Slike kao predstave kosmičke ljubavi

U pitanju je kolekcija od devet slika, velikog formata, koje je ova beogradska umetnica američkog porekla kreirala u periodu od tri meseca. Voznicki tim povodom govori za Danas.

– Ne znam šta me inspiriše, ne razmišljam puno o tome dok slikam, za ove radove nisam imala skice već sam ih stvarala po principu – šta ispadne. Više težim ka tome da budem zadovoljna slikom, pa zato ne mislim previše dok radim. Stojim ispred platna, ugasim mozak i krenem. U pitanju je dubinski crtež, asocijacije, podsvest. Dosta sam uvežbana jer sam počela na taj način ozbiljno da stvaram još pre petnaest godina, potom se taj način crtanja razvio. To, u suštini, može svako. Moraš da se opustiš i da daš sebi prostora da ono što stvaraš ne ispadne dobro, da se ne fokusiraš da slika na kraju mora da bude ovakva ili onakva, jer perfekcionizam tog tipa nema smisla. – smatra umetnica.

Prema njenim rečima, teme kojima se trenutno bave njeni radovi su uglavnom mistične, na slikama se mogu zapaziti zmije, koje simbolišu transformaciju, „menjanje kože“, nadrealistički predstavljeno razdvajanje lica od svesti i drugi motivi.

– Zmija, dok se kreće, ima taj kosmiški ritam u koji se trudim da ulazim kad god mogu, ne samo dok stvaram. Na slikama se nalaze unutrašnji glasovi koji su se u jednom trenutku spojili i sad su svi na istoj strani. Ista energija teče kroz njih i kroz ceo Kosmos, jer je sve povezano. Na taj način, svaka moja slika predstavlja kosmičku ljubav – primećuje umetnica.

Boje na radovima su takođe relevantne za nju, ali i komuniciraju sa posmatračem, a umetnica ih bira intuitivno. Voznicki primećuje da za boje ima smisla i da razume njihov jezik od rođenja.

Kreativnost joj ne dolazi iz srećnih sećanja, nego uglavnom iz trauma, pa na taj način slikanje postaje i neki vid terapije.

– Slikanje mi predstavlja način da procesuiram svet oko sebe i traume iz prošlosti, mada moram da priznam da su mi slike sada mnogo manje mračne, nego što su bile pre pet ili 10 godina, tako da taj rad možda i ima nekog efekta – primećuje Voznicki.

Iako je u Srbiju došla „bez veze“, ostala je jer je našla „ekipu“.

– Odmah sam počela da crtam sa ljudima sa kojima to i sada radim: Matrijaršijom, Studio stripom, Kosmoplovcima… U Ohaju mi ništa nije išlo, sve je kočilo. Kada sam došla, sve se otvorilo. Ostala sam zbog andergraund kulture, jer ima mnogo ljudi koji su joj posvećeni, pa na taj način pružaju energiju da ta kultura opstane uprkos svemu – kaže Voznicki.

Ona podseća da se prošle godine desio i požar u Matrijaršiji, ali su oni ipak nastavili dalje.

– Super mi je što imam podršku i slobodu. Veliki uticaj na mene, po dolasku ovde, izvršilo je razdvajanje od sopstvene kulture. I tamo sam crtala, ali sam koristila neke očigledne reference ili stvari vezane za američko kulturno tlo. Na ovim prostorima sam shvatila da moj smisao za humor uglavnom ne funkcioniše. Tačnije, nešto funkcioniše, nešto ne. Morala sam da razmišljam šta je lično moje, a šta je došlo iz moje kulture, šta želim da zadržim, šta da izbacim. Kroz to sam došla do nekog višeg univerzalnog razumevanja koje nije apstraktno, ali ni je ni konkretno – kaže Voznicki.

Upitana šta joj nedostaje i šta joj teško pada ovde, ona primećuje da je u Srbiji teško doći do para.

– Tržište je ružna reč za to, ali publika za slikarstvo, za muzuku je drugačija nego u Americi, jer je u pitanju mnogo veća zemlja sa drugačijim kulturnim obrascima na tom polju. U Americi postoji cela supkultura koja se okreće oko naivne umetnosti, indi muzuke… malo je drugačije nego ovde i to mi fali. Imamo super scenu ali je ipak mala sredina. – kaže Voznicki.

O umetnici

Kejti je rođena u Klivlendu (Ohajo, SAD), a 2007. godine preselila se u Beograd, gde je ubrzo postala aktivan deo andergraund umetničke i muzičke scene. Članica je kolektiva Matrijaršija i asocijacije Art Brut Srbija. Ima i muzički dream-pop projekat pod imenom Dodola, rep alter-ego pod imenom MC Kopy Kat, i takođe je deo E-P-P-a, muzičko-instrumentalnog dua, koji se bavi pravljenjem lažnih džinglova i reklama.