Preminuo umetnik Dragan Papić, koji je početkom osamdesetih sarađivao sa Idolima

Vrhunski umetnik – takođe i vrlo obrazovan – autodidakt koji je stalno čitao i dopunjavao znanje. Možda je bio malo naporan i previše pričalica (ali imao je znanje i imao je šta da kaže i nikad nije bio dosadan). Jedinstvena pojava, i kao čovek i kao umetnik. Išao je ispred svog vremena i naša učmala sredina nije mogla da ga shvati i valorizuje, iako je to zaslužio. A najvažnije: nikad se nije laktao, gurao i išao preko reda, kao većina umetnika koji viđate u medijima (to su obično narcisi-megalomani koji traže pažnju i žele da budu salonski intelektualci, oni koji imaju mišljenje o svemu i za sve), Papić nije bio takav. Bio je drugačiji, kao Raša T, na primer. Upoznao sam ga pre 15-20 god, i uživao sam dok mi je pričao o svojim opsesijama, a i kasnije kad sam video njegov stan-muzej.
P. S. Neka nadležni, mada verovatno neće, urade nešto da se sačuva muzej! A ne da padne u zaborav. Ima univerzalni karakter…
Poslednji pozdrav za velikog umetnika, neka ti je laka zemlja, Papi