Razgovor jedne majke i ćerke

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Sjajna ideja! Cestitam na uspehu! Bliska mi je tema, jer je i moja porodica zivela u kuci koja je bila podeljena. Jedna vrata su bila zakucana i delila su prostor na dve skoro jednake celine. To je davalo veliku dozu mistike našim životima. Kuca je inace bila nacionalizovana, oduzeta Nemcima, koji su posle rata proterani. Stara "svapska" solidna gradnja, crvena cigla, visoki plafoni, velike prostorije, gradjena 20-i-neke. Pre mojih u njoj su, kazu, najpre bile smestene cetiri porodice, u svakoj prostoriji po jedna, a kada su moji baba i deda dobili stanarsko pravo tamo negde sredinom 50-ih, sa druge strane vrata je zivela "Luda Vida", koja je svoju dugu prosedu kosu prala samo petrolejem i pustala mog caleta, tada decaka, da joj rascesljava kosu u dvoristu. Kada je ona umrla, cela kuća je data nasoj porodici na koriscenje. Vrata nikada nisu otvorena, jer se cale ubrzo ozenio, pa je baba zivela u manjem delu, a mi u nesto vecem. Preko vrata se komuniciralo, tako sto se kucne par puta i naculje usi da cujes sta ce drugi da kaze, kada zazvoni telefon, pa treba drugoj strani preneti vezu, a, bogami, i saputalo se kad bi htelo nesto da se sacuva kao tajna ili posle 22h "jer je baba legla". "Vrata" su bila izvor zabave mojoj babi, vise puta je uhvacena na delu: na TV bi isla spanska serija stavljena MUTE, glumci su samo otvarali usta kao ribe na suvom, a baba bi sedela na kaucu (koji je uvek bio uz pregradu/vrata, da preko ramena moze da kucne kad zatreba) i prisluskivala sta se kod nas prica. A tek kad dodju gosti – pa to je verovatno bio praznik. Ne moram da napominjem koliko je to moju majku uzasavalo, a neretko se desavalo da baba "intervenise" kucanjem i dovikivanje odande u znak negodovanja sto smo brat i ja ovo ili ono uradili. Mislila sam da odatle potice izreka "I zidovi imaju usi", koju je moja majka cesto ponavljala poluglasom, misleci na svoju svekrvu.

2. Da li je konačno ta kuća sa svim tim stanovima vraćena Nemcu koji je verovatno preminuo, ali je država bila u obavezi da nađe i obavesti naslednika kako bi on u zemlji predaka preuzeo dedovinu u vlasništvo? Šta je država uopšte preduzela? Verovatno ništa. I zbog toga, kao i zbog nebrojeno mnogo drugih problema, trebalo bi poništiti zakon o restituciji i vratiti naslednicima oduzetu dedovinu. Sve ostale kombinacije nadoknađivanja izazivaju prezir kod zainteresovanih naslednika zbog problema koje su sve vlasti od 1944.god. do sada napravile. Niko nas nikada neće smatrati dostojnim građanima EU ako oduzetu imovinu ne vratimo naslednicima u onakvom stanju kakva je bila kada je njihovim precima oduzeta.

3. Нешто не знам да су Пољска и Чешка вратиле имовину Немцима протераним 1945. При томе су Немачки злочини које су ти Немци чинили над Пољацима и Чесима мањи од оних који су начињени над Србима, јер тамо није важило правило 100 Пољака и Чеха за једног Немца. Чешка је за свој улазак у ЕУ чак била поставила услов да јој се дају гаранције да имовина протераних судетских Немаца никад неће бити затражена. Пољски случај је још компликованији. Они су вратили територије које је Немачка отела Русили миром у Брест-Литовску 1918, већински били насељене Украјинцима и Белорусима (те земље су сада у саставу Украјине и представљају центар украјинског фашизма). С друге стране, Пољској су прикључене огромне територије Немачке до линије река Одре и Нисе (Шлезија, делови Помераније и Бранденбурга) као и Западна Пруска из којих су Немци протерани а сва њихова имовина одузета.