Nastup na prošlogodišnjem Beer Festu bio je za mene jedan od najznačajnijih u karijeri. Kako pričamo o karijeri koja traje već više od trideset godina (zastrašujuće!!) ova izjava deluje možda prenaglašeno prilagođena naručenom tekstu o utiscima. Citiraću zato komentar mog, tada prisutnog, rođaka iz Amerike, Aleksa (zamislite ovu rečenicu izgovorenu mešavinom američko – engleskog i arhaičnog šumadijsko srpskog jezika): „Hej, Dejan, ovo je sasvim nova publika za tebe. Oni te prvo gledali kao, šta radi ovaj čiča i zašto nije popio lek?! Posle bilo mnogo dobro“.
Beer Fest je, kao i svaki veliki, značajan festival, tokom vremena postao institucija sam po sebi. Publika većinom dolazi na sam događaj, nekada nezavisno od imena bendova. Nas, izvođače kulturno-umetničkih radova zabavno rekreativnog karaktera, to stavlja pred jedan sasvim drugačiji izazov. Ne svira se samo za „svoju“ publiku, već treba pridobiti znatiželjnu masu bezuslovno željnu dobrog provoda… pa pokaži se! Ne verujem da sam bio i svestan koliko je moj repertoar savršeno prepoznatljiv novoj generaciji slušalaca (verovatno najviše zahvaljujući radio stanicama i obradama neizbežnih klupskih bendova), dok su mene lično pretežno doživljavali kao „onog čiku koji nešto priča o muzici“. Nastup na Beer Festu 2010. pomogao mi je ne samo da promenim predrasude većine prisutnih (ima i onih koji se predrasuda drže kao da im život zavisi od njih… ali to već nije moj problem), već i da na jedan sasvim drugačiji način sagledam svoje mesto na današnjoj sceni. To je možda i najvažniji muzički aspekt festivala – on pruža idealan presek muzičkog pejsaža naše balkanske zabiti. Za pet toplih avgustovskih večeri uz krigle dobrog piva… ništa više i ne treba.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
