Pozorišna verzija kultne serije „Više od igre“ premijerno u BDP, kao posveta studentima u blokadi

Kako je najavljeno na današnjoj konferenciji za novinare, predstava je svojevrsni omaž scenaristi serije Slobodanu Stojanoviću povodom 25 godina od njegove smrti, i legendarnim glumcima koji su u „Više od igre“ ostvarili nezaboravne uloge. Podsećanja radi, seriju je režirao Zdravko Šotra, premijerno je emitovana na TV Beograd 1977, i imala je devet epizoda.

Pored Ivana Vukovića, dramaturga Đorđa Kosića i dela najveće glumačke ekipe ikada okupljene na našim scenama, čak 22 glumca i glumica, o ovom projektu je govorio i Miloš Stojanović, sin Slobodana Stojanovića, koji se prvi obratio predstavnicima medija.

Kako je istakao, serija „Više od igre“ svih ovih decenija „radi sama za sebe, a on je tu samo moderator“.

– Lepo je ovo što se sada događa u Beogradskom dramskom pozorištu, i vrlo sam emotivan prema tome. Od kad je preminuo moj otac 2000. godine, stalno se nešto, apropo „Više od igre“ dešava – u Ivanjici, gde je snimana serija, pa u Velikom Gradištu. Život, kontinuitet ovog teksta traje. Sada se, na neki način, vratio u svoju kuću, jer je svojevremeno Dejanu Mijaču, dok je bio umetnički direktor BDP-a Slobodan dao ovaj komad za scenu.  A mi kao porodica i Fondacija „Slobodan Stojanović“ ne moramo ništa da radimo – „Više od igre“ ima svoj svoj značaj u svakom smislu, umetničkom, kulturnom, građanskom, društvenom – izjavio je Miloš Stojanović.

Prema rečima Vukovića, koji zajedno sa Kosićem potpisuje i adaptaciju teksta, postojala je ideja da se u BDP posle pozorišnih verzija filmova „Kramer protiv Kramera“ ili „Čovek slon“, uradi jedan veći projekat po televizijskoj seriji, i on je direktoru Jugu Radivojeviću predložio da to bude „Više od igre“. Kako je podsetio, Slobodan Stojanović je jedno vreme bio umetnički direktor Savremenog pozorišta, današnjeg Beogradskog dramskog, a pripreme za predstavu trajale su gotovo godinu dana.

– Pored scenarija „Više od igre“ našao sam i mnogo Stojanovićevih privatnih beleški, pročitao i druge njegove priče, razgovarao sam sa Zdravkom Šotrom. Kao što je poznato, radnja serije odvija se u Gradini, izmišljenoj varošici i prati zbivanja od 1931. do 1941. godine – od perioda velike ekonomske krize, građanskog preporoda 1937, i sudara sa fašizmom 1941. Posebno rivalstvo između dva kluba, „Građanskog“ i „Radničkog“, gde je fudbal samo povod, a suština je „više od igre“ – rekao je Vuković.

Kao poseban kuriozitet ove predstave najavio je da će ona imati verziju u koju je uključen i nastavak priče koji ni u naznakama nije postojao u seriji, čija se radnja događa 1956. godine, a videćemo je u trećoj „epizodi“.

Na pitanje Danasa da kaže nešto više o tome i kako je došao do ovog Stojanovićevog teksta, Vuković je izjavio:

– Jako je izazovan ovaj scenario koji je i vrsta društvenog fenomena. Slobodan Stojanović tu daje opis večnog trenutka ovde, i piše odmah na početku: „Višak prošlosti, višak budućnosti, manjak sadašnjosti“. I tu se stalno vrtimo.  Nije lako, ali radili smo projekat sa ciljem da tako velika priča i ne može olako da se shvati. Njen nastavak, šta se posle 1941. i oslobođenja događa sa preživelim junacima Gradine, koja se događa 1956. godine, počeo je da piše krajem 90-tih, ali ga nažalost nije završio. Na osnovu tog pisanog traga Stojanovićevog rukopisa, dramaturg Đorđe Kosić i ja napisali smo tekst za treću predstavu trudeći se da ostanemo verni njegovom delu – objasnio je reditelj.

Prema rečima Kosića, „Više od igre“ predstavljala je poseban dramaturški izazov, s obzirom na njen dubok trag u filmskoj i popularnoj kulturi našeg prostora.

– Bilo je potrebno pažljivo preoblikovati originalni scenario u tri zasebne predstave koje mogu funkcionisati potpuno nezavisno, ali istovremeno čine skladnu i smislenu celinu kada se gledaju zajedno. Reditelj Ivan Vuković i ja smo pri adaptaciji nastojali da sačuvamo Stojanovićevu poetiku, a tamo gde je tražila dopisivanje inspirisali smo se ostatkom njegovog opusa – na primer, u raspisivanju ženskih likova, ili u raspisavanju trećeg dela predstave, koji je zasnovan na nedovršenom Stojanovićevom scenariju – izjavio je Kosić.

U liku kultnog junaka Leke Bankrota koga je u seriji igrao Pavle Vuisić, videćemo Milana Čučilovića, kome, kako je izjavio, ovo nije prvi Stojanovićev tekst koji igra.

– Jako sam srećan što igram upravo ovaj lik, i svi smo bili vrlo emotivni radeći na ovoj predstavi. Za mene, rad u ovoj situaciji je bio napet, trebalo je da se „izmestim“ od onoga što se dešava, a to nije bilo lako. Jako je naporno raditi u okolnostima u kojima se mi kao zemlja i narod nalazimo već mesecima. Više sam želeo da budem na ulici i da pumpam sa studentima, nego da radim svoj posao. Ali, posao se mora raditi, i  ova predstava je posvećena studentima u blokadi – izjavio je Čučilović, praćen burnim aplauzima svojih kolega  i novinara.

Andrej Šepetovski igra ulogu oficira kraljevske vojske Mihajla Miše Šljivića, po kojoj je upamćen veliki Zoran Radmilović.

– U pitanju je divan dramski tekst Slobodana Stojanovića koji će biti utkan u predstavu, i to je vrlo interesantan eksperiment i izazov za mene i celu ekpu. Igram oficira Mišu Šljivića, rodoljubivog zaštitnika Gradine, čoveka koji je moralna vertikala, koji iskreno voli svoj narod i zemlju, i spreman je da se žrtvuje. A da li sam i ja spreman da se žrtvujem, videćemo – izjavio je Šepetovski.

Milorada Damjanovića gledaćemo u upečatljivom liku Gulivera, i kako je istakao, srećan je što mu je u ovoj podeli reditelj dao baš ovu ulogu, koju je u seriji igrao Nikola Simić:

– Za mene je ovo, pre svega, topla, emotivna priča o „malim, običnim“ ljudima, njihovom zajedništvu, građanstvu koje se ovde stvaralo 30-tih godina. Kad publika odgleda sva tri dela, imam utisak da će, kroz priče tih junaka koji su živeli pre, tokom i posle Drugog svetskog rata, moći da pronađe paralelu zašto smo mi takav narod. Treća stvar koja mi je jako bitna je to što Beogradsko dramsko trenutno ima najmlađi glumački ansambl u našem gradu, nas trojica smo najstariji u ekipi ove predstave, a neki glumci i glumice nisu bili ni rođeni kada se serija „Više od igre“ prikazivala – rekao je Damjanović.

U ljubavnoj priči koja se u seriji dešava između glavnog junaka Danila i Milice Živić, koju srednje genereacije gledalaca pamte po sjajnim likovima koje su ostvarili Petar Božović i Ljiljana Dragutinović, igraju Jana Bjelica i Miodrag Radonjić.

– Pripadam generaciji koja nije gledala seriju, ali kad god sam pominjala nekim ljudima šta trenutno radim, po njihovoj reakciji sam mogla da shvatim da je ova predstava nešto važno. Donosi priču o predratnom, ratnom i posleratnom periodu koji je bio veoma težak, i to je okolnost koja je uticala na sve junake. U prvm delu predstave fokus je na fudbalu kao nekoj vrsti kolektivne terapije, šanse da se taj turbulentan i težak život podnese. Dok se igra fudbal prestaje da bude važno ko navija za Radnički, a ko za Građanski, i za te junake fudbal zaista postaje nešto više od igre.

Neizbežna je i ljubavna priča između likova koje tumačimo Miodrag Radonjić i ja. I ta ljubav raste, razvija se i na neki način omogućava da se sačuva nada. Ljubav je, ipak, najveća igra, ona pobeđuje u ovoj priči  i vraća nam veru u nešto lepo  – istakla je Jana Bjelica.

Prema rečima Radonjića, ljubav zaista pobedi u ovoj priči, a važno je da pobedi i u životu, ali je njega najviše zanimao i inspirisao deo teksta koji govori o zajedništvu, kolektivu.

– Ovaj komad me je dramaturški čvst, pun duha, i govori o zajedništvu, a u našoj predstavi glavni „junak“ je zapravo kolektiv, odnosno Gradina. Iako je predstava realistična kad su u pitanju odnosi i situacije u kojima se junaci nalaze, u suštini je mnogo više od same realistične igre, i nije je bilo lako prevesti na scenu. I ova predstava funkcioniše na kolektivnoj igri, i nije lako preneti priču koja je satkana od toliko raznih situacija kao što je, recimo, fudbalska utakmica. A moj lik Danila se zaokružuje u sva tri dela, i biće vrlo zanimljivo da vidimo šta se s njim dešava posle rata, te 1956. godine – rekao je Miodrag Radonjić.

U velikoj glumačkoj ekipi su i Daniel Sič, Milan Kolak, Ljubomir Bulajić, Rista Milutinović, Stefan Radonjić , Aleksandar Alač, Aleksandar Jovanović, Arsenije Arsić, Stefan Starčević, Vukašin Jovanović, Nikola Mijatović, Anja Josifovski, Bojana Stojković, Anja Ćurčić, Jana Bjelica, Ivan Zarić, Jana Milosavljević, Jovo Maksić, Ljubinka Klarić.

S‍cenografiju potpisuje Marija Kalabić, kostime Dragica Laušević, muziku kompozitorka Irena Popović Dragović, scenski pokre: Maja Kalafatić, a scenski govo: Đorđe Marković.

U ekipi predstave su i asistentkinja rediteljaTamara Sokolov, asistentknja scenografaAndjelija Stanković, asistentkinjaorganizatora Anastasija Pantić, suflerka, Zorica Popov, inspicijent Zdravko Đekić, organizatorka Bojana Mišić Drnda.