Svako ko je, bar jedanput, imao u ruci knjigu koja se iz mase knjiga, izloženih na pultu kakve knjižare ili biblioteke, izdvaja svojim izgledom, što je i bio razlog radoznalcu da, svesno ili nesvesno, zaviri među njene korice, bio je privučen njenom spoljašnjom lepotom.
Oni uporniji, koji bi zavirili u impresum mogli su da vide da se „lepotom knjige bavio Bole Miloradović“. Milorad Bole Miloradović većinu svoje karijere posvetio je knjizi, sa uspehom se bavio slikarstvom i plakatom.
Miloradović, čovek uzbudljivog životnog puta i stvaralačke biografije, rodio se 1934. u seli Goločelu kraj Kragujevca. Posle završene gimnazije u Kragujevcu 1954. dolazi u Beograd i upisuje arhitekturu. Našao je smeštaj u Studentskom gradu, a ubrzo je preko puta u Domu kulture, koji je radio u okviru Radničkog univerziteta Novi Beograd, počeo da radi (slika) plakate za bioskopske predstave. Tu je dobio stalni posao. Ali, ne leži vraže, te jeseni studenti nezadovoljni najavom povećanja cena stanarine i hrane protestuju. Bio je to prvi studentski protest koji se dogodio 1954. o kome se malo zna. Kada je čuo galamu i viku između blokova Miloradović se priključio nezadovoljnicima, ali je sutradan priveden u obližnju stanicu milicije i nakon toga bio osuđen na 25 dana zatvora koje je te zime proveo u Padinskoj Skeli. Izbačen je sa fakulteta i sa posla. Bez sredstava za život morao je da se vrati u Kragujevac. Sećajući se tih dana, bez gorčine, priča kako je imao sreće da u Kragujevac dođe cirkus „Kolorado“ koji je svoje predstave najavljivao plakatima izlepljenim po gradu. Odmah je otišao u cirkus i ponudio se da im on pravi plakate. Pristao je na sve njihove uslove, a oni su još tražili i pristanak njegove majke, što je teže dobio. Tako je on jednu godinu proveo u cirkusu šetajući po gradovima ondašnje države. Naredne jeseni brat ga upisuje na Ekonomski fakultet, završava prvu godinu i shvata da to nije poziv za njega. Napušta ekonomiju i traga za poslovima bliskim umetničkim zanatima: radi na opremi sajamskih štandova, obilazi izloge i predlaže njihovo uređenje i ispisuje reklamne tekstove kojima se dodatno skreće pažnja na proizvode u izlogu. Tako zarađuje za život i razvija svoj talenat. Bavi se, kako voli da kaže, plakatom, lepotom knjige i slikarstvom. U redakciju lista Beogradska nedelja dolazi 1961. godine, a na poziv Oto Bihalji Merina iste godine prelazi u Izdavački zavod Jugoslavija. I tu gde su se štampale monografije manastira, slikara i knjige iz umetnosti, Miloradović usavršava i svoj talenat usmeren na estetiku knjige. Naročito se isticao u opremi knjiga srednjovekovnih tekstova ili knjiga kojima je svojim inicijalima i drugim ornamentima dočaravao atmosferu vremena kojom se tekst bavi, a opet je činio svojom poetikom bliskom savremenom čitaocu. „Već od korica sam se trudio“, kaže Miloradović, „da istaknem pisca, sadržaj i atmosferu knjige“. O njegovoj veštini rada na tekstu Lazar Trifunović kaže: „Prelom teksta i topografska igra predstavljaju jednu od važnijih karakteristika Miloradovićevog grafičkog rukopisa. Pronalazio je originalna, duhovita i smela rešenja, koliko maštovita toliko i grafički drska.“ Opremio je mnogo knjiga, a od 1972. kada se potpisuje poznatom rečenicom „Lepotom knjige bavio se Bole Miloradović“, kaže da ih nije brojao.
Pored toga što ih je činio lepima, Miloradović je bio „nezasiti biblioman, asketski privržen lepoj knjizi i znalački sakupljač brižno negovanog ukusa“. Tu biblioteku sa više od 5.000 knjiga poklonio je Narodnoj biblioteci „Vuk Karadžić“ u rodnom Kragujevcu. Povodom predaje njegove lične biblioteke rodnom gradu danas će u Biblioteci biti otvorena izložba Miloradovićevih autorskih primeraka. Ta prigoda nazvana je Svetkovina ljubvenosnog duha i krasote.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
