yu grupa foto Miroslav Dragojevićfoto Miroslav Dragojević

„YU grupa je jedna od najiskrenijih i najpravovernijih grupa ikad stvorenih na ovom tlu, sastavljena od ljudi koji su, očigledno jednom zaraženi zvukom električne gitare, na vreme shvatili da se to ne da izlečiti, te da je sve što im preostaje samo dalje insistiranje na sviranju rokenrol muzike.“

Ovo je o najčuvenijoj ovdašnjoj rokenrol braći, veteranima Žiki i Dragom Jeliću, kao i svima onima koji su još uvek ili su nekada bili deo legendarnog benda, izjavio njihov nešto mlađi kolega, iz muzičkog žanra, bolje reći, talasa koji je za YU grupom nastupio nekih deset godina kasnije, Dušan Kojić Koja iz Discipline kičme.

Tajna veza Koje i YU grupe je pesma „Čudna šuma“, čijom je obradom svojevremeno Disciplina povratila interesovanje za svoje starije kolege među mlađom publikom.

– Popularnosti te pesme doprinela je i Kojina izvedba, vrlo interesantna, onakva kakvu mi nikada ne bismo uradili. Kada me je pozvao da dođemo u studio u kome su je snimali – to je, pravo da vam kažem, bio neki stan, pevanje se čulo iz kupatila, trubač je bio u kupatilu, sve pršti i ječi, a, u stvari, on je to sjajno odradio, aranžmanski osmislio i tom svojom izvedbom nama približio njegovu, mladu publiku ili nas toj mladoj publici. I ovom prilikom želimo mu da se što pre oporavi i vrati na scenu – ovako u razgovoru za Danas povodom velikog koncerta kojim će u subotu, 10. septembra, obeležiti više od 50 godina rada, Dragi Jelić uzvraća na kompliment koji im je svojevremeno uputio Koja, a Žika se nadovezuje:

– Slušajući neke pesme tadašnjih grupa i, naravno, YU grupe, verovatno je kao mlad čovek koji je počeo da se bavi muzikom dobijao nekakve ideje. On je otišao nekim sasvim drugim pravcem, to je zvuk koji nema nijedna grupa koju sam ja imao prilke da čujem do dana današnjeg. Kada sam bio na jednom njegovom nastupu u jednom od beogradskih klubova i kada me je pitao – „Kako ti izgleda, kako ti se dopada?“, Reko’, „Pravo da ti kažem, Kojo, onog trenutka kada je počela – ne znam koja pesma tačno bila u pitanju – ja sam imao utisak da se pokrenula čitava nekakava afrička savana, sa svim mogućim životinjama koje obitavaju na tom prostoru – čuo sam riku lavova i slonova, sa ogromnom snagom i jedan stampedo svih tih životinja“.

On se smejao i mislim da mu je to bilo interesantno, takva vrsta razmišljanja ili primedbi kada je njegova muzika u pitanju. A da on nije cenio i poštovao ono što mi kao YU grupa radimo definitivno se ne bi nikad prihvatio obrade jedne takve pesme kao što je „Čudna šuma“.

I koncert na Tašmajdanu obeležiće mnoge vaše kolege kao gosti – Tihomir Pop Asanović, Momčilo Bajagić Bajaga, Janez Bončina Benč, Dejan Cukić, Nikola Čuturilo Čutura, Bora Đorđević, Zvonimir Đukić Đule, Bruno Langer, Sead Lipovača Zele, Saša Lokner, Dado Topić i Vlatko Stefanovski. Pravi muzički drim-tim, sastavljen „od Triglava do Đevđelije“.

Dragi: Pa da, mi smo jedni od onih koji su bar šest puta obišli kompletnu Jugoslaviju. Nema mesta, osim možda nekih baš malih sela, gde nismo svirali. Mali broj prijatelja sa kojima smo svirali ili bili zajedno na nekim turnejama – smatrali smo da je potpuno normalno da ih pozovemo na ovakav jedan jubilej. Siguran sam da će i oni uzvratiti kad oni budu doživeli ove godine, ali ne znam (smeh). U svakom slučaju, to je divan osećaj kad pozovete nekog iz sveta muzike ko vam je veoma drag i oni smesta kažu: „Bože, ljudi, dolazim, samo kažite gde i kad.“

Da krenemo od početka – šta je u vreme kada ste nastali značilo nazvati se YU grupa, a kako to ime zvuči danas, kada više ne postoji zemlja po kojoj grupa dobila ime?

Žika: Tog 29. novembra 1970. godine Miroslav Stanivuk, jedan od prisutnih u diskoteci koju je u Zemunu vodio Zoran Modli, dao je predlog da se zovemo YU grupa i ja nisam dalje ni čitao ostale predloge. To mi je jednostavno bilo veliko, snažno, vrlo prepoznatljivo u to vreme i kada su Evropa i svet bili u pitanju. YU je bila skraćenica za Jugoslaviju, a u Jugoslaviji u to vreme uopšte nije bilo loše živeti. Naprotiv, bilo je dobro.
Sve ove godine su prošle, izdešavalo se šta se izdešavalo i, od pre jedno 30-ak godina, kada je Jugoslavija prestala da postoji u onom smislu u kojem je postojala, taj naziv YU za mnoge danas znači neku vrstu nostalgije, za one koji su rođeni nešto ranije, a za mlade koje to interesuje mogu da saznaju kako je to bilo i šta se dešvalo u bivšoj Jugoslaviji.

Bilo je i momenata kada je predlagano da promenimo ime, međutim mi – Dragi i ja, ali i ostali koji su dolazili i odlazili iz YU grupe, nikada nismo tako nešto hteli da uradimo.

Istovremeno, sa tom jugoslovenskom, nadnacionalnom odrednicom, vi ste u ovdašnjoj muzici započeli i nešto što se danas zove world music, a što ima korene u etno muzici. Taj nesvakidašnji spoj etna i rokenrola u vašem slučaju bio je još izraženiji i zbog naziva pesme „Kosovski božuri“ zalazio u nešto što bi se moglo zvati nacionalnim. Da li ste možda imali problema zbog ove kompozicije?

Žika: Ne. Nikad nisam osetio i nikad nije postojao uslov da se ona ne izvodi na bilo kojem našem nastupu, koncertu, gostovanjima. Ta pesma je prihvaćena svugde kao i sve ostale kompozicije koje imamo na repertoaru, koje smo izvodili i koje izvodimo i dan-danas. Zapravo, inserte iz pesama „Nona“, „Kosovski božuri“ i „Sama“ smo ujedinili – one su nekako tematski slične i u sve te tri pesme koristi se tradicionalni folklor sa juga Srbije. Tako da i danas te pesme u kompoziciji pod nazivom „Koktel“ žive i nikad, nikad nije dolazilo u obzir ili nam neko predlagao da ne sviramo „Božure“.

Međutim, dešavalo se u momentima kada su postojale neke mnogo veće tenzije od juga ili sa naše strane u odnosu na jug, taj južni deo Srbije, da smo mi sami odlučivali u pojedinim mestima ili krajevima Srbije da jednostavno tu pesmu možda i nije dobro otpevati, ali smo je instrumentalno izvodili. Tako da je ona uvek izvođena, samo neki put bez tekstualnog dela.

Dragi: Pa mi kroz te pesme ne šaljemo nikakvu političku poruku. To je muzika i oni koji površno slušaju to će možda doživeti kao neku provokaciju, ali nema je uopšte, zaista. I bilo gde da se pevaju – bilo to u Beogradu, Zagrebu, Skoplju, te naše kompozicije koje imaju etno prizvuk, iako su one u našem, rokerskom a ne narodnom maniru, nismo imali nikakav problem i niko nikada nije rekao da nešto ne smemo da izvedemo od tog našeg programa vezanog za „etno“ pesme.

Imajući u vidu da je rokenrol, pogotovo onaj iz vremena kada je i YU grupa nastala, neretko bio neka vrsta otpora establišemntu, vlasti, kako vam danas izgleda odnos politike i rokenrola?

Dragi: U to vreme se rokenrol ogledao čak i u politici. Mi muzičari ga održavamo i gajimo, ima mladih ljudi kojima treba pomoći, dati im malo više prostora i sve će biti u redu što se tiče rokenrola.

Žika: Kad je u pitanju politika i njen uticaj na ovaj muzički pravac, ja sam mnogo puta pročitao da je na početku i u pojavi tog muzičkog pravca – rokenrola, na našim prostorima, politički vrh tadašnje Jugoslavije nekako zaključio da bi on mogao da se iskoristi ne bi li se uticalo, kanalisalo itd. kada je omladina u pitanju. Međutim, nikada nešto tako zvanično nije objavljeno i ja nikad nisam osetio taj neki politički uticaj i mešenja politike kada je rokenrol u pitanju.

A što se tiče YU grupe, mi u našim pesmama nikad nismo imali tekstove koji su provokativni, protiv nečega ili zastupaju nešto, nego su to neke neutralne, uglavnom ljubavne teme. Možda bih bio nepošten ako bih rekao da politika danas utiče toliko da rokenrola više nema u onom obliku i onoj količini koliko ga je ranije bilo. Mogli bi malo više da budu uz rokenrol. I rokerima bi bilo bolje i mladi koji počinju sa rokenrolom ne bi rano odustajali.

Među najpopularnijim albumima na ovim prostorima ponovo su oni iz osamdesetih, u svetu Kejt Buš doživljava rivajvl, interesovanje za vaš koncert veliko je. Šta ima u toj muzici od pre 40-50 godina što je čini jednako svežom i poželjnom i za one koji se nisu bili ni rodili kada je ona nastala?

Žika: Ja mislim da je muzika iz tih vremena autentična za taj period i da se u njoj ogleda kulturni, socijalni status zemlje u kojoj je nastajala, način života. Te sedamdesete godine bile su napredak u svemu, ne samo kada je Evropa u pitanju, evropske zemlje, nego i tadašnja Jugoslavija. Naglo je krenulo mnogo dobro da se živi i u muzici tog perioda ogleda se to stanje, tako da ja sam sklon da pomislim, kada se loše živi, onda nema optimizma, pa i u muzici nedostaje i onda je ta muzika nekako teška i depresivna, nema veselja, nema radosti. Pa nove generacije u tim nekim starim pesmama pronalaze neki veseo, dobar, lep način života i otkrivaju pesme tog perioda i plasiraju ih danas preko novih tehnologija – interneta, Jutjuba…

Dragi: U principu, svi ovi bendovi koji imaju 25 i više godina postojanja na neki način odrastali su uz našu muziku, između ostalog. Pa, eto, svi se hvale da je „Crni leptir“ prva melodija koju su naučili da sviraju na gitari. Što je meni drago, a i to je zaista toliko jednostavno. Ali, Petar (Petar Jelić, takođe član YU grupe – prim. I. M.) me čudi, on kaže da nikad nije naučio da svira „Crnog leptira“ (smeh).

Koncert na Tašmajdanu biće i posveta članovima YU grupe kojih više nema – legendarnim bubnjarima Raši Đelmašu i Dragoljubu Đuričiću, ali i podsećanje na one koji su nekada bili deo benda, a danas više nisu. Deca pojedinih muzičara YU grupe koja su nastavila stopama svojih roditelja takođe će biti gosti na kocertu povodom jubileja na Tašmajdanu. Rašina ćerka Aleksandra otpevaće i odsviraće nešto sa YU grupom tog 10. septembra, kao i sin bubnjara koji je svirao u bendu pre Dragoljuba – Dragana Micića Mite, David Micić, gitarista poznat u Evropi i svetu.

Dragi: Svi muzičari koji su prošli kroz YU grupu, kao i oni koji su sada tu – svako je dao svoj ogroman doprinos i njihovo prisustvo, način muziciranja, razmišljanja – njihova zasluga za naše postojanje i ovoliku dugovečnost, neizmerna je.

Najčudnija pesma YU grupe

Pomenuta „Čudna šuma“ koju je obradio i Koja iz Discipline i koja spada u obavezni repertoar YU grupe zaista je nešto najneobičnije ne samo u njihovom opusu, već i u čitavom domaćem rokenrolu.

Dragi: Tekst za tu pesmu pisao je Dragan Nedimović, ja sam samo radio muziku. To je njegova ideja i ja ga nikad nisam pitao otkud mu. U startu, ja sam to i zamišljao kao dečiju pesmicu, ali ona u stvari govori o ljudima. NJu neizostavno sviramo na svakom koncertu, kao i „Crnog leptira“. To su dve numere koje uvek sviramo, evo 52 godine.

Žika: „Čudna šuma“ ima preneseno značenje – ona tretira debele, mršave, zle, naopake, oni koji vole da bocnu pa da pobegnu, predstavljeni su i kao miš i kao zec i kao medved i kao sova. Interesantno je deci zbog tih životinja koje se pominju, a sve to može da se prebaci i u ljudsko obličje.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.