelektualaca. Bila je to, po njegovim rečima, pravovremena i veoma značajna reakcija beogradskih intelektualaca u tom vremenu u odnosu na vladavinu Slobodana Miloševića.

„Rade je sedeo pored mene i na osnivačkoj skupštini Beogradskog kruga i često mi je, dok su drugi imali svoja izlaganja, govorio: Nenade, nama svima ovde igraju glave na ramenima. Tada sam mislio da je to preterivanje, ali to nije bilo preterivanje. Nama svima još uvek „glave igraju na ramenima“, i ništa nije još gotovo sa tim igranjem. „U mitingaškoj Srbiji, sa mitingaškom prošlošću, i sa mitingaškom budućnošću koja nam se obećava, u takvoj Srbiji delovanje i prosuđivanje onoga što je bio Radomir Konstantinović je upravo ono što se njemu i dogodilo i što mu se i sada dešava jer osude su prisutne i sada kada njega više nema. Takvim osudama smrt ništa ne može. Majstorima desakralizacije Srbija ne prašta i do tog oproštaja neće tako brzo doći. Ološ zna odakle vreba opasnost“. Prokićev govor o našem društvu, o ovom trenutku u kojem izlazi na svetlost dana celokupno Konstantinovićevo delo, govor o tome da treba da se“sada kada nam se nakaznost uvila oko nogu kao puzavica i ne da nam da koračamo, presaberemo i postanemo rušioci svoje istorije“, publika je sa velikom pažnjom slušala i pozdravila aplauzom i odobravanjem.

Podršku izdavanju Sabranih dela pružio je Grad Šabac, a Pokret Novi optimizam najavljuje da je sinoćnja promocija u Šapcu samo prva u nizu jer će predstavljanje prvog kola Sabranih dela Radomira Konstantinovića u narednom periodu biti organizovano u nekoliko gradova širom Srbije.

http://

Povezani tekstovi