Knjigu “Laza K. Lazarević: Dovršene pripovetke” priredili su Dušan Ivanić i Ružica Jovanović, a njen suizdavač je Visoka škola strukovnih studija Šabac.

Knjigu “Miloš Crnjanski, Izbliza” priredio je Mihajlo Pantić povodom 125 godina od rođenja pisca, dok je zbornik radova “Humor je svetlost: O književnom stvaralaštvu Dušana Kovačevića”, koji 2018. napunio 70 godina, takođe priredio Pantić.

– Napravili smo seriju vrlo raznolikih tekstova, ali tu raznolikost prati jedna kompaktnost koja se zove – najbolji u srpskoj književnosti – istakao je Mihajlo Pantić, književnik, kritičar i univerzitetski profesor.

On je dodao da je ideja bila da svaki pisac ima neki “svoj ključ”. Prema Pantićevim rečima, „nijedna od odih knjiga nije sklapana po nekom apriornom konceptu, već se iznova tražilo rešenje tog rebusa“.

– Da me je neko pitao sa kim bih u društvu voleo da budem, između desetak pisaca koje sam voleo i čitao, sigurno bi bio i Laza Lazarević, moj sugrađanin – kazao je Dušan Kovačević, akademik, dramski pisac i scenarista.

On je rekao da je u ovoj knjizi koja je objavljenja povodom njegove „okrugle“ godišnjice pomenuo i Lazarevića kao čoveka čijom je ulicu prolazio, njegovu kuću posmatrao sa posebnom pažnjom, a njegove pripovetke čitao kao nešto što je lično doživeo.

– NJegove likove i njihove sudbine sam poznavao lično, jer sam odrastao u tom kraju. Imena su različita, ali osobe iste – ukazao je Kovačević i dodao da postoji veza između onoga što je on pisao i dva pisca koja su mu izuzetno draga.

– Čehova, koji je po mom mišljenju najznačajniji prozni pisac priča, jer je ostvario beleške o svom narodu, povezujem sa Lazarevićem. Dva lekara koja su pisala priče o ljudima – objasnio je Kovačević i istakao da mu je u delu knjige gde se nalaze fotografije, jedna izuzetno draga – ispod nje piše “Dodela Nagrade Miloš Crnjanski”, kao što mu je i nagrada koju je tom prilikom dobio važna.

 

Čovek sa viškom dara

Pantić je naglasio da su objavljene stotine analitičnih pristupa delu Miloša Crnjanskog, a da se zaboravio odgovor na pitanje: “Ko je Miloš Crnjanski”? „O Crnjanskom kao o čoveku jako se malo pisalo i govorilo, zato sam sklopio jednu vrstu mozaičnog romana sastavljenog od tekstova ljudi koji su poznavali Crnjanskog. Oni o njemu govore kao o čoveku od krvi i mesa, koji ima svoje principe, nedoumice, nesreće, opsesije, sve ono što čini čoveka. Nanosi interpretacije mitizuju pisca, iako je i on čovek kao i svi drugi, samo sa viškom dara, većeg od njega, kao kod svakog genija“, ukazao je Pantić.