Prva ratna godina četvrti rođendan: Maja, Mirko i majka Vesna RudićFoto: Pero Rudić„Samo što smo počeli. Treba u narednih šest meseci da napišem prvu ruku scenarija, a zatim je pred produkcijom ozbiljan rad na oformljavanju ekipe, pravljenju planova, prikupljanju sredstava i naravno nastavku rada na scenariju. Samo snimanje će na red doći za nekoliko godina“, kaže Mirko Rudić za Danas.
Tekst novinara Mirka Rudića „Priča moje majke“ objavljen u nedeljniku Vreme 2015. godine, koji iz godine u godinu hiljade čitalaca na ovim prostorima podseća na stradanja tokom „Oluje“, i to iz ugla jedne porodične priče, na putu je da postane i filmski scenario.
Početkom jula Ministarstvo kulture Srbije donelo je odluku kojom se Rudiću daje podrška za razvoj filmskog scenarija baziranog upravo na njegovom tekstu objavljenom u nedeljniku „Vreme“. Od pristiglih više od 70 prijava na konkurs Filmskog centra Srbije, izabrano je i podržano sa 300.000 dinara još šest drugih projekata.
Žiri u sastavu Ljubica Arsić, predsednica i članovi Marko Đorđević, Nenad Pavlović, Dušan Spasojević i Ivica Vidanović su na ovaj način obrazložili svoju odluku: „Dirljiva priča o Srbima iz Krajine, iz ugla jedne porodice, sa fokusom na dugačku izbegličku kolonu, ispričana bez osude i zauzimanja strana, sa živim, duhovitim i autentičnim likovima. Junakinja Vesna je preživela Oluju i o tome priča sinu, koji treba da napiše reportažu kako se proterivanje Srba zaista dogodilo. Predločeni scenosled je napisan u dobrom tonu i odiše filmskim duhom. Sudbonosan i tragičan događaj ispričan iz ugla učesnika nosi potrebnu verodostojnost i dirljivost, koje deluju na čitaoce. Prepoznaje se da autor zna šta želi, da tanano i nenametljivo vlada pričom i likovima. Poduhvatiti se ove teme, na ovaj način, za svaku je pohvalu i zaslužuje punu podršku svih članova komisije.“
Pitali smo i Mirka Rudića šta kaže na ovakvo obrazloženje i uopšte podršku Filmskog centra i Ministarstva kulture.
– Kažem hvala! Hvala žiriju na ovim lepim rečima i prilici da Priča moja majke pokuša da živi i kroz neke druge forme.
A zašto baš film? Od kada razmišljate da Priča moje majke postane igrani film?
Film je najefektniji način pričanja priča. To mi je najbliža umetnost i film mogu da vide svi. A o snimanja filma razmišljam odavno. Samo sam čekao da naučim kako se to radi. Tu odluku je ubrzala moja supruga Natalija Rudić i filmska produkcija Emote Films u kojoj ona vodi filmski odsek. Nagovorili su me da film treba da se snima sada.
Kako napredujete?
Samo što smo počeli. Treba u narednih šest meseci da napišem prvu ruku scenarija, a zatim je pred produkcijom ozbiljan rad na oformljavanju ekipe, pravljenju planova, prikupljanju sredstava i naravno nastavku rada na scenariju. Samo snimanje će na red dođi za nekoliko godina.
Koliko je pisanje scenarija različito u odnosu na pisanje za novine?
Dosta različito. I nije da mi ide lako. Samu priču treba prilagoditi filmskom jeziku i tehnici. Zbog toga treba doneti određene odluke poput toga kako treba da izgleda taj film, iz čije perspektive se priča, koliko je u figurama, a koliko u realnim i istinitim događajima. O većini tih stvari ne razmišljaš kada pišeš novinski tekst.
Da li znate ko će da režira film?
Ne. Još je rano. Naše želje i ambicije su da to bude veliki i primećen film. Ne bi trebalo da zaostaje za tekstom koji je realno dobar.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
