Pozorište je ogledalo života

Naravno, ključni kriterij bila je i užička publika, kao i mnogi gosti festivala, jer zbog tog temeljnog nadahnuća koje se preliva sa pozornice u gledalište, zbog čega su ljudi tako privrženi teatru, pozorište postoji već hiljadama godina. Zato, užički festival ne neguje neki poseban žanr i nije ograničen estetskim koncepcijama, na liniji tradicionalno – moderno, nego jedino i neprestano pokušava da zaista bude dobar i da publici pruži svake večeri dva sata plemenitog užitka. Ali, ovaj festival svake godine ima i svoj slogan, kojim želi da zada intonaciju onoga šta će se događati na pozornici i oko nje.

Za ovogodišnji festival izabrali smo rečenicu Branislava Nušića koja glasi „Bolje je da gledamo život u pozorištu, nego pozorište u životu“, jer njena glavna misao, da je pozorište ogledalo života, kao i da taj tragičan, tužan i smešan život, često liči na pozorište – ta se misao kao nevidljiva nit provlači kroz mnoge od izabranih predstava.

Jedna od takvih predstava je „Korešpodencija“ beogradskog „Zvezdara teatra“, koja, uz sijaset dobrih glumaca, pokazuje kako se obiteljske peripetije pretvaraju u teatar, ili, Nušićeva „Ožalošćena porodica“ iz „Narodnog pozorišta“ u Beogradu, koja, uz karakterističan humor slavnog komediografa, pokazuje to „pozorište u kući“ na crnohumoran način, u kojem se svi pomalo možemo prepoznati. Još jedna porodična drama dolazi iz „JDP“, „Zašto je poludeo gospodin R?“, u vrlo modernoj režiji Bobe Jelčića, kao što je to, u smislu drugačijeg čitanja klasike i Šekspirova „Ukroćena goropadnica“ iz Splita, koja puca od energije mladih glumaca i štimunga Mediterana. „Atelje 212“ dolazi na festival sa crnom komedijom „Pet života pretužnog Milutina“, u kojoj je čitava srpska historija ušla na pozorišne daske, a crnogorske „Krvave svadbe“ iz Budve (u koprodukciji sa „SNP“ iz Novog Sada), u režiji verovatno najtalentiranijeg mladog reditelja u regionu, Igora Vuka Torbice, pokazuju da život može postati i krvavi teatar. Konačno, gledaćemo i hvaljeni „Kad bi Sombor bio Holivud“ somborskog „Narodnog pozorišta“, predstavu koja se, kako je naglasila pozorišna kritika, igra bez reči i koja publiku ostavlja bez daha i koja govori o prvom jugoslovenskom sineasti Ernestu Bošnjaku koji je želeo da život prenese na film i da od Sombora napravi tvornicu pokretnih slika. Poštovani ljubitelji pozorišta, nadamo se da ćete uživati.

Festival o čoveku

Podsetivši na to da „užički festival ne neguje poseban žanr i da nije ograničen estetskim koncepcijama, nego je isključivo određen kvalitetom“, Munjin najavljuje da će ove godine publika uživati u humoru sa scene, u komadima različitih žanrova i poetika. „Ovaj festival je uvek isti, a ipak stalno menja lice i raspoloženje, jer uvek sudeluje u stvarnom životu. Festival će se ove godine malo više smejati. Biće vedriji i manje tragičan, jer postoje vremena zabrinutosti i vremena humora. Humorom se može mnogo toga kazati o nama, životu i događajima oko nas. Želimo da se prepoznamo u pozorištu, da bi nam taj pozorišni život nešto rekao o našem stvarnom životu. Ovaj festival, pružajući se između scene i života, nikada nije želeo da bilo koga uveri u neku ideologiju, niti da upire prst u neku drugu ideologiju, već umetničkim sredstvima, kroz odabrane komade, želi da govori o današnjem čoveku, njegovim tugama i radostima“, objašnjava Munjin. Konstatujući da je u prošlogodišnjoj pozorišnoj produkciji u regionu bilo dobrih predstava, on navodi da za gostovanje na užičkom festivalu one „moraju da budu i značajnije, a ne samo obične“, a potom objasnio da pojedine uspešne predstave neće gostovati iz tehničkih razloga, jer zahtevaju veću scenu od užičke, kao i zbog toga što je festival ograničen na samo sedam takmičarskih komada.