Stan broj 36. 1

1. Voditeljka televizijskog dnevnika:

„Efektivna temperatura predstavlja meru našeg subjektivnog osećaja realne temperature vazduha. Taj osećaj je značajno različit od stvarne temperature u zimskom periodu usled uticaja velike brzine vetra, a u letnjem usled velike relativne vlažnosti. Te razlike ponekad zimi dostižu i nekoliko desetina stepeni.“

On u tom trenutku isključuje televizor. Gledaju se. Kao da se prvi put vide. I kao psi kad njuše vazduh.

2.

„Ogrni moju jaknu pre nego što izađeš. Opako je napolju. Napolju je minus deset. Šta pričam? Napolju je minus pedeset. Stalno nas lažu na televiziji. Namerno umanjuju minuse, jer znaju da smo na ivici sloma. Zato uzmi moju jaknu. Napolju su danas svi minusi sveta. Nema te stvari koju možemo obaviti u takvom okruženju. Nikakva hitnost, nužnost i umišljena potreba. Zato, ostani u zimovniku, za Boga miloga.“

Ona ništa ne govori. Samo tako stoji i gleda ga praznim pogledom.

3.

„Ne tvrdim ni da je sobna toplota zabavna. Niti bilo kakva. Pričao mi je momak koji je neko vreme radio u gradskom krematorijumu. Najveću muku su im zadavali gojazni pokojnici. A takvih je sve više. Gojazni imaju više masti, to proizvodi temperaturu veću i za sto stepeni, što izaziva začepljenja u filterima. A on je radio na čišćenju filtera. Užasan posao, ali dobro plaćen. Međutim, niko ne izdrži duže od tri meseca. I on je pobegao odatle.“

Ona se osvrće, uzima nešto sa ormarića za cipele pored ulazno-izlaznih vrata.

4.

„Nije tačno da žene mnogo pričaju. Ti, ne. Da mi je samo znati zašto i sada ćutiš?

Više bih voleo da mi odgovaraš sa da ili sa ne. Obećavam, prestaću da krvnički sečem nokte. To je samo preventiva, kandže ne zarastaju nikad u meso, ali ponekad sam baš voleo da mi nokti srastu s mesom. Jer uvek sam imao taj problem spajanja, tu plimu i oseku osećanja.“

Ona prilazi vratima, zatim se vraća, vadi ključeve iz džepa uskog plastificiranog kaputa i ostavlja ih na ormariću.

5.

„Kad je na nebu pun Mesec, milioni ljudi imaju užasne probleme. U nama raste voda i puni nam sve limfe, sav taj posvuda razbacani krvotok koji nas održava u životu samo da bismo se uvek osećali kao krivci.

Ponekad pomislim da ću jedno jutro sesti i sačiniti spisak svih svojih ogrešenja, zatim ih glasno čitati do duboko u noć, tražeći za njih oproštaj, a posle spisak spaliti.“

Ona izlazi bešumno otvarajući i zatvarajući vrata.

6.

Ali kome ja to govorim, pomisli i uhvati se za glavu. Popravio je uvrnuti porub zavese na prozoru, upalio mlečnu sijalicu u abažuru pored komode sa knjigama i nastavio da secka nokte. Jedan po jedan. Rožnate bezbojne ljušture lete na sve strane kao mrvice nečega što je doskora bilo delić njega živog da bi sve do jedne završile na malo iskrzanom tepihu.

Zatim uključi televizor:

„Da li je gospodin Miroslav ozdravio?“

„Jeste.“

„A da li se mlada gospođica vratila?“

„Još nije.“

„Daće Bog.“

Autor je pripovedač, romansijer i aforističar čija je nova knjiga priča Telefonski imenik mrtvih pretplatnika upravo objavljena u izdanju Arhipelaga.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.