Za nas, sanjari su umetnici, zato smo od umetnika zatražili da sagrade novi svet, uprkos ovom u kome živimo.
Oni imaju tu sposobnost da spoznaju budućnost zarad izgradnje novih svetova, u kojima bi publika bila u mogućnosti da prođe iz jednog u drugi svet. Kao u matriksu, kada otvoriš nova vrata pa možeš da proživiš drugačije snove. Ovo u razgovoru za Danas kažu kustosi 58. Oktobarskog salona Ilarija Marota i Andrea Baćin, pojašnjavajući koncept ove manifestacije čije ovogodišnje izdanje nosi naziv Sanjari.
Izložba 58. Oktobarskog salona biće održana od 25. juna do 22. avgusta u Muzeju Jugoslavije, galerijama i bioskopu Kulturnog centra Beograda i javnim prostorima u gradu.
Na izložbi učestvuju 64 umetnika koji dolaze iz celog sveta, a većina njih nije nikada izlagala u Beogradu.
– Uočili smo da su snovi važan alat za razumevanje stvarnosti. Još od davnina filozofi zapitkuju sebe kako možemo da spoznamo realnost, a snovi su uvek bili najslobodniji deo ljudskog duha, gde možemo da prevaziđemo sva ograničenja politiku, geografiju, identitet, rod i ostalo. Snovi su stanje/mesto slobode – ukazuju kustosi Oktobarskog salona.
Prema njihovim rečima, umetnici su u mogućnosti da menjaju svet, dok je umetnost poslednji način da se svet izmeni.
Umetnike za Oktobarski salon su birali, kako kažu, pre svega na osnovu njihovog rada.
– Ne zanima nas rodno mesto umetnika, izabrali smo ih na osnovu njihovog dela i prakse, zbog njihovih sposobnosti da nam otvore umove i oči – ističu, uz konstataciju da bi bez umetnosti i izložba slika sveta bila tužna, tačnije, to bi bila najtužnija slika sveta.
Kustosi se nadaju da su izložbom i izabranim postavkama uspeli da istraže najkrucijalnije aspekte savremenog vremena i sveta. Kriterijumi za odabir bili su i inovacija i interesantnost.
– Izabrali smo umetnike sa kojima smo radili, pošto izdajemo časopis i sarađujemo sa umetnicima. Nismo birali njihova imena, već njihov rad, njihova dela. Bio je to prirodan proces. Prošli smo kroz radove od oko 300 njih, različitih generacija, od kojih nisu svi sa Balkana, a na kraju smo izabrali one najinteresantnije i naravno one koji su bili bliži konceptu – pojašnjavaju kustosi. Oni dodaju da su velikom broju mladih umetnika dali šansu da izlažu paralelno sa delima ostvarenih umetnika sa internacionalne umetničke scene.
Povodom kriterijuma za izlaganje rekli su i to da su bili zainteresovani za: „nove jezike“ uvođenje noviteta u umetničku praksu, a takođe im je i digitalna umetnost bila interesantna.
Povodom uticaja pandemije na umetnost zapažaju da je taj period prekid od normalnog života dao umetnicima priliku da preispitaju i preosmisle svoj rad.
– Sve glavne teme koje treba da rešimo u realnom životu, od našeg odnosa prema prirodi pa na dalje, jako su prisutne teme u delima umetnika. Naravno, dosta toga tek treba da se sagleda jer ne možemo još uvek da uvidimo posledice pandemije i način na koji je ona promenila svet, kako bi se umetnici u svom delu na to osvrtali – kažu Ilarija Marota i Andrea Baćin, ali i dodaju da se na izložbi može videti mnogo više ideja nego objekata.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
