Sedamdeset šest godina postojanja

Dan Biblioteke grada Beograda, 11. januar obeležen je juče prigodnom svečanošću i dodelom tradicionalnih nagrada u Svečanoj sali ove biblioteke. Prisutnima se najpre obratio upravnik Jovan Radulović. Na sedamdeset šestu godinu postojanja Gradska biblioteka, istakao je on, najveća je javna i pozajmna biblioteka ne samo u našoj zemlji, već i u regionu, upisano je oko 110.000 čitalaca, godišnje se nabavi 120.000 novih knjiga, a koristi se ili se pozajmi više od 200.000 bibliotečkih jedinica, oko 210.000 posetilaca dođe na oko 3.000 (sa opštinskim bibliotekama) kulturnih programa, promocija, izložbi. Uz ostale ogranke i odeljenja ove biblioteke, u njene prostore godišnje uđe milion i po posetilaca, istakao je Radulović. On se pohvalio i osnivačem biblioteke – Skupštinom grada Beograda, ali dodao i da su još daleko od idealne brojke da u svaki, od osamdesetak aktivnih ogranaka, uđe bar jedan primerak nove knjige. Ono što predstoji je zamena dotrajalog knjižnog fonda, naročito u dečjim odeljenjima, a pozvane su i opštine – Novi Beograd, Savski venac, Rakovica, Grocka, da se postaraju za svoje opštinske biblioteke.
Nagradu „Marija Ilić Agapova“, nazvanu po prvoj upravnici Biblioteke grada, žiri u sastavu: Nikša Stipčević (predsednik), Smiljka Kašić i Ljiljana Pantić, jednoglasno je dodelio bibliotekaru savetniku Olgi Krasić-Marjanović uz obrazloženje da je, osim što je skoro čitav radni vek provela na poslovima u Biblioteci grada, pripremanjem izložbi o poznatim ličnostima srpske kulture, posebno zaslužna za predstavljanje biblioteke, ali i naše zemlje u inostransvu, a istaknut je i njen rad na bibliografiji istoričarke umetnosti Katarine Ambrozić, objavljenoj prošle godine.
O nagradi „Gligorije Vozarović“ odlučivao je žiri u sastavu Gorica Zarić Jovanović, Olga Srećković-Franić i Jovan Radulović. Ova nagrada za najboljeg izdavača u 2006. godini, ravnopravno je pripala Booklandu i Kreativnom centru.
Nagradu „Gligorije Vozarović“ najboljem knjižaru u prošloj godini, žiri je dodelio Snežani Kundaković iz Pančeva, a kao najboljem knjigovescu ova nagrada pripala je Momčilu Stojčiću iz Beograda.
Na osnovu podataka prikupljenih iz mreža biblioteka grada Beograda, najčitanija knjiga na stranom jeziku prošle godine bila je roman „Zahir“ Paula Koelja, u izdanju Paideie. Među deset najčitanijih knjiga našle su se i „Da Vinčijev kod“ Dena Brauna, „Zovem se Crveno“ Orhana Pamuka, „Memoari jedne gejše“ Artura Goldena i druge.