Inovativno, inkluzivno, profesionalno pozorište Gluvih i čujućih sa Novog Zelanda „Equal Voices Arts“ prvi put u okviru svoje evropske turneje gostuje u Srbiji, gde će 7. maja na Sceni „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta u Beogradu izvesti predstavu „Salonika – Solun“.
Ova višestruko nagrađivana britanska pozorišna trupa, sa trenutnim sedištem na Novom Zelandu, izvešće višejezični pozorišni komad na engleskom, srpskom i novozelandskom znakovnom jeziku, prikazujući originalno delo koje, preplićući tri jezika i tri različite kulture, predstavlja priču o jednom prijateljstvu nastalom u jeku Prvog svetskog rata, saopšteno je iz NP.
U primirju u Prvom svetskom ratu, koje je trajalo između Božića i Uskrsa 1917. u Solunu, nekadašnjem drugom gradu Vizantijskog i Osmanskog carstva, a tada moderne grčke države, sreću se srpski vojnik i novozelandski miner, koji je sakrivši da je gluv, uspeo da se pridruži novozelandskim trupama i preživi krvavu Galipoljsku bitku. Bez zajedničkog jezika, ova dva junaka razvijaju svoj specifični način komunikacije kroz svakodnevne radosti, patnje i pisma svojih dragih iz domovine. Kroz pripovedanje, na engleskom i srpskom jeziku, kao i na novozelandskom znakovnom jeziku, uz korišćenje kombinacije prirodnih znakova, pantomime i drugih elemenata fizičkog teatra, u NP tvrde da je ova predstava podjednako prihvatljiva i za gluvu i za publiku koja čuje.
Projekat je urađen pod rukovodstvom pozorišnog reditelja Lore Hohi, docenta na pozorišnim studijama Univerziteta Vaikato i umetničkog direktora trupe „Equal Voices Arts“. Svetska premijera ove predstave održana je u Keriedžvrks pozorištu u Lidsu, čime je zvanično počela i njena evropska turneja. Lora Hohi objašnjava da se „predstava izvodi bez zvaničnog prevođenja tri jezika, čime se istražuje jednakost sva tri jezika na sceni“.
Novozelanđanin Šon Fahi, profesionalni gluvi glumac, kaže da je „veoma ponosan što svoj maternji novozelandski znakovni jezik prvi put dovodi na evropske pozorišne scene“. Pored njega, u predstavi na srpskom jeziku igra glumac Narodnog pozorišta u Beogradu Mihailo Lađevac.
– Veliki mi je izazov bio da istražujem pristupačnost naše predstave različitim vrstama publike kroz konstantnu upotrebu tri jezika tokom proba, jedan u komunikaciji sa Šonom, jedan u komunikaciji sa Bilom i Lorom, i jedan u komunikaciji sa samim sobom. To me je sve više uveravalo da pozorište zaista nema nikakvih granica. Ipak, najuzbudljiviji momenat u radu mi je bio čas kada sam shvatio da je sve što se dešava u predstavi u stvari moguće, da se i desilo, s obzirom na to da su Šonov deda i moj pradeda bili učesnici u Prvom svetskom ratu. I sasvim moguće da su se sreli u Solunu 1917. godine – smatra Lađevac.
Predstava je nastala uz pomoć Bila Hopkinsona, britanskog dramaturga ovenčanog Gildovom nagradom. Autor muzike i izvođač je Endi Dagan. Ovaj komad dobio je prestižnu novozelandsku državnu nagradu „Arts Access Aotearoa Award“, koja je autorskom tomu uručena prošle godine u novozelandskom Parlamentu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
