– Imam poruku i za levicu i za desnicu. Za levicu nema šta puno da se govori, sviramo ispred Muzeja Jugoslavije – dođite. Za desnicu, pravimo žurku na Titovom grobu, zar biste želeli to da propustite… Mi smo uvek bili bend za sve.
Nismo politični i ne priklanjamo se nijednom diktatoru – tako Aleksa Nedić, basista i pevač benda Vizelj i jedan od organizatora Hali Gali festivala, odgovara na pitanje: šta bendu simbolički znači to što nastupa u blizini Titovog groba.
Uz Vizelj, koncert će u nedelju ispred Muzeja Jugoslavije održati i bendovi Tipon i KoiKoi, a povod je saradnja u okviru projekta „Leto u MuzeYU“ i omladinskog festivala Hali Gali.
Trostrukom koncertu prethodiće razgovor pod nazivom „Neki novi Novi talas?“, inspirisan obeležavanjem četiri decenije od početka Novog talasa i kompilacije „Paket aranžman“.
U razgovoru koji počinje u 18 časova učestvovaće Dragan Ambrozić iz Doma omladine Beograda, Boris Vlastelica iz benda Repetitor, Pavle Banjac iz izdavačke kuće „Librarion“, i Nedić.
Upitan kako je alternativna muzička struja poput Hali Gali festivala došla do saradnje sa jednom institucijom poput muzeja, Nedić kratko primećuje: „Pa i Muzej Jugoslavije je totalna alternativa.“
– Ne bih poredio ovo što se trenutno dešava na domaćoj sceni sa Novim talasom, ali će taj razgovor pokazati puno, puno stvari.
Mislim da ćemo izaći „all out“ na diskusiji, i dobra je prilika i momenat da se na direktan način prenese ono što želimo da kažemo sve ovo vreme. Paralela koju ljudi prave između novog talasa, Nove srpske scene i Hali Galija je vrlo „na prvu“, zato što je sve to alternativa.
Iako imam poštovanje prema bendovima Novog talasa, ovo što se dešava je sasvim druga priča – pojašnjava Nedić.
On dodaje da je kod njihove scene bitno da se razume ono što se primećivalo i kod Nove srpske scene, a to je težnja ka homogenizaciji kulture. Da nije bitna žanrovska odrednica koliko je značajna pesma i forma. I da li je dobra ili nije.
Prethodni nazivi Hali Galija su, iz nekog ugla gledano, nosili blago apokaliptičan prizvuk Požar, Galop, Cunami… da bi se u vreme korone festival naslovio sa Tutti Frutti, te smo ga upitali otkud taj senzualni vajb odjednom.
– Došao je težak period za muzičare, gde je sve mračno i nema potrebe da se dodatno mrači.
Imali smo tri apokaliptične faze i sada treba da budemo malo veseli, dok još imamo prostora – kaže muzičar i dodaje da ne zna da li će ponovo da nas zatvore u karantin, ali konstatuje da će definitivno nešto strašno da se desi.
Hali Gali je tu da se ne razmišlja i ne govori o tome.
– Tutti Frutti dođe kao posebna i poslednja vrsta „iživljavanja“ pred neminovni kraj. Ja slutim smak sveta iz godine u godinu, ali korona ne utiče na moje mišljenje, utiče život – kaže Nedić i primećuje da je, iako između govornika koji će nastupiti ispred Muzeja postoji generacijski jaz, jasno da su svi protiv apokalipse koja se dešava.
Ako će i biti skoro propast sveta, ono što je svakako trebalo doživeti pred smrt jeste ruski sastav Shortparis, koji je otvorio ovogodišnji Hali Gali festival. Pitali smo Nedića za utiske sa njihovog koncerta u Dragstoru.
– Pokidali su. Nije moguće rečima opisati, mora da se doživi. Genijalan bend. Genijalni ljudi… drago mi je što iz Rusije dolazi jedna strašna live grupa, jer ništa slično nisam čuo u skorije vreme – ističe on i dodaje da u Rusiji postoji puno dragulja.
Prema njegovim rečima, Amerika je u mejnstrim smislu popularnija u svetu, ali mu je drago što se Istočna Evropa diže na taj alternativni nivo, pa možemo da „ispoštujemo“ sastave kao što su Shortparis i Molchat Doma, koji je takođe, pre nekoliko godina, nastupao u Dragstoru.
– Drago mi je što ti bendovi, uz Hali Gali, mogu da doprinesu nečemu što nosi kulturnu težinu i postoji razlog zašto me ta estetika privlači. Kulturno nasleđe Istočne Evrope nosi taj mrak koji Zapad nikad ne može da oseti, možda neki Amerikanci, ali generalno slabije – primećuje muzičar.
Inače, eksplozivnu popularnost pesama benda Vizelj za vreme korone, sa vratolomnim obrtom žanra, zbog kojih su dospeli čak i u Jutarnji program RTS-a, Nedić objašnjava time što niko nije shvatio da je „u koroni“ mnogo lako eksplodirati, zato što niko ništa ne radi.
Prema njegovim rečima, u septembru izlazi nova pesma, a u decembru album.
– Ugrabili smo tu priliku, ne samo da smo promenili žanr, desilo se tu još mnogo stvari koje budže. Ali i nismo promenili žanr u stvari, estetika je ista – kontradiktorno odgovara Nedić i dodaje da ne može da nam otkrije šta da očekujemo dalje, jer onda to neće biti iznenađenje.
Povodom gašenja Bigza
– Tek sam sledećeg jutra shvatio veličinu toga što je nestalo i strašno mi je žao. Ugasilo se kulturno nasleđe alternativne scene Beograda, zato apelujem da Grad urgira, kao što je rekao da će da urgira.
Ovo nema smisla više – zaključuje Nedić upitan da se osvrne na proterivanje muzičara i umetnika iz zgrade Bigz, u kojoj su više od decenije svirali i stvarali, a Grad Beograd obećao je da će pronaći neko novo rešenje.
Sito štampa i žurka do zore
Hali Gali još uvek traje, te je subota veče rezervisana za najveću žurku u okviru petodnevnog spektakla, podeljena na dve bine, u Dragstoru. Izvođači koji nastupaju su Repetitor, Gazorpazorp, Roza, Auf Wiedersehen, Proto tip, Andreja, subotički Ana Never, makedonski Blackstate, kolektivi Zicer Inc, B.R.O. i Trap koliba, kao i DJ-evi Do the Math, AmHi i UBICA, i obećavaju nezaboravno veče do ranih jutarnjih sati.
Inače na ovom muzičkom festivalu, prateći program uključio je radionice, diskusije i predavanja koja se bave aktuelnim temama subkulturne umetnosti i muzičke industrije.
U Kuli, novom prostoru u Cetinjskoj ulici, u četvrtak i večeras se predstavlja otvorena biblioteka fanzina koju prikuplja i kurira Aleksa Vitorović, a svojim izdanjima i prinovima prisustvuju kolektivi Matrijaršija i Belgrade Raw. Posetiocima se na licu mesta rade sito štampe na majicama i ostalim odevnim predmetima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
