Roman Linde Ratlidž “Na Zapad sa žirafama” u 94. Laguninom književnom klubu 1

Lagunin književni klub već četvrti mesec ne odustaje od američke književnosti, a ovog prvog petka u decembru tema njegovog 94. četvrtog izdanja biće roman “Na Zapad sa žirafama” Linde Ratlidž.

Iako je reč o kod nas manje poznatom autoru drugi roman ove američke književnice, koji je Laguna objavila početkom februara ove godine u prevodu Marka Mladenovića, nudi prvorazrednu istorijsku fikciju nastalu prema istinitom događaju tokom Velike depresije u SAD, koja se u istoriji ovde države smatra najvećom američkom traumom posle Građanskog rata.

– Uvek se trudimo da pronađemo neki biser savremene književnosti koji nam je možda promakao u svakodnevnoj selekciji novih naslova. Tako se i ovaj roman pojavio, u jednoj od naših nedeljnih pretraga svih relevantnih stranih sajtova za knjige. Odlučili smo da ga objavimo jer je pre svega u pitanju neverovatna istinita priča koja je svojevremeno bila na svim naslovnim stranama novina u SAD. Smatrali smo da će se dopasti ljubiteljima avanturističkih romana i pogotovo ljubiteljima životinja. Vrlo šarmantna priča o odrastanju koja prikazuje trijumf ljudskog duha i slavi upornost, izdržljivost i nadasve ljudskost – objašnjava za Danas Dunja Lozuk, direktorka sektora za autorska prava u Laguni, kako se roman “Na Zapad sa žirafama” Linde Ratlidž našao među izdanjima ovog izdavača.

O ovoj knjizi, koja je u SAD objavljena 2021, u knjižari “Bukmarker” u beogradskog SKC-u razgovaraće bukstagramerke – recenzentkinje knjiga na Instagramu Marijana Mihailović i Radmila Marković.

Njujorška štampa 22. septembra 1938. objavila je vest da je parobrod Robin Gudfelou “nakon što je prošao kroz Veliki uragan koji je desetkovao istočnu obalu, dohramao u njujoršku luku zajedno s dve žirafe za koje se mislilo da su mrtve…”

Ovaj trgovački teretni brod u kataklizmičnu oluju ušao je kod obala Haitija, a po uplovljavanju na dokove Njujorka njegovi dragoceni “putnici”, namenjeni Zoološkom vrtu u San Dijegu u Kaliforniji, iz korena su promenili život mladog teksaškog siročeta i lutalice Vudroa Vilsona Nikela.

Ovaj roman je Nikelova pripovest koju piše u 105. godini, osetivši da mu se približava kraj, a podstaknut vestima da žirafama preti nestanak.

Njegova priča nije samo saga o putovanju iz NJujorka na Zapad SAD sa žirafama, koje je u San Dijegu prva žena direktor jednog ZOO vrta na planeti Bel Benčli krstila kao Lofti i Pačis, već i priča o punoletstvu, prijateljstvu, ljubavi, pustolovinama u čijoj su senci egzistencijalna drama Velike depresije, a ubrzo i Drugi svetski rat u kome je glavni junak romana učestvovao.

Ova knjiga je i neka vrsta književne romansirane varijante nekad popularnog TV “Opstanka” koji je potisnula pomodna ekologija.

Sama Linda Ratlidž kaže da je pisanje ovog romana bila “luda optimistična vožnja” u kojoj su joj pomogla ne samo velika književna dela inspirisana Velikom depresijom, dokumentarni filmovi i fotografije već i arhive štampe, kao dragocen izvor koji njenoj knjizi daju autentičnost i dokumentaran ton.

Linda Ratlidž (1950) rođena je i živi u Teksasu, ali je koledž završila u Arizoni, u koju se njena porodica preselila 1963. godine.

Zaljubljenik u životinje, čiji je životni san da se bavi kreativnim pisanjem, radila je u izdavaštvu, na filmu, kao putopisac, slobodni novinar, foto-reporter.

U njenoj zvaničnoj biografiji piše da je “mazila bebe nosoroga, ronila sa ugroženim morskim kornjačama, letela zmajem sa male švajcarske planine i izbegavala je uragane da bi pisala članke za nacionalne i međunarodne publikacije”.

Pisanjem se profesionalno bavi četvrt veka.

Njen prvi roman “Poslednja garažna prodaja Fejt Bejs Darling” osim književnih nagrada 2018. doživeo je i filmsku adaptaciju kao francuska komedija pod nazivom “Poslednje ludilo Kler Darling” u režiji Žulije Bertučeli i sa Katrin Danev i Kjarom Mastrojani u glavnim ulogama.

Roman “Na Zapad sa žirafama” do sada je preveden na 13 jezika, a tokom oktobra ove godine predstavljen je širom SAD.

Teme i tendencije

– Kako među objavljenim prevodima u izdavačkoj delatnosti kod nas dominiraju prevodi anglosaksonske književnosti, tako i Lagunin književni klub odražava tu tendenciju. Ipak, autorke prethodne dve knjige o kojima smo razgovarali bile su Afroamerikanke Zora Nil Herston, autorka jedne od najvažnijih i najvrednijih knjiga 20. veka „Oči su im gledale u Boga“, i Ja DŽasi, koja je rođena u Gani, a čiji je roman „Skriveno carstvo“ priča o velikom, univerzalnom problemu bespomoćnosti u modernom svetu, gde se na svako pitanje očekuje odgovor od nauke. Ne treba zaboraviti da smo ove godine za temu imali i roman „Ostajem ovde“ jednog od najznačajnijih italijanskih savremenih autora Marka Balcana i knjigu priča „Poleti već jednom“ majstora kratke forme, izraelskog pisca Etgara Kereta. Za januarski Klub spremamo jedno iznenađenje za čitaoce, kriminalistički triler nemačkog autora – kaže za Danas Tanja Vučković iz Lagune o konceptu Književnog kluba.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.