foto Wilfried Hösl Bayerische StaatsoperBivši upravnik Komične opere u Berlinu Beri Koski postavio je operu Leoša Janačeka „Doživljaji lukave lije“ (Prihody lisky Bystrousky), čija je premijera bila 30. januara u bavarskoj Državnoj operi.
Sa Smetanom i Dvoržakom Leoš Janaček je najznačajniji češki kompozitor (Hukvaldi, 3. jul 1854 – Ostrava, 12. avgust 1928).
Apsolvirao je studije kompozicije u Pragu, Lajpcigu i Beču.
Vodio je orguljašku školu u Brnu, koja je njegovom zaslugom postala konzervatorijum, a docnije je bio profesor kompozicije u Pragu.
Proučavajući češki i moravski folklor, razvio je tzv. teoriju govorne melodije koja je postala inicijalna tačka njegovog muzičko-dramskog stila.
Prošao je impresionističku fazu, ali dolazi do individualnog, ekspresionističkog izraza.
Njegova muzika prožeta je češkim nacionalnim duhom.
Obrađivao je narodne pesme i pisao teoretska dela, članke i kritike.
Opera u tri čina „Doživljaji lukave lije“ je napisana na tekst istoimene novele iz pera Rudolfa Tesnohlideka, a bila je praizvedena u Brnu 6. novembra 1924.
Već naredne godine je Praški nacionalni teatar stavio ovo delo na svoj repertoar.
Centralna tema opere je večiti ciklus prirode – ”umiranje i rađanje”.
Smrt lisice nije tragična kulminacija opere, već tužna epizoda, koja se kroz viziju mlade lisice doživljava kao pozitivan obrt.
Ova opera je ”veseli komad sa tužnim krajem” kao što je sam kompozitor Janaček pisao jednoj svojoj prijateljici.
Muzika je prepuna izrazitih slika koje pojedinačni instrumenti ilustruju u pasažima (baletske scena sa polkom i valcerom) ili glasovi dece kao zrikavaca, skakavaca, žaba, male lisice ili ženskih glasova kao lisice, petla, kokoške, psa.
Janaček je ovom operom kreirao dirljivu priču o nesentimentalnoj ljubavi u istoriji opere.
Ona se ne zbiva među ljudima, već između dve mlade, erotski neiskusne lisice.
Celokupna opera je povest o čežnji i velikom izmirenju između sfera prirode i kulture, koje ovo delo jedno unutar drugog višestrano muzički reflektuje.
Libreto je zapravo parabola o cikličnosti prirode.
Janaček kontrastira nužnosti ljudske civilizacije sa slobodnim životom prirode pri čemu se oba sveta neprestano dodiruju.
Mlada lisica davi kokoške, te će je lovac uhvatiti, ali će mu ona pobeći i zaljubiti se, i u carstvu životinja dobiti mladunce, da bi u jednom lovu ipak postala žrtva.
Njena mladunčad ipak znatiželjno kroče svetom.
Himnom prirodi će Janaček završiti ovu operu koja se smatra češkim ”Snom letnje noći”.
Ova partitura podseća na Debisija, iako je ona sva prožeta moravskim folklorom.
Beri Koski, kome je ovo peta produkcija u Minhenu, vidi u basni o životinjama mogućnost da istakne inteligenciju okruženja.
Načelo metamorfoze je princip njegove inscenacije i u slikama nalik snovima on se zaklinje u preobražavajuću moć sećanja.
Koski veli da je fundament Janačekove opere priroda i odnos ljudi prema njoj.
Otuda u njoj nije značajna samo radnja, već posebno muzika.
On kaže da nije zadatak režisera da pretoči komad u realističku sliku na bini, već da razvije scensku metaforu.
Janaček je poznat po tome što je bio opsednut idejom da komponuje oponašajući prirodu i da u njoj otkrije najdublje zvučne tajne.
Pa je rado u šest ujutro odlazio u park da sluša autentične prirodne zvuke – cvrkute ptica, lavež pasa i hujanje vetra koji nosi lišće.
Tu se o osećao ”kod kuće”, razgovarajući sa mačkama i svojim štiglicem, verujući da razume životinje, da bi na kraju postao vegetarijanac.
Tako i ”Lukava lija” spada u remek-dela onomatopejskog komponovanja odnosno tonske ilustracije putem imitacije zvukova.
Priča se da je Janaček ovome pristupao sa ekstremnom pedantnošću, minuciozno komponujući svaki konsonant, što čini izvođenje ove opere na nekom drugom jeziku gotovo nemogućim.
U Bavarskoj državnoj operi je na sve strane slavljena litvanska dirigentkinja Mirga Gražinytė-Tyla (35) ovom zadatku mističkog posmatranja prirode kroz muziku prišla kao grandioznoj simfonijskoj poemi, kao odi bivstvu per se.
Kompozitor je znao za bespoštednu borbu svih živih bića i mimo naslova opere koja sugeriše nešto drugo.
Lisica iz naslova opere proždire mnogo pernate živine da bi na kraju dolijala i bila ”prerađena” u krzno, što nije zapravo pouka basne, već pre jedna melanholična bajka o postanju i prolaznosti kojoj su i svi ljudi podvrgnuti.
Tako je muzički melanholija lebdela nad ovom premijerom na kojoj je pevački ansambl briljirao: bariton Volfgang Koh kao tužni šumar, ruska sopranistkinja Elena Cagalova u naslovnoj ulozi lisice, američka mecosopranistkinja Angela Brower u ulozi ”u pantalonama”, kao lisac koji je zainteresovan za parenje.
Režiser Beri Koski i njegov scenograf Majkl Levin prenose radnju u šumu sa šljokicama i ogrlicama sa perlama koje se presijavaju, u zimsku bajku sa lisičjom pećinom crvene boje i štalom sa kokoškama koje usplahireno kokodaču.
Samo se ljudi u tužnom crnilu provlače kroz gnusobu života.
Da li je ovo baš bilo idealno rešenje, ostaje gledaocima da odluče.
Janaček govori o ”šumskoj idili”, samo je jedna moguća paralela o ljudskoj i životinjskoj egzistenciji.
Koski nas pak ne ostavlja u nedoumici – on tu paralelu iznosi na videlo.
Publika je ovu novu produkciju primila sa oduševljenjem.
U jednu reč, impresivno veče uz vedre tonove impresionističke muzike na najvišem muzičkom nivou kao tonske slike parabole o životu lisice u životinjskom carstvu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
