Foto: Promo„Komad kao što je „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji“ jednostavno nam je nedostajao na repertoaru i u skladu je sa našim opredeljenjem da se u većoj meri vratimo domaćim tekstovima i autorima“.
– Meni je zanimljiv jedan nenamerni kuriozitet da nam premijera predstave po tekstu Bore Ćosića dolazi neposredno nakon premijere „Deoba“ Dobrice Ćosića koju smo radili sa Srpskim narodnim pozorištem i Narodnim pozorištem u Nišu. Oba Ćosića su na neki način istovremeno i savremeni pisci i već i klasici. To što su ideološki udaljeni ne znači da obojica nisu za našu kulturu dragoceni i mi ih na taj način baštinimo – kaže u razgovoru za Danas Predrag Radonjić, direktor Narodnog pozorišta Priština sa sedištem izmeštenim u Gračanicu, povodom večerašnje premijere predstave „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji“ u režiji Ivana Vukovića.
Na pitanje kako se nešto više od pola veka posle objavljivanja i NIN-ove nagrade ovaj roman Bore Ćosića našao na repertoaru NP Priština, Radonjić odgovara da su se on i direktor Kruševačkog pozorišta Branislav Nedić, na predlog reditelja Vukovića, saglasili da zajednički realizuju ovu predstavu.
Da li to objašnjava i izbor reditelja?
– Jednostavno, kao i sa s drugim autorima i našim saradnicima, sa Vukovićem i Nedić i ja smo već nekoliko godina bili u potrazi za tekstom koji bi odgovarao potrebama naših pozorišta, kao i afinitetima samog reditelja. Čini mi se da se sa „Ulogom moje porodice u svetskoj revoluciji“ to uklopilo na dobar način i da smo dobili predstavu koja će da traje, da ima svoju publiku i uspešno da predstavlja oba pozorišta.
Šta tematiku Ćosićevog romana čini aktuelnom, pogotovo što je njegov tekst deo mnogih još živih gradskih porodičnih „istorija“ i sećanja najdalje dve generacije unazad?
– Mislim da je priča o nestajanju određenih „klasa“ podjednako aktuelna bila i nakon Drugog svetskog rata i tokom devedesetih. Predratna građanska i socijalistička srednja klasa podelili su umnogome sličnu sudbinu. Potom, taj odnos između sfere ličnog, privatnog, porodičnog i nacionalnih i svetskih istorijskih „gibanja“ i dalje je prisutan u našim životima. Mogu o tome posvedočiti i najmlađe glumice i glumci u ovoj predstavi, kako se istorija lomila kroz njihove porodice i porodične odnose. Tragično, svakako. U tome je ovaj tekst Bore Ćosića aktuelan i danas.
Ima li danas smisla govoriti kod nas o građanskoj klasi, posle svih istorijskih lomova i novograđanske varijante iz devedesetih koja je i dalje na javnoj sceni?
– Potpuno sam siguran da krhka građanska ili bolje rečeno srednja klasa i dalje postoji. To su svi oni fini ljudi, bez obzira gde su nastanjeni, koji cene univerzalne ljudske vrednosti, koji imaju primereno vaspitanje i obrazovanje, koji vole da pročitaju knjigu, pogledaju pozorišnu predstavu, dobar film, slušaju kvalitetnu muziku, poštuju drugog… Ja znam i dalje puno takvih ljudi. To što su estradu planski i sistemski zaposeli pretežno mediokriteti, sasvim je drugo pitanje, sa dugoročnim i teškim posledicama.
Ovaj Ćosićev roman je već bio postavljan na pozorišnoj sceni. Šta je u ovoj koprodukciji NP Priština i Kruševačkog pozorišta bio najveći izazov za autorski tim i glumce, imajući u vidu filmsku dinamiku strukture Ćosićevog romana, a i sam plakat za predstavu je vrlo filmski i „retro“?
– Težak je ovo tekst za postavljanje u pozorištu. I film koji je rađen po ovom delu sedamdesetih godina, bez obzira na to što je tekst, kao što primećujete, pretežno“filmičan“, nije, bez obzira na izuzetnu glumačku ekipu, uspeo da dosegne visoke umetničke kvalitete ovog proznog dela. Razloge za to vidim u kolažiranosti i fragmentarnosti narativne strukture, nepostojanju klasične dramske linije, tako da se i u predstavi više išlo ka predstavljanju ambijenta i atmosfere, zbrajanju dramskih slika kao krhotina jednog porodičnog života. U tom smislu je i plakat kolažnog tipa u skladu sa rediteljskim postupkom i prirodom teksta.
Da li je i u kojoj meri Bora Ćosić, koji već nekoliko decenija živi u Berlinu, bio uključen u rad na predstavi i postoje li šanse da ga ova koprodukcija dovede u Srbiju?
– Sa Borom Ćosićem smo razgovarali o tome da dobijemo od njega saglasnost za postavljanje komada po njegovom romanu i on nam je to velikodušno, bez ikakvih uslova, odobrio. Naravno, nadamo se da će biti prilike da i on pogleda predstavu, ali to, u ovo nesrećno vreme, i nije baš tako lako izvodljivo.
Premijera u Gračanici imaće humanitarni karakter – o čemu se radi?
– Nastojimo, kao pozorište, kada je god to prilika, da pomognemo svima kojima je to potrebno, prevashodno u smislu skupljanja sredstava za lečenje naše dece i animiranja naše publike da se pridruži u tome. Iznenadi se čovek, sviknut na loše vesti i razočaranja, koliko i dalje ima dobrote i spremnosti da se pomogne drugome. Samo je pitanje u koga i šta čovek gleda.
Od Antigone do Ajduka i „Malog Joakima“
Kada bi „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji“ trebalo da stigne i u Beograd i šta do kraja sezone treba očekivati kad je reč o NP Priština?
– U okviru Belefa „Uloga moje porodice“ gostovaće u Beogradu prvog jula. Nas u maju očekuju premijere „Antigone“ u režiji Nenada Todorovića, Sterijinih „Ajduka“ u režiji Anđelke Nikolić, kosovska premijera „Deoba“. Od 12. do 18. maja organizujemo i festival dečjih predstava „Mali Joakim“. U junu gostovanje sa „Ženama iz Troje“ Nebojše Bradića u Beogradu, pa u Rusiji, gostovanje na Sterijinom pozorju… Prilično veliki broj važnih događaja i aktivnosti je pred nama, nadamo se da nas korona i neke druge spoljašnje okolnosti neće omesti da ih uspešno realizujemo.
Autorski i glumački tim
Na komadu „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji“ pored reditelja Ivana Vukovića radili su i dramaturškinja Jelena Mijović, scenografkinja Marija Kalabić, kompozitori Irena Popović i Nikola Dragović, kostimografkinja Ivana Mladenović. U predstavi igraju: Bojan Veljović, Nikola Rakić, Biljana Nikolić, Marija Gašić, Nebojša Vranić, Jelena Orlović, Aleksandra Cucić i Milena Jakšić. Deo prihoda od ulaznica, čija je cena 250 dinara, namenjen je za lečenje šestogodišnje Magdalene Nedeljković iz Kosovske Mitrovice. Prva repriza biće sutra uveče 27. aprila u Domu kulture „Stari Kolašin“ u Zubinom potoku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
