Rastapanje kulturoloških granica

… od izbeglica, od terorista, od imigranata, od ljudi koji izgledaju ili zvuče „drugačije“, od invazije ili kontrole neke spoljne sile, bilo da je reč o briselskoj birokratiji ili radikalizovanom nasilju.

Britanija bi morala da se posveti poboljšanju svojih kulturnih odnosa. Moramo pokazati da nismo fatalno zaglibljeni u prijatnim, jednorasnim sećanjima na velikane koja započinju Beovulfom i završavaju se Virdžinijom Vulf, prisvajajući usput i Vilijama Osvajača i Vilijama Morisa. Moramo pokazati da nismo kulturološki arogantni malograđani koji žele da se igraju u velikom bazenu s peskom u kraju samo ukoliko su glavni i mogu da odlučuju ili su miljenici moćnih igrača – ili se igraju isključivo sa onima koji su potpuno isti kao i oni sami.

Moramo prihvatiti da preovlađujući izvori kulturne moći ne dolaze isključivo iz Amerike i zemalja u kojima se govori engleski jezik, već da potiču sa bilo koje strane, od kineskih, indijskih i iranskih filmskih stvaralaca do vizuelnih umetnika i koreografa iz Latinske Amerike i pesnika sa Bliskog istoka, romanopisaca iz Centralne Evrope i autora dokumentarnih filmova iz istočne Evrope.

Jedini način na koji Britanija može da preživi kao učesnik vredan poštovanja u međunarodnoj umetničkoj i političkoj zajednici jeste da otvori i počne da rastapa kulturološke granice. Treba da počnemo da prihvatamo jezike svojih suseda – ali takođe i jezike onih koji nam geografski i nisu tako blizu tako što ćemo decu na različitim nivoima obrazovanja podučavati raznim jezicima, oslanjajući se na proučavanje romana, filmova, umetnosti i istorije drugih zemalja.

Ja sam za to da se u škole uvede obaveza da deca uče najmanje jedan jezik koji se ne piše latiničnim pismom, na primer mandarinski, ili arapski, ili persijski ili ruski. Mogli bismo da nastavimo da ulažemo u umetnost i društvene nauke na univerzitetima, i istaknutim umetnicima sa međunarodne scene ponudimo mesta na fakultetima, istovremeno podstičući strane studente da se prijave za studijske programe, i za to plate razumne, a ne da se za to od njih traže prekomerne školarine.

Takođe bismo mogli pojedincima da omogućimo da se usavršavaju kao umetnici ili uče kao pripravnici ili zaposleni u britanskim kulturnim institucijama nakon završetka studija. Mogli bismo da olakšamo dugoročni boravak i razmene za umetnike u svim disciplinama od poezije do grnčarstva, u saradnji sa univerzitetima, galerijama i fondacijama širom sveta. Volela bih da vidim da se novac ulaže u objavljivanje većeg broja prevedenih književnih dela u Velikoj Britaniji i da se vodeća britanska pozorišta trude da prikažu savremena pozorišna dela evropskih pozorišnih pisaca; isto se odnosi i na filmske, umetničke i plesne ustanove i festivale. Takođe moramo da otvorimo mejnstrim medije kako bismo iskovali novu tradiciju rigorozne kritičke saradnje sa evropskim kreativnim stvaraocima, bez cinizma i potrebe da samo zadovoljimo formu. To podrazumeva otvaranje, a ne zatvaranje špalira; spuštanje pokretnog mosta, a ne izmicanje merdevina; osećanje nadahnutosti novim uticajima i kreiranje kulturne zajednice koja se razlikuje od one pređašnje, one koja se ne oseća ugroženom ili superiornom ili elitističkom. To takođe podrazumeva ogroman napor da se promeni kurs pre nego što bude prekasno i uistinu postanemo maleno izolovano ostrvo usred hladnog mora.

(Autorka je poznata novinarka iz Velike Britanije koja radi između ostalog na radiju i televiziji BBC i borac je za ljudska prava)

Povodom druge beogradske debate o Evropi u organizaciji Udruženja KROKODIL

Naša (sigurna?) evropska kuća

Beograd – U sklopu druge beogradske debate o Evropi, pod naslovom Naša (sigurna?) evropska kuća, koju je iniciralo i organizovalo Udruženje KROKODIL, učestvovalo je šest prominentnih intelektualca: Bidiša (Velika Britanija), Ingo Šulce (Nemačka), Mats Kolmisopi (Švedska), Kristos Krisopulus (Grčka), Valter Famler (Austrija), Milica Tomić (Srbija). Moderator je bio Igor Štiks (Bosna i Hercegovina). Ovaj jednodnevni događaj održan u nedelju u prostorima Kulturnog centra Beograda svojom dinamičnom mozaičkom strukturom bavio se analizom različitih gorućih tema savremene Evrope.

Bidiša, poznata novinarka iz Velike Britanije, koja radi između ostalog na radiju i televiziji BBC, specijalizovana za ljudska prava, društvenu pravdu, međunarodne odnose, umetnost i kulturu održala je predavanje u Galeriji Artget pod nazivom „Azil, utočište i izgnanstvo“. Ona je postavila izbegličku krizu u politički kontekst porasta krajnje desničarskog populističkog nacionalizma i rasizma u zapadnoevropskim zemljama i Americi, kao i ksenofobije i izolovanosti koji su doveli do odluke Velike Britanije da napusti EU.

NJen esej „Dissolving Cultural Borders“ (Rastapanje kulturoloških granica) objavljen je u globalnoj publikaciji „Morning After“ (Jutro posle) koju je British Council objavio nakon britanskog referenduma o izlasku iz Evropske unije.

A. Ć.